- Referendum u Republici Srpskoj gotova je stvar - rekao je Milorad Dodik, predsednik RS, komentarišući spekulacije da će u Moskvi 22. septembra sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom za stolom kao glavna tema biti – referendum. Baš zbog delikatnog termina u kom je stigao poziv iz Kremlja nije malo onih koji su ubeđeni da je zakazano izjašnjavanje o Danu RS pozadina susreta dvojice predsednika, što Dodik naziva čistim spekulacijama. On tvrdi da je susret ranije isplaniran i da će na njemu biti reči o „svim otvorenim pitanjima”.
Bez obzira na to što će susret biti održan tri dana uoči zakazanog referenduma u RS i desetak dana pred lokalne izbore u BiH, Dodik uverava da se radi o „kontinuitetu razgovora sa rukovodstvom Rusije”. „Ovo jeste važan trenutak, ali ne toliko, kao što se spekuliše da je sve vezano samo za referendum. Poseta nema nikakve veze sa činjenicom da se održava referendum”, tvrdi.
I dok oni skloniji zaverama u svemu nalaze potvrdu da iza referenduma stoji Moskva kako bi destabilizovala region, više je onih u oni koji prepoznaju sasvim druge konture, pa iz posete čitaju kako vlasti Srpske u bezizlazu, pritegnute stalnim osporavanjem nacionalnih prava, jedinu podršku nalaze u Rusiji, pa je poseta logično svođenje računa na najvišem nivou pred sam referendum.
Tim više jer se odranije zna da je Dodik donekle razočaran odnosom Zapada prema srpskim interesima zaigrao na rusku kartu i sa Moskvom izgradio solidne odnose zbog kojih mnogi Banjaluku percipiraju kao najveći oslonac Rusije u regionu.
Susret u Kremlju u pažljivo odabranom trenutku u tom je slučaju dokaz da su interesi dvosmerna ulica, što je pravilo koje važi kod svih velikih igrača, koje se potvrdilo i nedavno, kad je Rusija u UN blokirala britansku rezoluciju o Srebrenici.
Uprkos popularnosti Rusije u Srpskoj, nije malo onih koji nisu oduševljeni preteranim očijukanjem sa Moskvom, ceneći da se to u nekom trenutku može obiti o glavu narodu koji se slepo drži tog kursa, a živi u postojećem okruženju i na ovom geografskom položaju, dok drugi opet prateći razvoj situacije na Zapadu i jačanje Rusije u svetskim tokovima vide dugoročno mudru politiku vlasti u Banjaluci. Posebno to dolazi do izražaja u aktuelnom trenutku, znajući da su referendumske namere i apetiti Dodika ipak prilično veliki za još uvek nejaka pleća Banjaluke, ali se cela situacija može ubeležiti i kao minus zapadnoj diplomatiji, koja neretko ignoriše stavove Banjaluke i tako Srpsku gura u zagrljaj Moskve.
Susret dvojice predsednika se manjim delom možda može razumeti i kao suptilna poruka Ustavnom sudu BiH uoči preispitivanja ranije odluke, da bi u nekom razvoju situacije podrška referendumu mogla stići ne samo od ruskog ambasadora već direktno iz Kremlja. Dodik, ipak, kaže da će referendum biti održan, bez obzira na sudsku odluku.
Milorad Dodik (Foto: Jutjub)
Uprkos popularnosti Rusije u Srpskoj, nije malo onih koji nisu oduševljeni preteranim očijukanjem sa Moskvom, ceneći da se to u nekom trenutku može obiti o glavu narodu koji se slepo drži tog kursa
Sarajevski „Dnevni avaz” povodom posete navodi da će susret s Putinom uslediti nakon nedavnog sastanka Dodika s predsednikom i premijerom Srbije Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem u Beogradu, koji nisu podržali referendum, ali ne žele ni uticati „na promenu političkih stavova legitimno izabranih političara” u RS.
- Nekoliko dana kasnije Vučić je, otvarajući s Dodikom deonicu autoputa Prnjavor–Doboj, pozvao vlasti u RS da smire napetosti - navodi list.
„Slobodna Bosna” u tekstu pod naslovom „Šta se krije u pozadini iznenadnog sastanka”, navodi da je u opticaju nekoliko nezvaničnih verzija.
Prema jednoj, Dodik će s Putinom razgovarati o ranije najavljenom kreditu vrednom 300 miliona evra, koji je Putin navodno spreman da odobri. Prema drugoj verziji, biće reči o naftnoj industriji RS koja je desetak godina pod kontrolom ruske državne kompanije „NJeftegazinkor”. „No celi naftni sektor u RS, uključujući preradu nafte u Brodu i istraživanje nalazišta nafte širom RS, zapao je u duboku krizu i već neko vreme se pronose glasine kako se Rusi nameravaju povući iz oba projekta, a naftnu industriju RS prepustiti Naftnoj industriji Srbije, koja je takođe u većinskom vlasništvu Rusije”, piše ovaj medij. Prema trećoj verziji, Putin je pozvao Dodika na sastanak zbog referenduma i pokušaće da ubedi Dodika da od njega odustane kako bi „ubrao diplomatski poen u očima Zapada”.
Miloš Šolaja, profesor na FPN u Banjaluci, smatra da je trenutak dobro odabran, ali da se više radi o podršci politikama RS nego samom referendumu. - Pozadina je više cela atmosfera kreirana oko referenduma, koji je od nekih zapadnih analitičara i službenika postavljen kao neko uvežbavanje za nezavisnost, što nema nikakve veze s istinom - kaže Šolaja. Proaktivan potez ruske diplomatije, kaže Šolaja, u kom se Putin prvi put susreće sa Dodikom na ovaj način, potvrda je da Rusija u okvirima strateškog učvršćivanja na Balkanu ima najkonkretnije politike prema BiH, što je zateklo Zapad nakon Jeljcinove ere. Time se, napominje, podiže uloga političkog, pa i međunarodnopravnog subjektiviteta RS. - Rusija ima velike interese u BiH, gde na široka vrata ulazi preko RS, koja je u tom kontekstu gledano najzapadnija tačna ruskog uticaja, pa je sasvim logično da jedan državnik od formata, kakav je Putin, pokaže da tu želi biti prisutan - kaže on. Izvor: Politika
