Eksperti za balistiku, eksplozive i forenziku iz SAD-a, Francuske, Rusije, Kine, Češke, Nemačke, Izraela, Srbije i Republike Srpske pokušaće narednih meseci na poligonu u Nikincima kod Rume da dokažu da su tragični događaji na sarajevskoj pijaci Markale iz 1994. i 1995. bili režirani, a ovaj projekat podržaće država, prenose Novosti. Kako navode izvori dnevnih novina, osim pomenutih događaja posle kojih je pokrenuta NATO mašinerija na bosanske Srbe, a ceo naš narod stigmatizovan, stručnjaci će veštačiti i krvoproliće u Ulici Vase Miskina iz 1992. godine. Naši i strani eksperti će za potrebe Republičkog centra za istraživanje ratnih zločina i traženje nestalih Republike Srpske na vojnom poligonu kod Rume izvesti potpunu rekonstrukciju tragičnih događaja i dati svoj nalaz zasnovan na naučnim metodama dokazivanja. Sagovornik iz novoformiranog tima za istraživanja "Markala" i "Vase Miskina" kaže da je osnovni cilj da se eksperimentalno utvrdi šta je zaista prethodilo tragediji i šta je i u kojim uslovima esplodiralo na ove tri lokacije kada je stradalo više od 100 ljudi, a više stotina ranjeno. Predmet veštačenja biće i sva raspoloživa dokumentacija suda u Hagu i Suda BiH, dokumenti tužilaštava, rezultati i svi prateći dokumenti obavljenih uviđaja na tim mestima, kao i sva ranija veštačenja. "Republički centar za istraživanje ratnih zločina odlučio se na ovaj sveobuhvatan posao, jer je u sva tri slučaja 'Markale 1 i 2' i u Ulici Vase Miskina ostalo mnogo nepoznanica i neutvrđenih činjenica. Veštačenja koja su rađena, prepuna su manjkavosti, preko nekih bitnih podataka i dokaza olako je pređeno, pa postoji sumnja da je nešto prikriveno, kako bi se za ove zločine nad civilima okrivili Srbi. Zato je sada namera da se do najsitnijeg detalja rasvetle sve ove eksplozije i prikupe neoborivi dokazi, kako bi bili podneti u procesima pred domaćim i međunarodnim sudovima", kaže član istraživačkog tima.
Prema navodima stručnjaka, uočljivo je da ova tri tragična događaja, zajedno sa "Tuzlanskom kapijom", imaju "neke iste slučajnosti". Kako se ukazuje, na svim mestima je, navodno, od jedne granate ili mine stradalo oko 70 ljudi, a ranjeno od 140 do 240, dok je samo u slučaju "Markala 2" od navodnih pet granata stradalo 37 osoba, a oko 90 ranjeno. Ni u jednoj od ovih tragedija, međutim nije utvrđen tačan broj poginulih i ranjenih, već se u raznim zvaničnim dokumentima navode različiti brojevi. "U svim slučajevima su televizijske ekipe bukvalno za koji minut bile na licu mesta, iako bi im realno trebalo oko pola sata da stignu", ukazuje na neobične podudarnosti izvor iz novoformirane grupe stručnjaka i dodaje: "Eksplozija u Ulici Vase Miskina dogodila se 27. maja 1992. nakon što je u Lisabonu najavljen sporazum kojim bi se izbegao rat u BiH i koji su Srbi i Hrvati prihvatili. 'Markale 1' dogodilo se 5. februara 1994, samo dva dana pred zasedanje Saveta bezbednosti UN, nakon čega je NATO počeo bombardovanje srpskih snaga". Tokom nedelju dana, nakon eksplozije u slučaju "Markale 1" nekoliko ekipa je radilo uviđaj i svi su imali različita mišljenja i izveštaje. Policijski istražitelji, tim sarajevskog veštaka Berka Zečevića, šest eksperata UN su odvojeno radili istrage i svi su, podseća sagovornik, dobili različite padne uglove navodne mine koja je eksplodirala. Dvojica vojnih stručnjaka su čak kazali da je mina "udarila u tezgu na pijaci odozgo", previdevši da je ta ista tezga imala oštećenja odozdo. "Nesporna činjenica je da je snimano vađenje stabilizatora mine iz kratera, ali nigde nije prikazan trenutak kad je on izvađen i ne vidi se u kakvom je stanju tada bio krater, što je izuzetno važno kako bi se odredilo odakle je ispaljena mina. Na kraju je konstatovano i da je krater raskopan, jer su po njemu rovali svi ti istražitelji i da je toliko bio oštećen da se ne mogu dobiti pouzdani podaci" objašnjava član tima.
Optužbe
Minobacačka granata od 82mm pala je u Ulici Vase Miskina 27. maja 1992. godine oko 9.30 u neposrednoj blizini ljudi koji su čekali ispred prodavnice da kupe hleb. Stradalo je oko 70 civila. Tokom evakuacije koju je snimala televizija začuli su se pucnji, a odmah je objavljeno da gađaju srpski snajperisti. Taj prostor je tada bio okružen visokim zgradama i nemoguće je bilo sa srpskih položaja na Trebeviću, udaljenih oko 1.700 metara gađati te ljude. Ista akcija sa navodnim delovanjem srpskih snajperista zabeležena je i prilikom evakuacije povređenih sa Markala 1994.Čija je mina eksplodirala?
Sagovornik iz grupe stručnjaka za istraživanja "Markala" i "Vase Miskina" ukazuje i da pojedine analize koje su do sada rađene ukazuju da mina, navodno ispaljena sa srpskih položaja, nije nikako mogla da padne na asfalt pijace, gde se nalazio krater, a da prethodno ne udari u krov tezge: "Na snimcima su se videla oštećenja sa prednje strane druge tezge koja je bila okrenuta potpuno u suprotnom smeru. Ta oštećenja nikako nisu mogla nastati od eksplodirane mine na pijaci". Izvor: Novosti
