Pravda

Piše: Aleksandar Dugin Ovde se suočavamo sa veoma važnom temom - metafizikom mode. Radi se o tome, da je nacionalna nošnja - način odevanja, i jasno određeni spoljašnji izgled,  deo kulturološkog stremljenja jednog naroda. Kroz spoljašnji izgled izražava se identitet. Odevni predmeti, frizure, karakteristični ukrasi, obrasci na odeći, kroj i različiti atributi oličavaju u sebi pripadnost pojedinca ka nečemu ciljanom, uopštenom, ka jedinstvu i svrsishodnosti. Narodna nošnja je organski deo narodnog bića, kao i jezik. To i jeste jezik, vizuelni jezik kulture. Po spoljašnjem izgledu mi odmah prepoznajemo, sa kim imamo posla - sa doktorom ili sveštenikom, sa učenicima ili livcima. Ali isto, kao sa profesijama i polovima, po odeći mi često prepoznajemo pripadnost narodima i civilizacijama. Sa čalmom - Indus, sa jermolkom - Jevrejin, brada od nedelju dana - Kavkaz. Ruski ljudi u XVII veku nisu se mnogo razlikovali od ruskih ljudi u XVI, XV ili XIV veku. Uostalom, ako bismo prelistali Enciklopediju nacionalne nošnje, lako bismo primetili, da se izgled Rusa malo izmenio od drevnih vremena. Muškarac u rubaški, obavezno zajedno sa pojasom ili kaftanom - kod knezova ukrašenih vezom kod prostog sveta običnom. Obavezno sa bradom. Žene sa haljinama i maramama. Kao što je primetio knez Nikolaj Sergejevič Trubeckoj, u drevnoj Rusiji, kod aristokratije i prostog naroda odeća se, razlikovala samo po upotrebljenim materijalima od kojih se odeća šila i pravili ukrasi. Ali je kroj bio isti i kod siromaha i kod cara. U tome se ogledalo jedinstvo ruske kulture, sveprisutnost ruskog koda. I tako je Petar Prvi jednim svojim ukazom prekinuo mnogovekovnu tradiciju. Time je bio zadat jak udarac ruskom identitetu. Ruski kod je bio razbijen. Nikakvi kaftani, nikakve haljine, nikakve brade. Petrov ukaz je označio: prestani biti Rus! Vi ste sada deo evroatlanske katoličko-protestantske civilizacije. Budite ljubazni promenite svest. Nikakvog više Trećeg Rima. Nikakvog vizantizma. Zaboravite na Svetu Rusiju. Od sada ste evropska zemlja u razvoju. Zato uzmite britvu i holanski šnajder: niste više Rusi! Sada ste Evropejci. Naravno, ticalo se to samo elite, aristokratije, bojara i dvorjana. Petra se nisu ticali prosti ljudi, seljaci i trgovci. "Crkveni miš, neka izgleda kako hoće" Kod se menja na nivou vladajuće elite. Ali višem sloju nova moda je nametana skoro silom. Namećući novi stil oblačenja, Petar je lomio psihologiju celoj vladajućoj eliti.Uprosečavao je prava i statuse potomaka drevnih porodica, kao i ljudi koji su se isticali u svim vidovima službe. Pred licem Petrovog apsolutizma, koji je paradirao duhovnim znamenjem Ivana Silnog, svi su bili jednaki - i knez i novobogataši, i istinski heroj i ulizica. Petrov udar bio je po ruskoj eliti. NJoj je bilo zacrtano da prestane biti ruska ili da umre. Petar Prvi je počeo da gradi potpuno novo društvo, drugu, post-rusku civilizaciju. Epoha do Petra i posle Petra - to su dve različite kulture. Do Petra - etnička ruska, posle Petra - državna ruska, odnosno ruska samo po nekim osobinama, a po ostalim zapadna. Ali je narod i posle Petra ostao ruski - tj. u kaftanima i sa bradom, u haljinama i maramama. I pravoslavan, a ne protestantsko-katoličko maloruski unijatski bogoslovi. Sa svojom ruskom verom, starom verom i ruskim duhom. Sa ruskom modom. I tradicionalnim odevanjem, ali ne zbog inercije već zbog vernosti ruskom duhu, drevnom i celovitom ruskom identitetu. Indikativno je da je ruskom prostom svetu sa bradama i kaftanima u evropejski Petrograd i formalno je bio zabranjen ulazak. Vojnici su vraćali takve na prilaznim punktovima: marš crni ljudi, nazad u svoje selo! Otuda duboki raskol u sabornoj romanovskoj Rusiji. Ispod - večni i neizmenjeni, isti ruski narod. A na vrhu novomodna evropeizirana elita sa izbrijanom njuškom i bezukusne babe izbuljene na nemački način. Otuđenje elite od naroda primetili su ranije i drugi slovenofili, a ceo XIX vek je utrošen na to da bi se ponovo sjedile obe polovine ruskog društva - pod simbolom povratka Svetoj Rusiji. Poslednji Romanovi pojavljuju se ne samo sa bakenbirdima, već i sa ruskim bradama. Nisu to više samo Imperatori Rusije, već i ruski carevi. Nažalost, nisu uspeli da dovrše tu konzervativnu, slovenofilsku, istinski Rusku Revoluciju, do kraja. Spoljašnjost, to je izraz unutrašnjeg. Danas nije toliko bitno oblačimo li rusku nošnju makar u izuzetnim slučajevima, ali svaki Rus bi trebalo da je ima u svojoj garderobi. Da bismo se prisećali ko smo. Izvor: katehon.com