- Nikome ne pretimo, ali nikome nećemo dopustiti da odnese i deo BiH bez belaja... I zato ja apelujem da se dobro razmisli. Jer Milošević je umro, JNA ne postoji, ne postoji hiljade tenkova, hiljade transportera... Ne može Srbija pomoći RS. Nećemo dopustiti da nam neko pola države otcepi" - rekao je Halilović, koji je gostujući na TV1 o referendumu o Danu Republike u RS.

Ovakav stav Halilovića za javnost u BiH nije ništa novo, jer je slične stavove prema Srpskoj i njenom rukovodstvu iskazivao i ranije, nazivajući ih "genocidnim".

- Ako ima hrabrosti, neka Dodik organizuje referendum. Tvrdim da referenduma neće biti jer je Milorad Dodik kukavica. Ako ga slučajno neko gurne u tu avanturu, snosiće sve posledice koje će iz toga proizaći, a to neće proći šutke - izjavio je u video snimku još 22. septembra 2015.

Dok su ga tada gotovo svi ignorisali, sada su reakcije političara u regionu na Halilovićeve ratnohuškače izjave mnogo žešće.

Halilović je danas ličnost bez de fakto političke moći. S druge strane, moguće je da on govori samo ono što bi mnogi u Federaciji BiH želeli da čuju, jer je indikativno da se nijedan bošnjački političar do sada nije ogradio od njegovih izjava, koje neodoljivo podsećaju na mračne devedesete.

Zbog ratne uloge, Sefer Halilović je u sukobu i sa Srbima i sa Hrvatima u BiH, a zanimljiv je i njegov odnos prema političkom lideru Bošnjaka u BiH, predsedniku SDA Bakiru Izetbegoviću. NJega je Halilović nakon rata smatrao jednim od krivaca za atentat na njega i njegovu porodicu 7. jula 1993. Halilović je tada preživeo, ali je ubijena njegova supruga i njen brat.

- Bilo bi me sramota mojih boraca kada bih pristao da stojim na istoj bini s podrumašem, koji je odbio da služi u Armiji RBiH – izjavio je Halilović 2013, kada je odbio da govori zajedno sa Bakirom Izetbegovićem na manifestaciji "Odbrana BiH – Igman 2013".

Mada su se Halilović i Izetbegović 2015. sastali i potpisali deklaraciju kojom se traži istraga političkih ubistava, činjenica je da odnosi između njih dvojice nikada nisu postali istinski dobri. Mnogi smatraju da je Izetbegović pristao na to samo da bi dobio glasove Halilovićeve partije za formiranje tadašnje većine u Federaciji BiH.

Takođe, Halilovićev sin Semir u knjizi i filmu koji govore o atentatu na njegovu porodicu, za taj čin optužuje paravojnu formaciju "Ševe", koja je bila podređena Aliji Izetbegoviću, čiji je šef kabineta u ratu bio sadašnji bošnjački lider u BiH - Bakir. Navodno je cilj bio ukloniti "neposlušnog" generala, a za sve optužiti Vojsku Republike Srpske.

- Kada je politika u pitanju biću vrlo jasan: ubistvo Sefera Halilovića mogao je narediti ili odobriti samo Alija Izetbegović, a u detalje ukupne operacije protiv Halilovića bio je umešan Bakir Sadović. Kada je u pitanju Bakir Izetbegović, on do danas, kada je reč o zaslugama, sebe uvek stavlja na mesto "prvi do Alije". E, onda, ako on to tako kaže, neka ponese tu titulu i kada je odgovornost u pitanju. Lično me zanimaju samo pravi krivci - izjavio je Semir Halilović za Fenu u julu 2013.

Bošnjački ratni komandant Sefer Halilović rođen je 1952. u Srbiji, u Taševu kod Prijepolja: Godine 1975. je diplomirao na vojnoj akademiji, stekavši do 1991. u JNA čin majora. U jugoslovenskoj vojsci dobio je nekoliko priznanja, između ostalog i Orden bratstva i jedinstva trećeg reda.

Međutim, po izbijanju rata u BiH dolazi u Sarajevo, gde staje na čelo paravojne formacije Patriotska liga, koja je bila povezana sa SDA. Iz te formacije kasnije će nastati tzv. Armija RBiH čiji je prvi komandant bio upravo Halilović, koji je za generala imenovan 1992. Kao osnovni zadatak Patriotske lige odredio je "zaštitu muslimanskog naroda" i "očuvanje integriteta i celovitosti BiH", a među neprijateljske snage uvrstio je "snage SDS" i "ekstremne snage HDZ". Uskoro je imenovan za načelnika Glavnog štava ARBiH i za člana ratnog Predsedništva RBiH.

Lično je vodio vojne napade muslimanskih snaga 1993. u Uskoplju, Trusini i Jablanici, gde je počinjen pokolj nad Hrvatima. Haški tribunal ga je optužio da je kriv po komandnoj odgovornosti za ubistvo 63 hrvatska civila i vojnika, ali je ipak oslobođen svih optužbi.

Mada postoje oni koji veličaju Halilovićevo ratničko umeće, predsednik Boračke oranizacije RS, penzionisani general Milomir Savčić, smatra ga neposobnim.

- Ako, ne daj Bože, dođe do kakvog sukoba, za Srbe bi odlično bilo da na čelu te neprijateljske vojske bude Halilović, jer bi ta vojska vrlo brzo bila poražena upravo zbog nesposobnosti komandanta koji ništa drugo i ne zna nego da preti da bi ostvario neki politički cilj – bila je Savčićeva reakcija na poslednje pretnje Halilovića.

Nakon povratka iz Haga vratio se politici, obnavljajući Bosanskohercegovačnu patriotsku stranku (BPS) koju je osnovao 1996.

Na izborima 2006. Halilović je osvojio 8.240 glasova i postao poslanik u Predstavničkom domu BiH. Međutim, četiri godine kasnije izgubio je i to malo poverenje glasača, pa nije uspeo ponovo da postane poslanik. Halilović se 2014. bezuspešno borio za mesto bošnjačkog člana Predsedništva BiH, ali je loše prošao, zauzevši peto mesto među deset kandidata.

Halilovićeva partija u Predstavničkom domu parlamenta BiH sada ima samo jednog poslanika, a u Parlamentu Federacije BiH dva.

Sefer Halilović je vlasnik stana, kuće i dva duluma zemljišta u BiH. Svoju imovinu je u imovinskom kartonu iz 2014. procenio na 350.000 KM.

Izvor: Blic