Nekoliko nemačkih parlamentarnih stranaka i njihovih vodećih političara bili su na meti hakerskih napada proteklog leta, pri čemu iza tih napada stoji vlada jedne strane države, saznao je istraživački tim minhenskog dnevnog lista „Zidojče cajtung” i regionalnih javnih servisa NDR i VDR.
Kako prenosi minhenski dnevnik, stručnjaci za bezbednost koji rade za nemačku vladu ukazuju da bi ruska vlada mogla da bude iza tih sajber-napada na nemački politički establišment.
Ovi stručnjaci veruju da je strana sila podstakla ove napade kako bi dobila osetljive informacije koje bi mogle da utiču na nemačke parlamentarne izbore, koji se održavaju u septembru sledeće godine.
„Zidojče cajtung” ističe da su političari i zaposleni u nekoliko nemačkih političkih partija u periodu od 15. do 24. avgusta dobili imejlove koji su izgledali kao da stižu od Hajnriha Kramera, navodno zaposlenog u sedištu NATO-a.
Svaka poruka je nudila i link do informacija o pokušaju puča u Turskoj u julu i zemljotresu koji je pogodio Italiju u avgustu. Međutim, otvaranjem tog linka korisnik je nesvesno prihvatao da na svom kompjuteru snimi špijunski program, koji je omogućavao hakeru da kasnije nadzire komunikaciju i rad na tom kompjuteru.
Meta ove akcije su bili visokorangirani političari, kako vladajućih tako i opozicionih stranaka, pa se među njima nalazi šefica poslaničke grupe opozicione Levice u Bundestagu Sara Vagenkneht i podmladak Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel.
Između ostalih, ove imejlove dobile su i pokrajinske centrale CDU i Levice u zapadnonemačkoj pokrajini Zarland u kojoj se na proleće održavaju pokrajinski izbori.
Stručnjaci nemačke Savezne službe za bezbednost informacionih tehnologija (BSI) o ovome su nedavno obavestili političke partije i njihove odbore u Bundestagu, a šef BSI Arne Šenbom rekao je za „Zidojče cajtung” da „postoje indicije da je u pitanju ATP28”, što je naziv koji su zapadne obaveštajne agencije dale hakerskoj grupi za koju tvrde da je bliska ruskim obaveštajnim službama – GRU i FSB.
Ova grupa se sumnjiči i za hakerske napade na NATO, potom francusku televiziju TV5, a i kandidatkinja Demokratske stranke za predsednicu SAD Hilari Klinton optužila je Rusiju za upad koji je rezultirao obelodanjivanjem mejlova u julu na sramotu demokrata.
Šenbom ističe da je BSI ponudila nemačkim strankama pomoć kako bi uoči parlamentarnih izbora izbegli ove sajber-napade.
„Imajući u vidu pozadinu američke situacije, za mene važno da zaštitim stranke od špijuniranja”, rekao je on za minhenski dnevnik, koji ističe da su ovi napadi shvaćeni „izuzetno ozbiljno”, jer vlasti smatraju da bi neko mogao da usred predizborne kampanje manipuliše osetljivim informacijama do kojih dođu ovi hakeri.
Kako tvrde u BSI, Bundestag je izbegao ove napade jer je savezni parlament uspostavio blokadu za ovu vrstu napada posle prošlogodišnjeg hakerskog napada u kojem su ukradene sve šifre i potpuno omogućen ulaz u Bundestagov informacioni sistem.
Popravka celokupnog informacionog sistema koštala je milione evra, a nemačka služba državne bezbednosti je prošlog maja optužila Rusiju da stoji iza ovog i mnogih drugih međunarodnih sajber-napada u cilju špijuniranja i sabotaže.
Uticajni politički magazin „Špigl” je tvrdio da su, i posle otkrića ovog prošlogodišnjeg hakerskog napada, podaci sa računara u parlamentu i dalje odlazili mesecima u nepoznatom primaocu.
Inače, ovaj hakerski napad na Bundestag dogodio se baš na vrhuncu takozvane BND afere u kojoj je otkriveno da je nemačka Spoljnoobaveštajna služba za račun američke Nacionalne bezbednosne agencije špijunirala evropske političare i kompanije.
Izvor: Politika
