Piše: Leonid Savin
Borci ovih jedinica su ubili Osamu bin Ladena, u više navrata sprovodili tajne prepade u džunglama Latinske Amerike, nalazili su se u Libiji i Siriji. Ne tako davno, izvršili su veliki upad na Filipinima (pre izbora predsednika Dutertea), pokušavajući da neutrališu jednu pobunjeničku grupu, ali su svojom akcijom izazvali međunarodni skandal, koji su zatim pažljivo pokušali da sakriju.
Međutim, specijalne snage Sjedinjenih država - to nije samo pucnjava čiji je cilj ubijanje, već i informativno-psihološki rat, špijunaža, naučno istraživački rad, uvođenje novih metoda ratovanja.
Prema pisanju američkog istraživača Nika Tursa, na temu američkih vojnih kompanija, brojčano stanje snaga za specijalne operacije je od 2001. do 2014. poraslo sa 33.000 na 72.000 zaposlenih lica, a budžet je povećan sa 2,3 na 10,4 milijardi dolara. 2013. godine pripadnici Snaga za sprecijalne operacije su raspoređeni u 134 zemlje sveta.
Očigledno je da u svim ovim zemljama nije rat ili kritično stanje. Zašto je, u tom slučaju, u tim zemljama potrebno obezbediti specijalne snage? Stvar je u tome da su te trupe multidisciplinarne i obavljaju različite zadatke.
Prema podacima Službe za odbranu, «USSOCOM organizuje, obučava i oprema SSO za stvaranje uslova za sprovođenje specijalnih operacija i sprovodi druge aktivnosti koje može da naredi Predsednik i/ili Ministar odbrane. Ove ključne aktivnosti su odraz kolektivnih mogućnosti svih jedinica SSO zajedno, a ne onih koje obavlja jedna služba ili jedinica.
Aktivnosti SSO su sledeće:
- Konkretne akcije. Kratak napad u tuđem, neprijateljskom ili diplomatski osetljivom okruženju, radi zauzimanja, uništenja, plenidbe, eksploatacije, povraćaja ili uništenja određenih ciljeva.
- Poseban nadzor. Špijunaža i praćenje, što se obično obavlja ilegalno ili prikriveno, a radi prikupljanja i provere informacija od strateškog ili operativnog značaja, uz upotrebu vojnih mogućnosti kojima standardne vojne snage ne raspolažu.
- Operacije kao kontranapad u slučaju primene oružja za masovno uništenje. Podrška koja se pruža u okviru tehničkog iskustva, materijalnih resursa i specijalnih komandi za pretragu i praćenje oružja za masovno uništenje i/ili sprovođenje direktnih mera sprečavanja upotrebe oružja za masovno uništenje, ili pružanje pomoći prilikom njegove neutralizacije ili dovođenja u regularno stanje.
- Borba protiv terorizma. Mere koje se preduzimaju u uslovima koji ne podrazumevaju upotrebu konvencionalnih oružanih snaga radi neutralisanja terorista i njihove mreže, sa ciljem da se ne dozvoli primena nezakonitog nasilja.
- Nekonvencionalni rat. Mere koje se preduzimaju kako bi se osiguralo da se pokreti otpora autohtonih naroda uzdrže od namere da obore vladu ili od sâmog obaranja vlade, ili okupacionih snaga.
- Inostrana unutrašnja odbrana. Aktivnosti za podršku programa interne odbrane, predviđenog da spreči subverzije, bezakonje, pobune, terorizam i sprovođenje drugih pretnji unutrašnjoj bezbednosti i stabilnosti.
- Pomoć snagama bezbednosti. Aktivnosti koje doprinose naporima vlade Sjedinjenih država da podrži razvoj kapaciteta i sposobnosti stranih snaga bezbednosti i njihovih pratećih institucija.
- Spasavanje talaca. Osetljive misije koje treba da reaguju na krizu, kao odgovor na terorističke pretnje i incidente, u kojima SSO pružaju podršku u spasavanju talaca ili vrše povraćaj objekata, građevinskih konstrukcija ili osetljivih materijala Sjedinjenih država u inostranstvu.
- Akcije protiv pobunjenika. SSO podržavaju različite civilne i vojne napore u interesu da zaustave i na kraju uguše pobunu. SSO su izuzetno vešte u korišćenju indirektnog pristupa, koji ima pozitivan efekat na segmente autohtonog stanovništva.
- Strana humanitarna pomoć. SSO podržava brojne humanitarne aktivnosti Ministarstva odbrane, koje se sprovode izvan Sjedinjenih država i njihove teritorije, za uklanjanje ili smanjenje ljudske patnje, bolesti, gladi ili uništenja. SSO mogu vrlo brzo da budu raspoređene na određeno mesto i raspolažu odličnim sredstvima komunikacije. One mogu da rade u teškim i često haotičnim uslovima, najčešće izazvanim prirodnim katastrofama. Možda su najznačajnije mogućnosti kojima raspolažu SSO, njihova geografska orijentacija, poznavanje kulture, njihove jezičke mogućnosti i sposobnost za rad sa multinacionalnim autohtonim stanovništvom i međunarodnim organizacijama za pružanje pomoći i vršenje početne i stalne procene.
- Vojna informaciona podrška operacijama. Ovo se planira radi prenosa određenih podataka i pokazatelja stranom auditorijumu, u interesu vršenja uticaja na njihove emocije, motive, postavljanje ciljeva i na kraju ponašanje stranih vlada, organizacija, grupa i pojedinaca, u korist prvobitnih ciljeva.
- Operacije koje se odnose na civilna pitanja. Akcije za poboljšanje radnog okruženja, koje utiču i smanjuju glavne uzroke nestabilnosti u okviru civilnog društva, ili su povezane sa upotrebom specifičnih funkcionalnih sposobnosti, za koje su obično odgovorne civilne vlasti.
Različita priroda ovih aktivnosti deli ih na direktne i indirektne. Pored toga, neke komponente SSO u poređenju sa drugima, mogu biti usmerene ka obavljanju određenih operacija, mada sve SSO mogu biti usmerene ka sprovođenju bilo koje od ovih radnji, ukoliko to zahteva sama situacija. Treba napomenuti da sve direktne misije i neke indirektne misije mogu, po svemu sudeći, podrazumevati podršku vojske ili vazduhoplovstva, kao i usluge drugih službi. Obaveze i mogućnosti SSO su široke i sveobuhvatne. One igraju različite uloge i sprovode ih izuzetno vešto. Ove misije mogu biti jednostavne i taktičke, ili veoma složene, i imaju izuzetno važne strateške implikacije. "
Izuzetno je važno primetiti da je priručnik SSO za obuku za primenu direktnih i indirektnih mera praktično kopija modela ciklusa Bojd NORD i njegove ažurirane verzije:
Faza 0: priprema situacije u određenoj ciljanoj zemlji (ili polju delovanja).
Faza I: sprečavanje protivnika da preduzme bilo kakve kontra mere.
Faza II: preuzimanje inicijative, pre nego što to može da učini protivnik.
Faza III: dominacija nad protivnikom.
Faza IV: stabilizacija situacije.
Faza V: priključivanje prijateljski nastrojenih građanskih vlasti.
Faza 0: vraćanje na stvaranje odrešene situacije.
Poznato je da će SSO povećavati kako ljudstvo, tako i njegove mogućnosti. U planskom dokumentu pod nazivom SOCOM 2020 admiral Mak Rejven predviđa širenje na globalnom nivou američkih specijalnih snaga, kao sredstva za "demonstraciju sile, jačanje stabilnosti i sprečavanje sukoba".
NJegove napore hvale brojni stručnjaci. Poznati stručnjak za mrežne ratove, jedan od autora ove teorije - DŽon Arkila, ukazuje na to da je komandovanje specijalnim operacijama primer uspešnog stvaranja osećaja zajedništva među vojnom elitom, okupljenom iz različitih službi. Uprkos činjenici da svi oni imaju spoljašnje veze koje ih podržavaju, tu je prisutno i kritički važno osećanje društvenog bratstva i poverenja, koje vrlo malo zavisi od boje njihove uniforme. On je istakao dva glavna problema koja je potrebno rešiti:
1. "Vaspitavanje jakog osećaja zajedničkog identiteta među članovima novoformirane Komande za specijalne operacije korpusa pomorske pešadije Sjedinjenih država (MARSOC – United States Marine Corps Special Operations Command);
2. Kreiranje sličnih društvenih veza sa međunarodnom vojnom elitom, sa ciljem napredovanja u pravcu "globalne mreže specijalnih operacija", što je po admiralu Vilijamu Maku Rejvenu glavni element dugoročne strategije SOCOM. On je sam juna 2013. godine, kada je prvi put objavio plan, izjavio da: "Prvo treba da se dobije sve ono što je najvažnije na vojnom planu, zatim maksimalno brzo da se obezbedi ljudstvo za mrežu, a zatim, sa svim tim, što je brže moguće privući partnere i saveznike".
Zajednički članak general-pukovnika Čarlsa Klivlenda i potpukovnika Stjuarta Ferisa iz Snaga specijalne namene američke vojske, koji je objavljen u časopisu "Vojska" u julu 2014., takođe pokazuje određenu dinamiku u oblasti intelektualnih i organizacionih procesa američkog Ministarstva odbrane koje je u vezi sa ovim rodom vojske. Od posebnog je značaja da se ne zanemare ove promene, koje bi sačuvale vezu sa prethodnim strateškim doktrinama i dokumentima, i da se održi korak sa promenama, čak i ako se one u ovom trenutku odvijaju na nivou diskursa.
Autori pišu da "kada je general Stenli Mekristal bio na čelu Zajedničke komande za specijalne operacije, on je teoriju pretvorio u akciju, čiji je princip - da bi ste pobedili mrežu treba da pokrenete mrežu. Za tu svrhu bilo je potrebno da se podigne veo tajne sa "crnih specijalnih operacija" i započne otvorena saradnja sa konvencionalnim oružanim snagama, snagama nacionalnih partnera, međuvladinim partnerima, pa čak i akademskom sredinom da bi se formirala decentralizovana mreža aktera koji dele zajednički cilj i odlučnost. Ova mreža je vrlo delotvorno primenjena u Iraku, efikasno uništavajući Al Kaidu i eliminišući niz drugih unutrašnjih i spoljašnjih pokrovitelja neregularnih i pobunjeničkih elemenata.
Ova lekcija o značaju mreža, bazirajući se na odnose u modernom ratovanju, po principu čovek prema čoveku, organizacija prema organizaciji, država prema državi, primenjuje se na nivou rata. Na strateškom nivou, gde počinje pobeda, mi treba aktivno i agresivno da radimo sa saveznicima i partnerskim zemljama, a u nekim slučajevima, da bismo stvorili mrežu aktera, koji su međusobno povezani zajedničkim bezbednosnim interesima i sa nevladinim i lokalnim autohtonim grupama. Gledajući u budućnost, vojska treba da preuzme inicijativu za kodiranje ove lekcije i da razvije koncept moći suvozemne vojske (landpower) u okviru podrške projektu Force 2025 i globalno integrisanih operacija, koje obezbeđuju dodatna sredstva za jačanje globalnog liderstva i postizanje željene strateške odbrane i temelja bezbednosti u 21 veku. "
Autori smatraju da baš kao što je Komanda za specijalne operacije Sjedinjenih država zainteresovana za jačanje globalne mreže specijalnih snaga, vojska bi trebalo da usmeri napore u pravcu razrade, podrške i unapređenja globalne mreže Landpower. Ova mreža se sastoji od saveznika, ekspedicionih globalnih i regionalnih partnera, kao i snaga zemlje domaćina, koji su vezani zajedničkim interesima u odnosu na regionalnu stabilnost i globalni prosperitet. Globalna mreža Landpower može biti sastavni deo šire globalne mreže odbrane, čiji je cilj stvaranje i obezbeđivanje strateških opcija za visoke funkcionere Ministarstva odbrane koji donose odluke, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Ovi zvaničnici i političari mogu da rade zajedno u situacijama u kojima je potrebno odrediti kako i kada vojni potencijali mogu biti bolje integrisani i primenjeni u odnosu na celu mrežu, kako bi se održao željeni strateški ishod.
Prema američkim generalima, ova mreža će pružiti platformu za sprovođenje aktivnosti kada i gde je to potrebno, obezbediti uzdržanu reakciju u zemlji domaćinu i obavezati regionalne partnere da preuzmu veći deo tereta, koji su u stanju da savladaju. Ovo će maksimalno povećati značaj i olakšati sprovođenje lokalnih rešenja. Pored toga, mreža može biti u stanju da zadrži neprijatelje i potencijalne rivale na ivici rizika, preteći da im nametne direktne i indirektne troškove za potrebne resurse, ili da ih učini skupim, ukoliko oni požele da prekinu strateški status kvo. Ova funkcija može da primora ekspanzionističke snage da dva puta razmisle pre nego što deluje izvan svojih granica.
Teoretski, globalna mreža Landpower bi mogla da zauzme određeni strateški nivo i očuva povoljne globalne položaje koji efikasno sprečavaju bitnije delovanje neprijatelja, odnosno, potencijalno koristan oblik strateškog manevra. Kao što je definisano u zajedničkoj publikaciji 3-0, «manevar – to je kretanje snaga u odnosu na neprijatelja, u nameri da se nanese ili preti da će biti nanesen direktan ili indirektan udar manevarskim snagama. Efikasan manevar izvodi neprijatelja iz ravnoteže i na taj način štiti prijateljske snage. Ovo finansijski doprinosi uspehu operacije, omogućavajući slobodu delovanja, smanjujući ranjivost, stvarajući stalno nove izazove kod neprijatelja".
Kada odvraćanje ne uspe, ili ako situacija zahteva druge efekte, mreža pruža fleksibilne opcije za visoke oficire Ministarstva odbrane i donosioce odluka, za unapređenje, formiranje, prinudu, izolaciju, poremećaj, nametanje dugoročnih troškova, ili radikalno razaranje i pobedu nad protivnikom, uz primenu čitavog spektra pretnji, od tradicionalnog nacionalne države do neregularnih ili hibridnih izazova.
To će zahtevati međuzavisno strukturisanje konvencionalnih snaga, snaga za specijalne operacije, kao i međuvladinih agencija partnera u interesu uspešne primene nacionalnih strategija bezbednosti i odbrane, najboljih strategija koje će se držati na nivou delimično optimalnih struktura moći, sa nepotpunim mogućnostima, odnosima i interakcijom.
Imperativi koji leže u osnovi globalne mreže Landpower mogu da sadrže:
- Stabilno učešće: građenje dugoročnih, jakih veza i vojnih potencijala sa saveznicima, regionalnim partnerima i snagama zemlje domaćina.
- Stratešku procenu: razumevanje implikacija vojno-strateške aktivnosti / neaktivnosti i efikasnosti snaga u kontekstu situacije i sa stanovišta relevantnih srana; obaveštavanje putem stalnog prisustva i učešća.
- Međuzavisnost: uzajamna zavisnost između članova. Svaki u skladu sa situacijom ima "udeo u igri" u različitom stepenu.
- Poverenje: ono se gradi polako i bez žurbe, do pojave krize; postiže se kroz stalno prisustvo i interakciju.
- Saradnja: postiže se poverenjem i kontinuiranim sprovođenjem u okviru cele mreže.
Principi Landpower mogu da sadrže:
- Raznovrsnost: sposobnost da se obezbedi širok spektar vitalnih opcija, od otvorenog, multinacionalnog, kombinovanog oružanog manevara koji zahteva odlučnu akciju, do malih, dugogodišnjih, netradicionalnih vojnih kampanja koje podržavaju ekonomski sumnjivu strategiju i utiču na naše neprijatelje, da bi isti promenili svoje ponašanje i rizikovali na duge staze.
- Prilagodljivost: sposobnost da brzo i jednostavno sakupiti u jednu celinu i slomi snagu i sposobnosti, vojne i one koji nisu vojne, u skladu sa promenom situacije ili stanja. Budući "hibridni problemi" zahtevaju hibridna, prilagodljiva i nedoktrinarna rešenja.
- Mogućnost promene obimnosti: stvaranje samo onoga što je potrebno za formiranje i podršku održivih rešenja na lokalnom nivou, bez nepopravljive štete za kulturu nastradalog naroda.
- Upozorenje: kao instrument zaštite od iznenađenja je sposobnost detekcije moguće pretnje ili krize, pre nego što se ista pojavi ili postane potpuno očigledna, čime se daje dovoljno vremena da se izvrši određena priprema i reaguje adekvatno.
Prema zamisli američke vojske, imperativi i principi globalne mreže Landpower će je učiniti potencijalno korisnim instrumentom. Dokument The 2012 Capstone o zajedničkim operacijama, kaže da bi takav instrument "davao mogućnost komandantima da reše probleme neizvesnosti i složenosti brzih promena. Ovo bi poboljšalo sposobnost komandanata da brže prilagode svoje snage situaciji i organizuju snage u skladu sa zahtevima. To bi pomoglo komandantima da prenose svoje komande do najnižih činova u toku vežbi i da obezbede koordinaciju na licu mesta, drže pod kontrolom celu situaciju".
U celini, Force 2025 je predstavljen kao glavni čvor globalne mreže Landpower. Učinite korak napred i zamislite tu mrežu koja se sastoji od udruženih, međuvladinih, međudržavnih, međunarodnih, nevladinih i trgovinskih partnera. Oni mogu da sarađuju, da veruju jedni drugima, udružuju svoje zakonodavne organe i vrše funkcionalnu ekspertizu da bi obezbedili nacionalno rukovodstvo za održivu odbranu sa opcijama za bezbednost, koje je sposobno da postigne željene strateške rezultate na terenu. Krajnji izraz te ideje će biti implementacija čuvenog citata Sun Cua: "Najviše savršenstvo je da se slomi otpor neprijatelja bez borbe".
Američka vojska smatra da je ovo ideal ka kome treba dosledno težiti da bi se obezbedila nacionalna strategija odbrane i bezbednosti. Formiranje i jačanje globalne mreže Landpower, kao i koncepcija armije Force 2025. Podrška globalno integrisanim operacijama je pozitivan korak ka postizanju tog ideala, koji istovremeno omogućuju Sjedinjenim državama i saveznicima da bolje reaguju i da se bolje prilagode bezvremenoj realnosti iznenađenja i neizvesnosti.
Iako se budžet i dimenzije ovih specijalnih snaga povećavaju, bez obzira što se usmeravaju ka cilju stvaranja globalne strukture, potrebno je, primera radi, navesti jednu operaciju, koja je pominjana ranije, zato što ona baca svetlo na zanimljive međusobne odnose.
25 januara 2015. godine, američke specijalne snage su uz podršku filipinske policije ušle u grad Mamasapano, koji je bio utočište vojnika Islamskog oslobodilačkog fronta Moro. Zvanični razlog je bio hvatanje ili likvidacija tvorca eksplozivnih naprava iz Malezije, poznatog po nadimku "Marvan". Kao rezultat toga, 44 policajaca je ubijeno, 9 pripadnika američkih specijalnih snaga, 18 pobunjenika i četiri civila. I sâm Marvan je (navodno), takođe, stradao, ali njegovo telo nije moglo da bude zarobljeno, a lešu je odsečen prst da bi se obavila identifikacija otiska.
Ali, problem za američke specijalce je tek počeo. Tokom povlačenja, oni su preko radio veze pozvali pojačanje za evakuaciju, ali su obavešteni da se ta grupa nalazi na dužnosti u smeni. Usled kontranapada islamista specijalne trupe su upale u vatru snajperista islamističkih komandosa Moro i samo jedan američki vojnik iz elitne jedinice, koju je činilo 36 ljudi, uspeo je da preživi, tako što su se panično bacio u najbližu reku.
Politička kriza koja je usledila posle toga, obnažila je ceo problem: zašto je bilo potrebno da se izvrši ova operacija, ako su pregovori između filipinske vlade i pobunjenika bili u završnoj fazi? Za Marvanovu glavu je bila obećana nagrada od 5 miliona dolara. NJegov odsečeni prst se našao u laboratoriji FBI nekoliko dana nakon "operacije". Pitanje - ko će dobiti nagradu, ako su ubijeni svi direktni izvršioci (sa velikom verovatnoćom možemo pretpostaviti da je jedini preživeli komandos misteriozno prerano preminuo)? Šta je to dalo Filipinima kao državi i šta je to dalo narodu?
Dodaćemo i to, da je pre toga predsednik ove zemlje i tako bio izložen oštroj kritici od strane nacionalno orijentisanih snaga zbog učešća u pregovorima sa Sjedinjenim državama po pitanju predaje vojnih baza Amerikanacima u okviru američkog programa sputavanja Kine.
Izvor: Katehon
