Pravda

- Razvoj demokratije i pravne držžave za nas imaju prioritet. To je osnovni kriterijum za mogući ulazak u EU. Unija i Srbija su nedavno otvorile ključna pregovaračka poglavlja - to je bio važžan korak na obostrano zadovoljstvo. Sada se radi o tome da nakon reči uslede i dela. Radi se o primeni svega onoga što je srpska Vlada konkretno predvidela u akcionim planovima za poglavlja 23 i 24. Srbija je tu na dobrom putu - navodi Rot u članku.

EU pomno prati i stanje medijskih sloboda, nezavisnosti pravosuđa, osnovnih i ljudskih prava, dodao je on.

Pri tome je jasno da promene koje dotiču celo drušštvo ne mogu biti izvedene preko noći. Ali neophodne reforme nisu same sebi cilj niti su ustupak Evropskoj uniji - naprotiv, one treba da koriste srpskim građankama i građanima. Isto važži za pomirenje u regionu i dobrosusedske odnose.

Rot ističe da su članice EU, uprkos različitim istorijskim iskustvima i shvatanjima, usaglasile zajedničku poziciju prema Rusiji, te da pri tome EU svoje ophođenje prema Rusiji ne zasniva isključivo na sankcijama već i na dijalogu.

- Nikako ne žželimo politiku protiv ili bez Rusije. Zato niko i ne tražži od Srbije da prekine svoje veze sa Rusijom - ističe on.

U Evropskoj uniji se radi o zajedničkom političkom nastupu - i prema Rusiji, dodaje Rot i primećuje da je Srbija donela odluku da žželi da postane članica EU potpuno svesna da to znači da će tokom pristupnog procesa morati da kontinuirano prilagođava svoju spoljnu politiku zajedničkoj spoljnoj politici EU.

Rot, koji je nedavno boravio u Srbiji, naglašava da raspoložženje za prošširenje EU nije najvedrije i da to nije počelo referendumom o Bregzitu.

Građani u EU očekuju da ona rešši sopstvene probleme pre nego što primi nove članice. To izaziva zabrinutost i u držžavama Zapadnog Balkana i zato je, navodi on, bio važan signal sa julske konferencije u Parizu u okviru takozvanog Berlinskog proseca: evropska perspektiva je osnažena, ulazak u EU će uslediti čim budu ispunjeni svi neophodni uslovi.

- Ipak, ljudi u zemljama Zapadnog Balkana veruju da se približžavanje EU odvija previšše sporo. Neophodne reforme od njih zahtevaju mnogo. Bašš zato političarke i političari imaju jošš veću obavezu da pridobiju podršku za zajednički cilj - ulazak u EU - navodi nemački političar.

Ulazak u EU je u obostranom interesu. Držžave Zapadnog Balkana profitiraju od zajednice koja je svetski simbol privrednog rasta, solidarnosti, slobode i demokratije utemeljene na neporecivim vrednostima. Evropska unija s druge strane profitira od jednog stabilnog i demokratskog regiona, navodi u članku.

Na kraju, svaka zemlja sama određuje trenutak pristupanja EU: ššto bržže sprovode reforme, to je ulazak bližži. Kada će EU primiti nove članice zavisi manje od EU, a višše od tempa promene u zemljama-kandidatima. Kriterijumi su jasno utvrđeni. Evropska unija neće ostaviti te držžave same, ona će ih i dalje podržžavati na njihovom putu, zaključio je on. Izvor: Tanjug