Piše: Đoko Kesić Šta je suština ove priče? Baš kao što sam već pisao na ovom portalu, posle referenduma o Danu državnosti Republike Srpske, u Bosni i Hercegovini pa i u Evropi ništa neće biti kao što je bilo pre 25. septembra. Mnogi su verovali da je to samo jedan od onih balkanskih političkih balona, zapravo pokazivanje mišića pre lokalnih izbora koji se u BiH održavaju 2. oktobra.
Pogrešili su, evo i zašto. Banjaluka, iliti Milorad Dodik, često su pretili referendumom o otcepljenju ili već o nečemu drugom, posle su odustajali. Nisu zapravo imali hrabrosti niti snažne podrške u tzv međunarodnoj zajednici, a Visoki pretstavnik Bosne i Hercegovine oduzimao je Republici Srpskoj jedno po jedno dejtonsko ovlašćenje. Vofgang Petrič, Anri Levi, Pedi Ešdaun i drugi oduzeli su Srpskoj ravno 64 dejtonska ovlašćenja.
Došao je i dan konačnog obračuna u „dejtonskom brlogu“, tako mu to dođe kad Bil Klinton nekom pravi državu (pogledajte te nakaze – Kosovo i BiH), sve je isplanirano da se Republika Srpska devastira da od nje ostane samo dejtonska ljuštura, a da se Bosna i Hercegovina pretvori u „građansku državu“ gde bi Srbi opet bili svedeni na marginu. Ne zaboravimo, zbog toga je u BiH 1992. počeo rat. Da se približava taj obračun, niko u Beogradu niti u regionu nije prepoznao osim Milorada Dodika.
Scenario je tek sada vidljiv:pritisci na Banjaluku traju od sredine 2015. kada je počelo „školovanje“ srpske opozicije u američkoj ambasadi u Sarajevu, kad su se širom regiona sistematično puštali medijski spinovi o Dodiku kao političkom frankeštajnu koji vodi Srpsku u ambis, da bi sve kulminiralo nedavnim objavljivanjem rezultata popisa stanovništva u BiH koji je održan još 2013. Po tom popisu muslimana ima 51 odsto, Zapad im priznaje 200.000 nepostojećih stanovnika. Banjaluka to ne priznaje i Hrvati u BiH staju na srpsku stranu. Taj čvor još nije raspetljan i neće, biće upotrebljen prvom zgodnom prilikom.
Paralelno sa tim javljaju se ratni generali, koriste taj ratni rov u kojem su muslimani proglašeni kao žrtve srpske agresije, jedan od njih preti da će „zgaziti Srpsku za 10 dana“ pa se još pita „kako fašistima da pripadne 50 odsto teritorije BiH“, kao zaboravio je da je pre rata 63.5 odsto zemlje u BiH katastarski pripadalo Srbima. Bakir Izetbegović njuši trag svog pokojnog babe, poručuje „ukinućemo pojam Republika Srpska, to vređa nevine muslimanske žrtve“. Dodik raspisuje referendum o Danu državnosti Srpske, srpski nacionalni korpus zapadno od Drine se homogenizuje i glasa za sa 98 odsto glasova.
Bakir je dobar izvršitelj prljavih poslova - sluša zapadne suflere, angažuje Tužilaštvo BiH, i hoće da privede Dodika na saslušanje zbog podrivanja ustavnog poretka zemlje. Da li u toj časnoj Bakirovoj državotvornoj agendi stoji i njegova poruka da će se „Dodik veoma brzo provesti kao Gadafi“?
Predsednik Republike Srpske svakako nije savršen. Ima on u svojoj biografiji ozbiljnih minusa i političkih nedostataka. Međutim, on je uistinu jedini pravi političar zapadno od Drine. Mnogi veruju i priželjkuju ga da se politički angažuje i u Srbiji. On sada hoće da pokaže Srbima u Srbiji i ostatku sveta šta to žele mentori muslimana u Sarajevu koji su se u međuvremenu pretvorili u islamsku sektu bez pardona, šta hoće njihovi glavni sponzori Iran, Saudijska Arabija,Turska,Katar i ostali proizvođači islamskih ideja.
Možda svet razume šta se događa u Srpskoj i šta je prava suština dejtonskog obračuna, ali u Srbiji to nisu shvatili. Politika pred referendum stavlja naslov na prvu stranu “Referendum u nedostatku političkih rešenja”. „Blic“ preko cele naslovne strane naslovljava Dodika “Poslednji velikosrpski političar”! a u tekstu ga krste kao srpskog nacionalistu!?
Zaista strašno. Zašto toliko maloumno i bez imalo mentalnog napora se kao bajagi važne novine tako jeftino bave ozbiljnim pitanjima? Kad je to Dodik bio nacionalista, i to velikosrpski? Preberite po svojoj memoriji gospodo, ako je imate. Pa o srpskim interesima, možda savim nesvesno, više brine recimo Lars-Gunar Vigemark, šef delegacije EU u Bih koji smatra da je cela priča o Referendumu u RS u ogromnoj meri skrenula pažnju s pravih pitanja. “Razočaran sam koliko smo se bavili nekim drugim pitanjima na uštrb jednog koje je uzelo svu pažnju, a to je referendum o prazniku koji možda nije toliko bitan”, kaže Vigemark.
Ili da nam služi za primer tumačenje Envera Ajanovića, profesora s Pravnog fakulteta u Sarajevu, koji kaže da referendum u Srpskoj o Danu državnosti ima svoje pravno utemeljenje, i da nije direktni napad na Ustavni sud BiH. On podseća da je 2002. tada visoki predstavnik u BiH Volfgang Petrič nametnuo odluku o vitalnim interesima konstutivnih naroda. “Jedan od vitalnih interesa jeste identitet kontitutivnih naroda. Ako ovaj referendum podvedete pod identitet tog naroda, referendum ima pravni osnov”, kaže Ajanović.
Pa još moj dugoodišnji prijatelj Nebojša Krstić u referendumu vidi da je Dodik ojačao sebe a oslabio Srpsku. Kako to, majke ti? Poziva se na Vučićevu posetu NJujorku i njegov poziv svima u region da se okrenu miru i razgovoru. Nije to sporno, ali ovde se bije ista ta bitka koja može da izazove katastrofalne posledice.
Ključno je pitanje šta je alternativa Dodikovoj politici, koja na prvo gledanje jeste rogobatna, ali u suštini uvek pogađa u centar. Ne bi oni toliko jurišali na Dodika da on nije baš takav, za njega zapadno od Drine Srbi poslednjih godina uvek glasaju. Šta je alternativa, i pita li se neko u Beogradu gde su bili Milošević, Đinđić,Koštunica, Tadić, Šešelj, Nikolić i drugi kada su Srpskoj oduzimana dejtonska ovlašćenja? Šta kažeš Nebojša? Pa Srbija je garant doslednog sprovođenja Dejtonskog sporazuma u BiH. Mogu li Srbi nešto da nauče, makar od Hrvata na tu temu? Pa Hrvata u BiH trenutno nema ni osam odsto, ali Zagreb se uvek izbori da ih ima bar 15 odsto!
Na koji to način Srbija brine o Srbima preko Drine?Srbima već trideset godina, kada ih Vašington i London popreko pogledaju, same gaće spadaju. Dosadašnja briga na tu temu svodi se na viziju da BiH postane građanska država –jedan čovek jedan glas- a postaće džamahirija u kojoj za 20 godina Srba neće biti. Da li ste za tu alternativu, ili ćete pozvati na mudrost i strpljenje kako bi Srbi konačno prestali da liče na sebe? Srbima preko Drine treba svakojaka pomoć, pa i u pameti, ako je ima među nama u „Beogradskom pašaluku“. Zar smo zaboravili da smo sami krivi što Srba u Hrvatskoj skoro da i nema?
A ne grize nas ni savest. Nemamo je!
Izvor: Pravda
