Za predlog donedavne predsednice u Demokratskoj stranci Srbije kažu da možda jeste u duhu demokratije, ali da je za njegovo ostvarenje potrebna duga procedura koju je nemoguće okončati do budućih predsedničkih izbora u Srbiji.
Sanda Rašković Ivić je u nedelju, pominjući ovu mogućnost, podsetila i da je za 1. oktobar zakazana sednica Glavnog odbora, a da bi potom trebalo da se održi skupština DSS-a, dodavši da tu skupštinu ne očekuje u skorije vreme, jer stranci predstoje i izmene Statuta.
Upravo na taj proces ukazuje i potpredsednik DSS-a Dragan Maršićanin, koji za „Politiku” dodaje da lično nema ništa protiv ovakvog načina biranja lidera, ali da je „neobično da se sa tim izlazi u javnost pre nego što se otvori bar unutarstranačka rasprava”.
„Sve je tehnički vrlo složeno i ne spada samo u domen volje. To će potrajati, a predsednički izbori u Srbiji mogli bi da budu raspisani već krajem januara. Kada se menja Statut, neophodno je da se radi predlog, pa da se šalje opštinskim odborima, a onda se podnose amandmani”, ocenjuje Maršićanin.
Uroš Janković, šef beogradskog odbora DSS-a, veruje da DSS ne može ništa da izgubi ako se ova tema pokrene na predstojećem Glavnom odboru.
„S te strane ne vidim problem. S obzirom na to da, uz Demokratsku stranku, mi jesmo jedna od najdemokratskijih organizacija, ni ta tema nije isključena. Ali isto tako podsećam da je izmena Statuta jedna vrsta male prepreke i da je za tu promenu potrebna radna skupština”, navodi Janković.
Da za neposrednim načinom izbora zasad ipak nema potrebe, uveren je član Predsedništva DSS-a Vukosav Tomašević, „jer ono što je aktuelno, a to je izbor predsednika skupštine putem delegata, dobro funkcioniše”.
„I pre dve godine, prilikom izbora gospođe Rašković Ivić, uverili smo se da je dobro funkcionisalo. Ako bi se to menjalo, odlučivanje o tome ko će biti predsednik stranke bilo bi odloženo i za godinu dana, a do tada će i predsednički izbori u Srbiji i beogradski izbori. Zato mislim da bi stranka najkasnije do kraja 2016. trebalo da održi izbornu skupštinu i dobije novog predsednika”, kaže Tomašević za „Politiku”, ukazujući da bi problem mogao da bude i broj glasača, jer je upitno koliko je članova uplatilo svoje članarine.
Sanda Rašković Ivić je, obrazlažući svoju ideju, rekla i da se zalaže za to da u biranju lidera ne učestvuju samo pojedine lobi grupe. Upitan da prokomentariše ovu poruku donedavne predsednice DSS-a, Uroš Janković kaže da ne zna da u DSS-u postoje lobiji.
„Jedino ako su to grupe koje su nju dovele, a sada je ne podržavaju. Ako se pojavi više kandidata, znači da ima više mišljenja, što je prirodno i demokratski. To nisu lobi grupe. Neko tu pojavu zove lobiranje, ali za mene je to američka reč, pa bih to ostavio Sandi Rašković Ivić. Pre bih rekao da je to jedna vrsta traženja podrške za sopstvenu ideju i program”, navodi Janković.
I Vukosav Tomašević kaže da ne zna da u DSS-u postoje lobi grupe, dok Dragan Maršićanin ocenjuje kako to nije ništa neobično.
„Uvek kada se održavaju izbori za predsednika stranke određeni odbori predlažu nekoga. I kada ima više kandidata, kao kada je Sanda Rašković Ivić birana, postoji i nešto što se može nazvati lobi grupama. To su grupe ljudi koje se zalažu za jednog kandidata ili za drugog. Tako nešto bi postojalo i da su neposredni izbori. Uvek će biti nekoga ko će lobirati za jednog ili drugog kandidata, što je potpuno prirodno i postoji otkada je i stranaka”, zaključuje Maršićanin.
Izvor: Politika
