„Mi smo imali izbore na kongresu prošle godine i nećemo ih imati još tri godine. Ne smem ja tako često da održavam kongrese. Opet ni tu ne znam šta mojima može pasti na pamet i da ne odluče da me smene, jer se kod nas tajno glasa”, oprezan je Šešelj.
I dok se prvi čovek radikala otvoreno protivi ovakvom sistemu odlučivanja o partijskom šefu, po kojem je Dragan Šutanovac postao novi predsednik DS-a, jer je ubeđen da to ostavlja prostor za zloupotrebe, u nekim drugim parlamentarnim strankama ističu da je taj model odraz demokratičnosti i da je prihvatljiv. Takve stranačke izbore sa više kandidata, osim demokrata, još niko nije sproveo. Tačno je da su članovi DS-a i LDP-a Tadića i Jovanovića birali neposredno, ali oni su bili jedini kandidati za parijske lidere.
Doskorašnja predsednica DSS-a Sanda Rašković-Ivić već je iznela ideju da se neposredno glasa i u toj partiji, ali je više njenih stranačkih kolega ocenilo da je tako nešto nemoguće sprovesti do predstojećih predsedničkih izbora u Srbiji.
Za to vreme Marko Đurišić, šef poslaničke grupe SDS-a u Skupštini Srbije, ističe da je u stranci Borisa Tadića taj princip već uveden.
„Mi smo aktuelnog predsednika izabrali na neposrednim izborima i u tome su neposredno učestvovali svi članovi, kao sada u DS-u. S tim da je bio jedan kandidat, pa nije bilo tako zanimljivo. Ali svakako, ovo neposredno glasanje u DS-u nije bilo prvo, kao što se interpretira”, navodi Đurišić.
Neposredni izbori 2011. organizovani su i u LDP-u, što je ujedno bio prvi put da se ovako nešto dešava u jednoj partiji na srpskoj političkoj sceni. Ali je, poput SDS-a kasnije, i u LDP-u tada bio predložen samo jedan kandidat – Čedomir Jovanović, kojem je ponovo poveren predsednički mandat.
Marko Đurišić, na pitanje o tome da li na nekom narednom partijskom izjašnjavanju očekuje više učesnika u predsedničkoj trci, odgovara da bi to svakako bilo interesantnije i za članove i za javnost.
„U SDS-u će svakako biti zadržana praksa da se lider bira neposredno, a da li će biti više kandidata, to u ovom trenutku ne mogu da znam”, ocenjuje Đurišić.
Radikali se, s druge strane, bar prema najavama Vojislava Šešelja, neće izjašnjavati na ovaj način. Lider SRS-a uveren je da je neposredan izbor partijskog šefa isuviše složen i da ga je teško kontrolisati.
„U takvoj situaciji rukovodstvo opštinskog odbora drži sve podatke pod kontrolom i odlučuje ko će od članstva biti pozvan da glasa, a ko ne. Tako onaj ko unapred pridobije većinu čelnika opštinskih odbora stranke obezbeđuje pobedu na predsedničkim izborima. Javnost se ne bavi toliko detaljima o tome šta se dešava na terenu, kao što to čini prilikom izbora na državnim nivoima, a čak i na tim državnim izborima se mnogo krade. Možete li onda da zamislite kako bi bilo u ovoj situaciji”, kaže Šešelj.
Nasuprot njemu, među pristalicama neposrednog glasanja u stranci je i predsednik Dveri Boško Obradović, koji veruje da je „to uvek dobrodošla tema, jer neposredni izbori po pravilu daju veći legitimitet onima koji budu izabrani”.
„To važi i za unutarstranačko izjašnjavanje, kao i kad se dešava na nekom nacionalnom nivou. Zato i podržavam da rukovodstvo svake stranke ima što širu podršku baze, iskazanu na što neposredniji način. Dobro je da svako proveri kako stoji i među svojim članstvom i u narodu”, poručuje Obradović. 
Vojislav Šešelj, međutim, veruje da je mnogo bolji princip da se za stranačkog šefa glasa po delegatskom sistemu i da se o tome na kongresima ili skupštinama izjašnjavaju ljudi koje partija odredi za taj zadatak. Lider radikala dodaje da, osim izuzetaka, takvu praksu i danas primenjuju sve partije.
Upitan da li postoje izgledi da Dveri u budućnosti uvedu praksu direktnih izbora za stranačkog lidera, Boško Obradović odgovara da to još nije aktuelna tema.
„Mi smo tek usvojili statut i izabrali organe, a ja sam kao predsednik još u prvoj godini mandata. Bavili smo se republičkim izborima, ulaskom u parlament… Ali je to svakako nešto o čemu bi mi trebalo da razgovaramo u budućnosti, kad budemo izradili brojne unutrašnje akte, što nam tek predstoji. I ta tema trebalo bi da se nađe pred organima našeg pokreta. Ali to nije nešto o čemu mogu ja da odlučujem sam. O tome treba da se izjasne svi”, zaključuje Obradović. Izvor: Politika
