To je izjavio bivši direktor Vojno-bezbednosne agencije (VBA) Momir Stojanović.
Govoreći o slučaju osumnjičenog za špijunažu, koga je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) u saradnji s Višim javnim tužilaštvom uhapsila u petak, Stojanović je za "Politiku" rekao da se u takvim slučajevima ne može birati vreme hapšenja.
"Ako radite na nekom slučaju indikativnom po špijunskoj aktivnosti, onda hapšenje sledi kada nastupe uslovi za to. Odnosi Srbije i Hrvatske su jako komplikovani i sigurno je da ovo hapšenje neće doprineti njihovoj stabilizaciji. S obzirom na to da poslednjih 15 godina, bar koliko ja znam, nismo imali situaciju da su naše vojne i civilne službe presekle špijunsku aktivnost stranih obaveštajnih službi, kao bivši pripadnik službe ovo hapšenje doživljavam ohrabrujuće ako ono nagoveštava opredeljenje naših službi bezbednosti da se konačno bave onim zbog čega postoje”, smatra Stojanović.
On ističe da je osnovna delatnost službi bezbednosti suzbijanje obaveštajne i druge subverzivne aktivnosti usmerene na rušenje poretka Republike Srbije, otkrivanje i presecanje terorističke aktivnosti, kao i presecanje kanala organizovanih kriminalnih grupa.
"Ako je hapšenje bivšeg pripadnika vojske Republike Srpske Krajine nagoveštaj toga, onda me to raduje, ali ukoliko je ono usmereno na marketinške i druge dnevnopolitičke svrhe, onda je to loš potez", smatra bivši direktor VBA.
O uhapšenom se zna samo ono što prenose mediji, jer niko od nadležnih nije iznosio detalje slučaja. Ukoliko je tačno da je reč o bivšem pripadniku Vojske Republike Srpske Krajine i Republike Srpske koji nikada nije bio pripadnik Vojske Srbije, onda on, smatra Stojanović, nije bio u poziciji da oda neke ključne vojne ili druge tajne podatke.
"Po svom statusu on nije mogao da dođe do nekih podataka koje predstavljaju vojnu ili državnu tajnu već je do nekih saznanja dolazio u razgovorima i kontaktima sa pojedinim pripadnicima vojske ili drugih institucija. U istrazi treba rasvetliti ceo lanac, jer on to nije sam činio. Zato je neophodno utvrditi zašto je on to činio, koji su sve podaci ustupljeni, ko su mu bili pomagači, posrednici, veze... ovde nije reč o individualnom hapšenju jednog lica već o otkrivanju cele mreže koja je bila sa njim”, ističe Stojanović.
Opšte je poznato, navodi on, da su osobe koje žive na teritoriji Srbije, a poreklom su iz Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, izložene aktivnostima i nasrtajima hrvatske obaveštajne službe s obzirom da putuju radi obilaska svog imanja i rešavanja statusnih pitanja.
"Ti ljudi pogodni su za vrbovanje od strane hrvatske obaveštajne službe. Javna je tajna da dobar deo njih prolazi kroz informativne razgovore, kroz ucene i pretnje kako bi radili za hrvatske obaveštajne službe. Neki ne pristaju na to, drugi su ucenjeni. Ovaj pripadnik vojske Republike Srpske verovatno je ucenjen nekim dokazima koji su mu predočili dok je bio komandant brigade na ratištima na prostorima Republike Srpske i Republike Srpske Krajine”, ističe Stojanović.
On smatra da iza aktivnosti hrvatske obaveštajne službe na Balkanu redovno stoji aktivnost nemačke obaveštajne službe.
„Hrvatska obaveštajna služba odrađuje na Balkanu dobar deo poslova za račun nemačke obaveštajne službe. U mnogim slučajevima na kojima su u prošlosti službe bezbednosti radile videle su direktnu vezu između hrvatske i nemačke obaveštajne službe, makar kad je bila u pitanju aktivnost prema Republici Srbiji”, napominje nekadašnji prvi čovek VBA.
Stojanović podseća da službe bezbednosti moraju da štite vitalne državne i nacionalne interese i da ne smeju biti u funkciji dnevno političkih događanja.
U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu u toku je saslušanje osumnjičenog za špijunažu, rekla je portparol Tužilaštva Tatjana Sekulić.
Nakon što tužilac ispita osumnjicenog, odlučiće se o daljem toku postupka. NJemu je određeno policijsko zadržavnaje od 48 sati, nakon hapšenja koje je su u petak sproveli operativci BIA u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom. Osumnjičeni se tereti za krivično delo špijunaže.
U zavisnosti od okolnosti pod kojima je to delo izvršeno, Kirivčni zakonik predviđa kazne od tri do 15 godina zatvora. Ukoliko usled takvih radnji nastupe teske posledice za bezbednost, ekonomsku ili vojnu moć zemlje, kazna je najmanje 10 godina zatvora.
Tužilaštvo je saopštilo da uhapšeno lice ima državljanstvo Republike Srbije i Hrvatske, i da je do 1990. godine živeo i radio u Hrvatskoj, nakon čega mu je mesto prebivališta bilo u Srbiji.
Čolović (57) je penzionisani oficir Vojske Republike Srpske Krajine.
Izvor: Tanjug
