Pravda

  Roblen zapravo otvoreno tvrdi da „Buratino” i nema konkurenta u u ramijama Zapada. On naglašava da zapadne armije imaju mnogo različitih sistema plotunske paljbe – uključujući američki visokomobilni raketno-artiljerijski sistem HIMARS (koji je primenjivan u Iraku, a koristi se i sada u sirijskom ratu) – ali svi imaju laki oklop i mogu da se bezbedno koriste samo sa zaštićenih vatrenih položaja. The National Interest podvlači da TOS-1, naprotiv, tuče direktno po odabranim ciljevima jer ima sistem upravljanja vatrom, sa laserskim daljinomerom i „balističkim korektorom”. Osim toga, „Buratino” ima jaki oklop tenka T-72 na bazi kojeg je i urađena njegova šasija. Roblen povodom oklopa ukazuje: „Osnovni model TOS-1 imao je domet od samo tri kilometra, pa je morao da na sebe prima vatru svih mogućih neprijateljskih oruđa. Takvi sistemu u svetu koriste klasične fugasne i kasetne projektile, a ruski sistem zapaljive projektile saketnih sistema „Smerč” i „Uragan”. Američka armija ima prenosne sisteme plotunske vatre sa termobaričkim projektilima i bombama koje se bacaju na cilj iz vazduha”. The National Interest ukazuje da se poboljšana verzija „Buratina” – TOS-1A „Solncepek” – pojavila 2001-ve godine i da ima domet od šest kilometara. Roblen zato naglašava: „To je dovoljno veliko rastojanje koje ruskom bacaču plamena omogućava da puca i kad je suočen sa uzvratnom vatrom protivtenkovskih oruđa”. National Interest podvlači: „U najkraćem, „Solncepek” je jedno od najrazornijih ratnih sredstava posle taktičkog atomskog oružja”. Američki list navodi da takvi ruski sistemi „dobacuju” zapaljivu smesu u neposrednu blizinu cilja, da potom dolazi do detonacije i nastanka aerosolnog oblaka koji prodire u sve zgrade i pećine posle čega sledi moćna eksplozija. NJeno dejstvo je takvo da smrtonosne opekotine mogu zadobiti svi koji se nađu u prečniku od 200-300 metara. Međutim, još veću opasnost predstavlja udarni talas. Povrh svega, „Solncepek” (kao i „Buratino”) izazivaju nedostatak kiseonika koji takođe ubija i nanosi užasne povrede. Čak i onima koji su u solidnim zaklonima i sa zaštitnim prslucima. Moskva je Iraku 2014-te prodala najmanje četiri sistema „Buratino” koje je iračka armija upotrebila da iz grada DŽurf al-Sahar istera odrede Islamske države. „Buratino” ima i sirijska regularna armija. Ukrajinska armija tvrdi da su bacači plamena „Buratino” primorali njene vojnike da napuste aerodrom Donjecka. National Interest navodi da je Moskva po nekoliko „Buratina” prodala i Jermeniji i Azerbejdžanu. Izvor: fakti.org