Pravda

- Sve mi je jasno, ništa ja nisam uradio. Namestili su me ovi moji - bilo je sve što je smireno rekao hrvatski špijun kada su mu operativci BIA u civilu i policajci saopštili da mora da krene sa njima.

NJemu su lisice stavljene u blizini autobuske stanice u Beogradu, kada je krenuo da kupi kartu za Hrvatsku. Čolović se nije opirao hapšenju niti je delovao iznenađeno zbog toga što su ga operativci opkolili.

Kako se veruje, on je planirao da poseti svoje selo u Dalmaciji. Međutim sumnja se da je hteo da pobegne posle dojave da je otkriven. Nakon legitimisanja on je odveden u kuću u kojoj je godinama živeo u Ugrinovcima da bi prisustvovao njenom pretresu.

Pokušavao je da umiri familiju i rekao im je da ne brinu. On u Srbiji nije bio zaposlen, već je primao invalidsku penziju. U Beograd se doselio 1990. godine i na ratište u Krajinu je odlazio povremeno i to kao dobrovoljac.

Ranjen je u avgustu 1993. godine u levu ruku granatom u naselju Žitnić kod Drniša, i posle lečenja je otišao u invalidsku penziju sa 78 odsto telesnog oštećenja. Postoji sumnja da je on vrbovan još za vreme rata u zamenu da mu ne diraju imovinu.

Čolović se nikad nije ženio niti je imao dece. Državljanin je Srbije i Hrvatske. Veći deo života je proveo u Hrvatskoj. Komšija iz Drniša ga je nazvao "ljigavcem pirgavim". Izvor: Kurir