Bilo je to 16. avgusta. NJih troje, bez Putina, razgovarali su u okrnjenom Normandijskom formatu, koji praktično više ne postoji. Porošenko je pokušao da se opravda u javnosti, navodeći da je svojim sagovornicima iz Nemačke i Francuske objasnio da "optužbe Moskve protiv Ukrajine za navodne subverzivne aktivnosti na Krimu služe za diskreditaciju Kijeva u očima međunarodnih partnera".
Merkel i Oland nisu spomenuli Krim, koji i nije deoMinskog sporazuma sklopljenog u februaru prošle godine, nego su naglasili da i dalje insistiraju na rešavanju sukoba u Donbasu isključivo političkim i diplomatskim sredstvima. Predsednik Francuske i kancelarka Nemačke podsetili su da sve strane moraju da se pridržavaju Minskog sporazuma.
Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) saopštila je 10. avgusta da je sprečila terorističke napade na Krimu, koje je pripremala obaveštajna služba ukrajinskog Ministarstva odbrane. U akciji odbrane granice i zarobljavanja višečlane grupe, poginuo je pripadnik FSB-a. Putin je tada prokomentarisao da se Kijev okrenuo terorizmu umesto da pokušaju da reše ukrajinsku krizu na miran način. On je ocenio da Kijev igra "opasnu igru", a da Moskva ne može da okrene glavu, jer je ubijen pripadnik njenih snaga. 
Od tada je Putin prekinuo sve kontakte s Porošenkom, kao što je to prošle godine učinio s turskim predsednikom Erdoganom nakon što su turske snage srušile ruski avion Su-24 nad sirijsko-turskom granicom. Istog dana kada se požalio Olandu i Merkelovoj, Porošenko je pokušao da stupi u vezu sa Putinom kada je od predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva zatražio posredničke usluge. "Nedavno me je nazvao Porošenko. Rekao je da nema većinu u parlamentu da bi proglasio poseban status za Donbas. Mislim da je on sklon pronalaženju kompromisa, ali da drugi nisu. Ta pitanja svakako opterećuju Rusiju, ali nisu nerešiva", kazao je Nazarbajev Putinu kada ga je posetio 16. avgusta.
Da bi u Moskvi poverovali da je Porošenko zapravo dobar momak koga ometaju Desni sektor, Vrhovna rada, Kolomojski i drugi, ne dopuštajući mu da održi svoje predizborno obećanje i zaustavi rat u Donbasu, ukrajinski predsednik bi morao da uradi više od upućivanja izvinjenja Putinu. Morao bi najpre da se odrekne rusofobne retorike i prizivanja američkih i NATO vojnika u Ukrajinu.
Izgledi da bi Porošenko mogao da promeni stranu i prikloni se Putinu realno ne postoje. Putin zasigurno ne očekuje od njega da bi mogao da prizna Krim i zategne odnose sa Zapadom. Ruski predsednik prije može da računa na to da će Zapad prestati da podržava Porošenka koji nije u stanju da ispuni uslove Minskog sporazuma. Čini se da on sada igra na tu kartu.
Otkazivanjem saradnje, Putin je ukrajinskog predsednika stavio u vrlo nezgodnu poziciju. Na njemu je sada da donese zakone o širokoj autonomiji Donbasa ili da ih ne donese. Na njemu je da osigura poštovanje primirja ili da ne osigura, i tako redom. Sve je to u principu njegova odgovornost, jer je on potpisnik Minskog sporazuma. Izgovor da mu Rada ne dozvoljava da sprovede ono što je potpisao, jednostavno nije dobar, jer svako dalje odugovlačenje preti da situacija eskalira u novi sukob, a taj sukob može biti veliki. Toga su svesni i Merkel i Oland.
Ključno je kako će se prema Porošenku postaviti SAD. Ukoliko Vašington odluči da ga zameni svojim čovekom, onda su Porošenkovi dani odbrojani. Ne treba sumnjati u Putinovu
dobru kalkulaciju kada je odlučio da stavi Porošenka "na led". Time je na njega izvršio dodatni pritisak da mora nešto što pre da uradi. Ili da pokrene novu vojnu ofenzivu na Donbas, ili da sprovede dogovor. Vreme sada ne radi za Porošenka. Izvor: advance.hr
