Rudi Đulijani ni najmanje nije birao reči kada je za Foks njuz komentarisao način na koji je Hilari Klinton kao državna sekretarka (2009–2013) primala i slala poslovne mejlove uključujući državne tajne isključivo putem privatnog mejla. On ponašanje nekadašnje prve dame pred Federalnim istražnim birom, koji je protiv nje vodio istragu zbog mejlova, smatra skandaloznim. Tako je i ona ocenila njega, ali ne sada u žaru kampanje, već pre nekoliko godina, i to baš u jednom od pomenutih mejlova, pri čemu će čitaocima u Srbiji biti zanimljivo da je to bilo u prepisci koja se ticala upravo Srbije.
Kako se može videti na sajtu „Vikiliksa”, koji objavljuje elektronsku poštu Hilari Klinton onako kako je Stejt department obelodanjuje, tadašnja državna sekretarka je vest o tome da Rudi Đulijani namerava da savetuje Srpsku naprednu stranku prokomentarisala rečima: „Ovo je nečuveno”. Ovu ocenu je iznela u elektronskom pismu šefici svog kabineta Šeril Mils (20. aprila 2012), što je bio njen komentar na vest AP (koja se takođe nalazila u mejlu) pred izbore u Srbiji 2012. da će bivši republikanski gradonačelnik NJujorka savetovati „srpske nacionaliste koji su bili saveznici autokrate Slobodana Miloševića ako pobede na izborima u glavnom gradu”.
To je samo jedan od oko 30.000 mejlova koje je tadašnja šefica diplomatije ponela sa sobom kada je napuštala funkciju, a koje je na insistiranje republikanaca i nevladinih organizacija vratila ministarstvu. Pred Stejt departmentom je još mnogo mejlova koje treba da pregleda i objavi, a jedan federalni sud mu je naložio da sa tim ne odugovlači, već da preostalu prepisku objavi pre izbora 8. novembra. U međuvremenu, njeni već objavljeni mejlovi dostupni su na „Vikiliksu”, a među njima i prosleđeni mejl tadašnje ambasadorke SAD u Beogradu Meri Vorlik (jul 2011) koja je pisala Stejt departmentu da ima „izvanredne vesti” odnosno novost da je uhvaćen osumnjičeni za ratne zločine Goran Hadžić. Ambasadorka obaveštava Vašington da je Miki Rakić (blizak saradnik tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića) upravo pozvao ambasadu da javi da je Hadžić lišen slobode i da će biti na putu za Hag kroz četiri ili pet dana, dok će ambasada i dalje biti u kontaktu sa „Mikijem i BIA da bismo dobili dodatne detalje što pre”.
Među mejlovima koji se tiču Srbije je i onaj koji je Hilari Klinton poslala (30. jul 2011) Filipu Gordonu, svom pomoćniku za Evropu i Evroaziju, obaveštavajući ga o tome šta su „Tadićevi zahtevi”. Klintonova navodi da srpski predsednik traži od Amerikanaca da kažu „Kforu da bude neutralan i da ne preti Srbiji kao što je bio slučaj juče prema njegovoj visokoj delegaciji”, kao i da je Tadić „ozlojeđen” ponašanjem američkog ambasadora u Prištini zbog „podstrekivanja Kosova na unilateralnu akciju”, pri čemu Tadić traži da ambasador sa tim prestane, dok će on „probati da smiri situaciju”.
Među pismima koje je Hilari Klinton primala o Srbiji jesu i vesti o tome da su u Beogradu održani protesti protiv homoseksualaca, da se srpski Otpor dovodi u vezu sa revolucionarima u Egiptu tokom „arapskog proleća” i da je održana izvesna regionalna konferencija na kojoj srpska delegacija nije napustila salu zbog učešća kosovske delegacije. Pažnju privlači i mejl (22. 9. 2011) koji pokazuje diplomatske igre oko zahteva Palestine da bude primljena u UN 2011, kada je BiH bila nestalna članica SB UN. DŽejk Salivan, blizak saradnik Hilari Klinton, tada u Stejt departmentu, sada u kampanji, prosledio je svojoj šefici pismo u kojem je privremena ambasadorka SAD u UN javljala o tome da Palestinci vrše pritisak na Tadića da on nagovori srpskog člana predsedništva BiH da podrži palestinski zahtev. Kako je pisala Rozmeri Dikarlo, „Palestinci se oslanjaju na Tadića” da utiče na srpskog člana Predsedništva BiH da glasa za Palestinu u UN. „On (srpski član predsedništva) je zasad protiv. Kako nema konsenzusa, Bosna će biti suzdržana u SB UN. Kako se čini, Palestinci poručuju Tadiću da će jedan broj arapskih zemalja priznati Kosovo ako Srbija i bosanski Srbi ne podrže (njihov zahtev).”
Kada se naredne godine u Generalnoj skupštini UN glasalo o prijemu Palestine kao zemlje posmatrača, Srbija je glasala „za”, dok je BiH bila uzdržana. Izvor: Politika
