Piše: Aleksandar DuginU Rusiji stranačka demokratija postoji, ali nema nikakvu težinu i nikakvog uticaja na stvarni „dnevni red” u unutrašnjoj, a kamoli u spoljnoj politici.
Liberalnih stranaka, čija bi se sva snaga sastojala u tome da unutar Rusije sprovode politiku Vašingtona, u ruskom parlamentu nema i očigledno ih neće biti ni ovog puta. To je zapravo veliko dostignuće, ali definitivno nije senzacija, pošto je liberalna peta kolona praktično počišćena iz parlamenta već u prvom predsedničkom mandatu Vladimira Putina. Zato liberali i peta kolona odmaraju po strani. Povratak u devedesete se ne nazire. Što se tiče ostalih stranaka, sve su lojalne Putinu, one nemaju nikakvu posebnu političku i ideološku platformu ili viziju i složno se kreću Putinovim kursom – kao što i treba, uz određeno zaostajanje. Zapravo, to je odličan rezultat – nepostojanje prave parlamentarne politike, da ne govorim o opoziciji, za našu zemlju je dostignuće. Mi smo poseban narod i posebna kultura. Mi volimo da biramo jednog od jednog, drugi samo smetaju pod nogama. Svojevrstan monarhizam odozdo. Ne nametnut odozgo, već onaj koji traži sama narodna većina. Sasvim tradicionalno. Stoga izbori nemaju nikakvog značaja. Odmah se može reći da će na njima pobediti Putin, da je već pobedio. To je super. Idemo dalje. Pa, u čemu je onda pravi smisao političkog dnevnog reda u novoj sezoni? U tome što Rusija treba ubrzano da se priprema za rat. U svakom smislu – za hladni, kulturni, informativni i, avaj, za vrući. Upravo s tim su povezane sve pokrenute reforme i kadrovske rokade poslednjih meseci. Rusija po ko zna koji put počinje da se usredsređuje i da se stara o svoja dva najpouzdanija i najvernija saveznika – Armiji i Ratnoj floti. Sve za odbranu. Otadžbina je u opasnosti.
Odakle dolazi opasnost, danas je jasno čak i detetu – od SAD-a, od Zapada, od njihovih poslušnih marioneta iz Islamske Države i drugih vehabijskih struktura, od bezbrojnih Soroševih nevladinih organizacija i, pre svega, od mreže agenata stranog uticaja, pete, a naročito šeste kolone koje iznutra sprovode neprijateljsku politiku prema Državi. Da, ne iz parlamenta, uzgred, parlament praktično ni na šta i ne utiče. Ali, unutar državnog aparata agenata stranog uticaja i te kako ima. To i jeste šesta kolona, ruska verzija turske sekte Gulena. I u svakom trenutku – ako na vlast u Vašingtonu dođe opsednuta Hilari Klinton – predratne nesuglasice prete da prerastu u pravi rat.Sve bi moglo da počne i u Siriji, i na Krimu, i u Donbasu, ili još negde. Neprijatelj se sprema, i mi moramo biti spremni da odbijemo svaki njegov napad. I ako naša spremnost bude na 100 odsto, verovatno ćemo moći da izbegnemo i sam napad – Jenkiji su možda neuračunljivi, ali nisu samoubice. Dakle, zadatak u novoj političkoj sezoni je pripremiti Rusiju za rat i odbranu. Oružane snage su ono što je najvažnije, njihova opremljenost, njihova moć, njihova upravljivost, njihova modernizacija. Na drugom mestu je ekonomija. U uslovima rata potrebni su posebni načini, i klasično tržište koje je otvoreno za Zapad može biti fatalno za zemlju. Zato je potrebno pripremati plan B u ekonomiji. Čime se, kako mi se čini, i bavi grupa Glazjeva. S tim treba žuriti, inače ćemo izgubiti vreme. Ne treba zaboraviti da liberalni segment u vladi i jeste šesta kolona. U uslovima stvarnog konflikta, oni su pretnja. Treće je korupcija. S ovakvim nivoom korupcije zemlja neće izdržati ozbiljne napore. Potrebno je spremati antikorupcionašku gardu. I… i vidimo da je Nacionalna garda već stvorena, a ljudi iz vojno-bezbednosnih struktura sve češće zamenjuju na funkcijama korumpirane činovnike u regionima. Ni s time ne treba odugovlačiti. A sada izuzetno važna sfera: duh, svest, misao. To se tiče obrazovanja, nauke, kulture, informisanja. U toj oblasti slepo kopiranje Zapada i u tehnologijama, i u metodologijama, i, što je navažnije, u ideologiji je smrtonosno. Ovde je potrebno hitno uvoditi ruski pogled na svet, koji jača naš civilizacijski identitet, ruski kod. Pre svega, ono najvažnije: Rusija treba da bude jaka. Ako bude slaba, prosto je neće biti. A to znači da neće biti nikakvog političkog dnevnog reda.
(autorska emisija Aleksadra Dugina na TV Cargrad „Direktiva Dugina”) Izvor: fakti.org
