Prema nezvaničnim saznanjima Nemanje Stjepanovića iz Fonda za humanitarno pravo, dosad su pripremljene optužnice protiv osmorice optuženih. I dok Rada Trajković, predsednica NVO Evropski pokret Srba, očekuje da specijalni sud otkrije najstravičnije zločine koji su takozvani borci OVK činili nad Srbima, predsednik Skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun je oprezniji i kaže da tek treba da se vidi da li će ovaj sud primenjivati najviše međunarodne standarde. On upozorava da to, ako bude povlašćenih koji će izbeći pravdi, kao što je bilo u Hagu, neće biti to.
„Ako bude povlašćenih koji će izbeći pravdi, situacija sličnih onim u Haškom tribunalu, naravno da neće biti najviših međunarodnih standarda, sem ako neko smatra da je ono što je rađeno u Hagu najviši standard”, rekao je Drecun.
On smatra da je tužilački tim dosta ozbiljno radio na prikupljanju dokaza proteklih meseci, a koliko će optužnica biti podignuto, zavisiće prevashodno od rezultata njihovog rada i od toga da li će biti političkih pritisaka.
Nemanja Stjepanović kaže da se informacije o optužnicama ne iznose u javnost iz bezbednosnih razloga i da će najveći izazov za tužioce specijalnog suda biti zaštita svedoka. Na to je upozorio i specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti. Potvrda toga je činjenica da je jedan od potencijalnih svedoka, nekadašnji pripadnik OVK Bedri Curi, u aprilu pronađen mrtav kod Glogovca.
„S ovim problemima se susretao i Haški tribunal i, ako ovaj sud bude želeo da ima uspeha u radu, ne bi smeo da ponovi te greške. Ovaj sud mora da stvori uslove u kojima će se svedoci osećati bezbedno”, rekao je Stjepanović.
Politički analitičar Fatmir Šeholi kaže da su zaštićeni svedoci sa svojim porodicama odavno prebačeni u zemlje zapadne Evrope i Amerike, odakle će dolaziti u sud u Hagu, gde će biti održavana suđenja povodom zločina nad Srbima. U kosovskim medijima su kao mogući optuženici najčešće pominjani Kadri Veseli, predsednik parlamenta i kosovski predsednik Hašim Tači, za koje je Dejvid Švendiman rekao da ih funkcije koje imaju na Kosovu ne štite od krivičnog gonjenja. Predsednik Kosova Tači je više puta pozvao svoje saborce da se predaju sudu, ali je izbegao da kaže da li bi to i on učinio.
„LJudi koji su se pomenuli u izveštaju Dika Martija su bili i danas su ljudi koji su izuzetno na visokim funkcijama. Veliki politički zemljotres svakako očekuje Kosovo”, dodao je Šeholi.
Kosovska vlada je najavila da će svaka osoba koja bude optužena za zločine pred specijalnim sudom dobiti pravnu i finansijsku zaštitu i novčanu pomoć za porodice. Mediji u Prištini očekuju da će ovaj sud imati mandat do 2025. godine. Iz kosovskog ministarstva pravde saopštili su da je Kosovo svoj pravni deo, što se tiče formiranja ovog suda, završilo. Usvojen je Zakon o specijalnom sudu i sporazum sa vladom Holandije o sedištu specijalnog suda.
Rada Trajković očekuje da će se posle sudskih presuda u drugačijem svetlu gledati na nezavisnost Kosova i Metohije.
„Suđenje za zločine nad Srbima je od velike važnosti i zbog toga što će svedočiti Albanci, koje je mnogo teže motivisati, sačuvati i zaštititi zato što hoće da govore o zločinima nad Srbima, posebno kada je reč o trgovini organima”, naglasila je Trajkovićeva.
Najstroža kazna koju specijalni sud može izreći osuđenom licu jeste kazna doživotnog zatvora. Zatvorska kazna se izdržava u jednoj od država koje izraze spremnost da prihvate osuđena lica, a o tome odlučuje predsednik suda.
Izvor: Politika
