Direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja Leonid Rešetnjikov prokomentarisao je za Katehon, u kratkom intervjuu koji vam prenosimo u celosti, najaktuelnija međunarodna zbivanja. Stejt Department je prokomentarisao sastanak "Velike dvadesetorice" o Siriji rekavši da su pregovori propali i da praktično sve ovo nema smisla. Ruski ministar spoljnih poslova je rekao da, uprkos činjenici da nema slaganja po mnogim tačkama, pregovori se nastavljaju. U čemu je tajna, ako je ima? Tajne ima. Ona je u tome da mi delujemo u pravcu pronalaženja rešenja za sirijski problem. Mislim da Sjedinjene države stvarno nisu usmerene ka traženju rešenja; tačnije, jesu usmerene, ali samo na rešavanje svojih interesa. Interes im je jedan – zbacivanje s vlasti Asadove vlade i, po svemu sudeći, podela sirije na tri-četiri teritorijalne celine, koje će oni zvati nezavisnim državama. I, veoma je teško naći kompromis sa njima, neko zajedničko rešenje. Naše pozive na borbu protiv Islamske države, ektremista – oni čuju, ali je to suprotno njihovim ciljevima. Zašto Rusija ne bi bila zadovoljna podelom Sirije na više država? Nas uopšte ne zadovoljava linija Sjedinjenih država po kojoj prave haos svuda po svetu. Stvaranje četiri države od Sirije, korak je ka tome, kako se često kaže, kontrolisani ili polukontrolisani haos u kome je, kako to vide Sjedinjene države, lakše upravljati svetom. Svaka država koja jača svoju nezavisnost iznervira Sjedinjene države. NJima je neophodno porobljavanje malih država. U tom smislu im Sirija, koja je imala samostalnu ulogu na Bliskom itoku, nije nužna. Sirija je, kao nezavisna država, tražila podršku od Rusije, neko vreme od Turske, ali ne i od Sjedinjenih država. Zato su Sjedinjene države stvorile lanac polu-država, polu-kolonija, polu-protektorata, kao što su Libija i Makedonija - "zavadi pa vladaj". No, nakon Sirije, sledeća bi mogla da bude Turska. Ako u Siriiji postoji kurdska teritorija, sunitska teritorija, šiitska teritorija, sledeći korak je Turska. Po smeu sudeći, Sjedinjene države planiraju podelu Turske. Zbog toga je i Erdogan napet. I to nesamo zbog puča – i pre toga je bio napet. Ali, puč je pokazao da može biti pokrenuto pitanje podele Turske. Do podele Iraka je, faktički i došlo, iako ne i praktično. Libija je podeljena. Sa Egiptom nije uspelo, ali i dalje se preduzimaju koraci. Zatim, Kavkaz… To za nas nije korisno – to je zona nestabilnosti oko naše teritorije. Hladan prijem Baraka Obame u Kini, a i drugih članova američkog rukovodstva ranije, ne može se pripisati nekoj vrsti greške. Greške su, u organizaciji ovakvih događaja kao što je samit G20, neprihvatljive, naročito u ključnim pitanjima kao što je protokol i donošenje merdevina. Takve greške su u Kini nedopustive. Takve greške podležu kaznama. Mislim da je to bio kineski odgovor Obami i njegovom komentaru da će Kina “morati manje da maše sabljom prema jugu”. Naravno da Kinezi ovakvu priliku nisu mogli da propuste. Donošenje merdevina je bilo u istom stilu u kome i stav kineskog rukovodstva. Nije to bila nikakva greška, što je pokazao i šef kineskog protokola. Na komentar američke službenice “Ovo je naš predsednik i naš avion”, on je odgovorio “Ovo je naša zemlja i naš aerodrom.” To, “naša država” govori o tome da je sve bilo s predumišljajem. I, mislim da bi bilo odgovorno da predsedniku zemlje, kada ide u posetu bilo kojoj zemlji, ne budu dozvoljene bilo kakve oštre izjave. Ali, Amerikanci ne znaju za granice, a i etika im je slabo razvijena. Oni smatraju da su velika država i da mogu davati bilo kakve komentare. Mada su u poslednje vreme počeli da dobijaju i odgovore na takve kaprice.
Ali, sve ovo je počelo da se događa u poslednje dve do tri godine. Ranije su se svi samo klanjali gospodaru.
Nije to toliko zbog toga što je Obama slabić i još odlazi sa vlasti. S jedne strane, Sjedinjene države slabe, sa druge strane, poremećaj tog Nobelovog laureata za mir, koji je sproveo nekoliko prevrata i ubistava, itd... dostigao je najvišu tačku. Pored toga, Kina, Rusija i druge zemlje jačaju svoje pozicije na međunarodnoj sceni, razvija se BRIKS. To rađa nadu, kod malih i srednjih država, da se pojavio još neki pol, savez država, a ne samo Sjedinjene države. I, taj pol privlači. Zato su neke zemlje i postale hrabrije. Mislim da ćemo doći i do tog trenutka kada će i Bugarska da, tom polu, drži palčeve u džepu. Izvor: Katehon
