„Ono što je bilo nemoguće juče sada je postalo moguće: patriote iz AFD-a zbrisali su Merkelinu stranku”, napisala je na svom tviter nalogu liderka Nacionalnog fronta Francuske Marin le Pen.
Slično oduševljenje čulo se i od austrijskih i italijanskih antiimigracionih i anti-EU stranaka, dok je lider holandske desničarske i islamofobne Slobodarske partije Gert Vilders ocenio da „sve pobede patriotskih i prema EU kritičnih partija pomažu ljudima i partijama koji vole slobodu širom cele Evrope”.
„Niko neće biti u stanju da zaustavi ’patriotsko proleće’, a definitivno su gotova stara vremena, kada su vladajuće političke elite – poput Merkelove, Olanda, Rutea i ostalih – mogle da zaobiđu i ignorišu obične ljude kada je reč o temama kao što su migracije, politika azila i politika EU. NJihov nadolazeći politički kraj je početak novog političkog talasa patriotizma, nacionalnog suvereniteta i kraj kulturološkog relativizma”, saopštio je on.
I dok nemački analitičari ocenjuju da se desničari širom Evrope raduju jer napokon u Nemačkoj imaju partnera, mnogi se pitaju da li „patriotsko proleće” preti Nemačkoj i ko su ljudi koji glasaju za AFD šta AFDmože da osvoji.
Šansa da Nemačku pogodi „patriotsko proleće” i da AFD u bilo kojoj varijanti uđe u neku pokrajinsku ili pak sledeće godine u vlast na saveznom nivou, praktično je ravna nuli. Nekadašnja partija profesora i stručnjaka, koja se od osnivanja 2013. samo zalagala za izlazak iz evrozone, promenila je fokus svoje politike u vreme izbegličke krize. Tada AFD preuzima grupa krajnjih desničara, koji objavljuju „Patriotsku platformu” i preuzimaju retoriku ksenofobnog Pokreta Evropljana protiv islamizacije Zapada (Pegida), što je neprihvatljivo za sve etablirane stranke.
Čak ni u pokrajinama u kojima je dosad AFDosvojila najviše glasova – 24 odsto u Saksoniji Anhaltu i 20,8 Meklenburgu – Zapadnoj Pomeraniji – oni ni u kojoj varijanti nisu poželjni partneri u vlasti. Pa tako Levica i socijaldemokrate (SPD), koji se bore za isto biračko telo, posle nedeljnih izbora nemaju ništa protiv da ponovo uđu u koaliciju u kojoj su bili od 1998. do 2006. Ipak, sva je prilika da će na vlasti ostati koalicija SPD i CDU.
Otežavajuća okolnost za AFD jeste i činjenica da to što na istoku Nemačke uspeva da na birališta izvede znatno više apstinenata i svojom populističkom kampanjom osvoji naklonost i dobrog dela razočaranih levičara i socijaldemokrata, ne znači da joj to jednako uspešno polazi za rukom na znatno naseljenijem zapadu Nemačke. Zbog toga ne čudi što u poslednjoj anketi prvog kanala nemačkog javnog servisa ARD, AFD na nacionalnom nivou uživa oko 14 odsto podrške, dok demohrišćanski blok CDU–CSU Angele Merkel 33 odsto.
Iako je u odnosu na pre godinu dana ovo njihov znatan skok sa tadašnjih četiri odsto podrške, a demohrišćanima pad sa 42 odsto, AFD-u ne ide na ruku to što popularnost njene liderke Frauke Petri više od tri puta manja od Merkeline u najgorim danima. Kancelarkinim radom je sada zadovoljno oko 45 odsto Nemaca, najmanje u poslednjih pet godina, dok je liderka AFD-a omiljena tek kod 14 odsto ispitanika.
Nedavna studija Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja i Univerziteta Humbolt analizirala je AFD i to ko su njegovi birači i utvrdila da će ova stranka ući ne samo u ostale pokrajinske parlamente već i u Bundestag. Utvrđeno je da oko pet odsto Nemaca, koji već dugo vremena podržavaju neku partiju, sada navodi da ima simpatije prema AFD. Iako AFDuveliko osvaja u procentima dvocifrenu podršku birača, autori ove studije ukazuju da je ovaj podatak o pet odsto stabilne podrške važan jer predstavlja znak da AFD ima dovoljno lojalnih pristalica da osigura opstanak na srednji i dugi rok, budući da je pet odsto cenzus za ulazak u savezni i pokrajinske parlamente.
Studija je utvrdila, a to se videlo i na minulim izborima, da AFDprivlači nemali broj onih koji dugi nisu glasali ili koji su bili simpatizeri krajnje desničarskih partija, poput Nacionaldemokratske partije. Osim toga, za nju često glasaju i razočarane pristalice levičarskih stranaka, pa je, prema analizi agencije „Infratest dimap”, AFD u nedelju od CDU preotela 22.000 birača, ali je znatno više ojadila levo orijentisane stranke – Levica je ostala bez 16.000 birača, SPD bez 15.000, a Zeleni bez 3.000.
Ova opsežna studija, koja je uključila i intervjue oko 40.000 stranački opredeljenih ljudi, utvrdila je profil prosečnog glasača AFD-a: većinom su to muškarci, mlađi od 30 godina, nezaposleni, nedovoljno obrazovani i žive na istoku Nemačke. Međutim, to je prosek, budući da trećinu glasača AFD-a čine muškarci koji dobro zarađuju i kojima se sviđa njihova neoliberalna ekonomska politika.
Zbog svega toga, pojedini nemački komentatori ističu da bi posle ovih izbora bilo pogrešno „spakovati celu zemlju u fioku desničarskog ekstremizma”.
„U Meklenburgu – Zapadnoj Pomeraniji mnogi koji su glasali za AFD žale se da su bili zaboravljeni”, ističe komentator berlinskog „Tagescajtunga”. „Zadatak političara je da poboljšaju uslove života ljudi. Briga o lokalnim problemima, rešavanje malih sukoba, to je sad urgentno neophodno kako bi se povratila tolerancija.” Izvor: Politika
