Piše: Dušan Proroković U svemu ostalom se razlikuju. Pa i u tome kako su se ruskom uticaju oduprli. Zapravo, Obami to nije pošlo za rukom. Ruski hakeri su odigrali ključnu ulogu u dovođenju Donalda Trampa na vlast. Đukanović ovakav kiks nije dozvolio. Na sam dan izbora je odlučnom intervencijom sprečio državni udar. Iz svega bi se dalo zaključiti kako su crnogorske službe daleko sposobnije od američkih. Uvek budne, na vreme su reagovale. Što s njihovim američkim kolegama nije slučaj.
Šalu na stranu. Sličnost između tvrdnji o ruskom mešanju u unutrašnje prilike u SAD i Crnoj Gori je u smešnim konstrukcijama koje su u oba slučaja napravljene. Logično, crnogorska verzija je jeftinija, pa otuda se u glavnim ulogama pojavljuju trećerazredni glumci, optuženi da su hteli da izazovu haos u Podgorici tokom brojanja glasova. Optužbe su takve da se na njih nije ozbiljno osvrnuo nijedan svetski medij.
Stvari su, dakle, za domaću upotrebu. Kao i u SAD. Samo su posledice delovanja poraženih američkih demokrata daleko veće. Preduzet je korak koji nije dugo zabeležen. Dramatično, kako se to samo može režirati u Holivudu, objavljeno je da postoje dokazi o delovanju hakera "sponzorisanih od Rusije" koji su ukrali prepiske Hilari Klinton, plasirali ih u javnost i tako usmerili tok predizborne kampanje, presudno utičući na rezultat. Zbog toga je iz SAD proterano 35 ruskih diplomata i konzularnih radnika. Kako bi potkrepili tvrdnje, upućeni mediji su objavili dva imena proteranih (što se inače ne čini). Navodno su Jevgenij Bogačev i Aleksej Belan već dugo bili pod prismotrom američkih organa. Što se ostalih tiče, mere su usmerene protiv pripadnika spoljne vojne obaveštajne službe - GRU (ili onih za koje je američka strana sumnjala da su njeni pripadnici). Još je takođe ruskim diplomatama zabranjeno da koriste dva svoja objekta na teritoriji SAD. I Karter Pejdž, savetnik Donalda Trampa, naglasio je kako ovakva mera nije "u diplomatskom duhu". Zabrana pristupa objektima je još i protivna Bečkoj konvenciji iz 1961. godine, što je drugi slučaj poslednjih godina da se grubo krši ovaj odeljak Konvencije. U julu 2013. su, na pritisak SAD, austrijske vlasti pretresle ekvadorski avion kojim je leteo predsednik Evo Morales, da bi saznale krije li se u njemu Edvard Snouden (Morales je iz Moskve, preko Beča, putovao ka Ekvadoru). Šta li će sutra biti kada u nekoj drugoj zemlji odluče da pretresu, na primer, avion francuske ili nemačke vlade? U diplomatiji sve počiva na reciprocitetu. Samo je pitanje kada će identične mere biti primenjene.
Iako se radi o teškoj optužbi, neverovatnom broju proteranih i neprimereno kratkom roku (72 sata) ostavljenom da napuste SAD, od ove mere je izuzet ambasador Rusije u Vašingtonu. Ovo čudi, pošto bi se zbog ovakve stvari prvi na udaru morao naći baš prvi čovek u diplomatskoj misiji. Ali nije to jedina nelogičnost u postupku odlazećeg predsednika Obame. Kao što mu ovo nije i jedini nelogičan potez na kraju mandata. Svi iz dosadašnjeg američkog establišmenta, a čiji je favorit bila Hilari Klinton, deluju ozlojeđeno i preterano nervozno. Rezultat njihovog besa su odluke koje gledamo. I koje će najviše uticati na stanje unutar samih SAD. Rusi se baš i nisu potresli zbog proterivanja diplomata, a u svetu je malo onih koji veruju Americi (svelo se na nekoliko istočnoevropskih država). Čak i oni koji im veruju ne vide zašto se Vašington ljuti. Pa nisu Rusi izmislili obojene revolucije!? U svakom slučaju, posledica Obaminih poslednjih odluka će biti. Američko javno mnjenje je počelo da se deli. Tramp još nije ni inaugurisan, a već je počeo proces njegovog obaranja. Stari establišment se neće predati. Kao i u svim sličnim situacijama, posledice će se osetiti na spoljnom planu. SAD se okreću dugoj unutrašnjoj političkoj borbi. Vremena i resursa za vođenje ambiciozne spoljne politike će biti manje. A između dve grupe, one oko Trampa i druge okupljene u opoziciji, rov će biti sve dublji.
Izvor: Novosti
