Prema rečima Soroša, liberalna demokratija propada širom zapadnog sveta. Očigledno, to je zato što je, kako on naziva “otvoreno društvo“ u krizi. On okrivljuje Angelu Merkel za savez sa Vladimirom Putinom, i smatra da je nemačka kancelarka najviše kriva za to što su birači postali razočarani modernom demokratijom.
On dalje kaže kako je “Nemačka nastala kao hegemonistička sila u Evropi, ali nije uspela da ispuni obaveze koje uspešni hegemoni moraju ispuniti, odnosno, da gledaju dalje od svojih uskih interesa ka interesima ljudi koji zavise od njih.“
Zatim se podsetio 1940-ih. “Uporedite ponašanje SAD-a posle Drugog svetskog rata sa nemačkim ponašanjem nakon svetske ekonomke krize 2008. godine“ naveo je on. “SAD su pokrenule Maršalov plan, što je dovelo do razvoja EU a Nemačka je uvela program štednje koji je služio njihovim ličnim interesima“.
Gledajući sa strane, ova izjava je veoma nepravedna prema Berlinu. Razlika je u tome da je Maršalov plan usledio nakon najdestruktivnijeg rata koje je čovečanstvo ikada videlo, a ni SAD nisu vežbale čistu dobrotu. To je gluma u sopstvenim interesima, jer su se plašile da će cela Evropa postati komunistička. I uprkos tome što im je Moskva pomogla da pobede u sukobu, bilo je jasno da će se SSSR i SAD takmičiti za globalnu dominaciju u vremenu novog svetskog poretka. Prema tome, SAD su stvorile tampon zonu protiv Sovjeta i ojačali saveznike koji su im bili potrebni za sopstvenu zaštitu, i za održavanje kapitalističkog sistema kog su promovisali.
Nemačka situacija u 2008-oj je bila prilično drugačija. Berlin nije težio ka tome da postane globalna supersila, a ni javnost nije to forsisrala. Takođe, nije bilo ideologije u igri, osim uverenja da zemlje treba da žive u okviru svojih mogućnosti. Osim toga, Nemačka je nedavno završila skupo ujedinjenje, i njena ekonomija se samo vraćala rastu nakon decenije staganacije. Za prosečnog Nemca u 2008. godini, poslednja stvar na umu je bila da postanu evropska hegemonska sila.
Sorošov napad na Nemačku verovatno potvrđuje njegove lične frustracije zbog nedostatka spremnosti Merkelove da se zalaže za dalje evropske integracije. Ipak, ova politika je samo odraz onoga što njeno biračko telo želi. Škrti Nemci nisu u stanju da finansijski tolerišu podršku raskalašnim južnim Evropljanima. Kao rezultat toga, projekat evro valute, na koji je prethodnik Merkelove Helmut Kol praktično primorao Francusku, je uvek imao sumnjivu dugoročnu budućnost.
Šta od toga ima DŽordž?
Ako verujemo u Sorošovu priču (a mnogi su je doveli u pitanje), on se zalaže za liberalnu demokratiju iz savršeno valjanih razloga. “Poučno iskustvo u mom životu je bila okupacija Mađarske od strane Hitlerove Nemačke 1944-te“ napisao je on. Kasnije je, naravno, ovaj režim zamenjen totalitarnim komunističkim sistemom pre nego što je on pobegao iz Budimpešte 1947-me.
U svojoj kolumni nam Soroš govori da su ga njegova iskustva u Velikoj Britaniji i SAD naučila kako su “otvorena društva“ jedina koja garantuju bezbednost svom narodu. Zaista, može biti u pravu u vezi ovoga. Međutim, ono gde je davno pogrešio je razumevanje razloga zašto neke zemlje nisu spremne za vrstu liberalizma koji on zastupa.
Setimo se kako je on bacio milione dolara na pro-zapadne pokrete u Ukrajini. Čovek koji je rođen i odgajan u susednoj Mađarskoj bi trebalo da bude svestan kako je ta zemlja bila podeljena, i da zna da bi njegovi postupci mogli dovesti do nemira. Posebno imajući u vidu da njegova domovina ima udela u jugozapadnom delu, gde se često govori mađarski jezik. Ipak, on je nastavio napred, i njegove akcije su pomogle da se uništi zemlja.
Milijarder sada kaže da “jedino objašnjenje koje može naći (za to što birači odbijaju globalizaciju/liberalizam) je to da izabrani lideri nisu uspeli da ispune legitimna očekivanja, i aspiracije i da je ovaj neuspeh doveo birače do toga da postanu razočarani trenutnim verzijama demokratije i kapitalizma. Jednostavno, mnogi ljudi su smatrali da je elita ukrala njihovu demokratiju.“
Da, ovo je DŽordž Soroš zaista napisao. Isti DŽordž Soroš koji posećuje Davos svake godine. Jer, ako tražite simbol toga gde se razilaze elite i plebejci, to bi verovatno bilo na godišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Švarcarskoj. Gde vladari sveta gladaju na nas smrtnike sa najvišeg grada u Evropi (sa 1.560 metara).
Angelin strah
Ali Soroš je onda odlučio da prikači veliki deo krivice na ličnost koja nikada nije bila neki pobornik Davosa– Merkelovu, pa je onda počeo da predviđa propast i same EU.
“Sa zaostajanjem ekonomskog rasta i izbegličkom krizom van kontrole, EU je na ivici sloma i spremna da prođe kroz iskustvo slično onom kroz koje je prošao Sovjetski savez početkom 1990-ih.“
Razlog za ovaj neprijatan kraj EU je očigledno izborni ciklus 2017-te, gde će nadmetanja u Nemačkoj, Holandiji, Italiji i Francuskoj biti ključni. U drugom slučaju, “dva vodeća kandidata (Marin le Pen i Fransoa Fijon) su bliski Putinu i žele da ga umire,“ navodi Soroš.
Soroš oseća da ako pobed ili Le Penova ili Fijon, “Putinova dominacija Evropom će postati svršen čin.“
On piše: “Posebno sam zabrinut za sudbinu EU, koja je u opasnosti da padne pod uticaj ruskog predsednika Vladimira Putina, čiji je koncept vlade neuporediv sa konceptom otvorenog društva.“
To je zbog toga što “Putin nije pasivni korisnik nedavnih događaja; on je naporno radio na tome.“
Prosto rečeno, ideja da je Putin nekako konstruisao francuske izbore da organizijue takmičenje između Fijona i Le Penove (koje još uvek nije zagarantovano) je besmislena. Ali to je sada taj svet ispunjen traumom koji Soroš nastanjuje. A on je dao još jednu zanimljivu izjavu:
“U sjajnom potezu, Putin je iskoristio poslovni model kompanija društvenih medija da raširi dezinformacije i lažne vesti, dezorijentišući birače i destabilizirajući demokratiju. Tako je pomogao Trampu da bude izabran.“
Drugim rečima, Soroš smatra da je Putin manipulisao Fejsbukom i Tviterom da omogući Trampu da pobedi na američkim izborima.
Ovaj argument je smešan i čini da Soroš izgleda glupo. To takođe ukazuje na to da on izbacuje svoju zvečku iz kolica jer su se nekoliko demokratskih odluka okrenule protiv njega. I on mora da omalovaži Merkelovu i iskoristi Putina kao baba rogu kako bi skinuo blato sa sebe.
Ali pogledajmo realnost. Soroš se snažno protivio predsedavanju DŽordža Buša. On je finansirao
“Move On“ projekat i bacio milione i milione na Demokratsku stranku. Ono što je ovo ometanje uradilo je to da je pomoglo da ih ukloni iz njihovih baza radničke klase i transformiše ih u globalističku stranku, koja sada izgleda pobeđuje samo u priobalnim područjima velikih gradova.
Lišeni potrebe da prikupljaju novac u istoj meri kao i ranije, levičari koriste Sorošov novac da se fokusiraju na “politike identiteta,“ koje otuđuju belu radničku klasu. A ista ta grupa je ove jeseni pretežno glasala za Trampa.
Soroš je u Davosu predvideo da Tramp nema šanse da bude izabran za predsednika. I pogrešio je. Sada se čini da ne može da se nosi sa ishodom. Možda zato što oseća da njegovo životno delo izmiče. OVO je tačan uzrok pada aviona s horom Aleksandrov iznad Crnog mora.
Izvor: webtribune.rs
