Nemačke vlasti upozorile su nedavno da je ova zemlja na udaru kampanje dezinformisanja kroz širenje lažnih i neproverenih vesti da bi se uticalo na ishod izbora zakazanih za ovu godinu. Kao glavni "konstruktori dezinformacija" i mesta za širenje lažnih vesti označeni su "proruski sajtovi" na kojima se jasno podržava politika Kremlja. Nemačka obaveštajna agencija BfV objavila je prošlog meseca da je primećeno "neverovatno veliko korišćenje finansijskih resursa" i razvoj širokog spektra ruskih propagandnih alatki "da bi se izvela kampanja dezinformisanja sa ciljem da se destabilizuje vlada u Nemačkoj", piše britanski Gardijan, navodeći da zvanični Kremlj negira umešanost u "sajber rat" čija su meta zapadne vlade i institucije. Britanski list preneo je izjavu Štefana Zajberta, portparola nemačke kancelarke Angele Merkel, da će Nemačka iskoristiti sve moguće načine da istraži širenje lažnih onlajn vesti, navodeći da je najbolji odgovor na to "veća transparentnost". "Suočavamo se sa fenomenom koji ima dosad neviđene dimenzije", naveo je on. U međuvremenu je na sajtu "Dezinformejšn rivju", portalu pod pokroviteljstvom EU posvećenom otkrivanju "lažnih vesti koje služe podržavanju ruske politike", objavljeno više primera kreiranja lažnih vesti objavljenih krajem prošle i početkom ove godine. Kako se navodi u ovim primerima, krajem prošle godine, ruska državna medijska kuća RIA Novosti objavila je priču sa navodima da je 700.000 Nemaca moralo da napusti Nemačku zbog politike kancelarke Angele Merkel, iako nijedan verodostojni izvor nije potvrdio takvu informaciju, a sa druge strane podaci nemačkog zavoda za statistiku pokazuju da 140.000 do 150.000 Nemaca odlazi iz zemlje svake godine, navodi se na sajtu. Sajt kao primer uglavnom navodi objave nepoznatih portala kao što je američki Brajtbart ili neimenovani češki portal koji su u senzacionalističkom maniru objavljivali lažne vesti o incidentima u Nemačkoj, a koji su, kako kaže "Dezinformejšn rivju", poznati po širenju proruskih stavova.
Kako navodi Gardijan, svi ti slučajevi su pokušaji da se dezinformisanjem hrane i podstiču negativna osećanja prema izbeglicama, što se pokazalo kao omiljena strategija medija koji širom Evrope zagovaraju politiku Kremlja, uz ocenu da se proruska kampanja protiv institucija koje se bore protiv dezinformisanja nastavlja i u 2017. godini. Kako ocenjuju zapadni mediji, najčešće, ti napadi kreiraju se preko sajtova nastalih u Češkoj kao očigledna reakcija na osnivanje nove vladine jedinice za borbu protiv terorizma i sličnih pretnji, uključujući i dezinformisanje. Oni idu čak toliko daleko u svom "lovu na veštice" da pod pojmom "terorizma i sličnih pretnji, uključujući i dezinformisanje" ukljućuju i tvrdnje poput onih da će nova služba "proganjati one koji ne misle na pravi način", da će ona zapravo "kreirati istinu" i da je njeno osnivanje "napad na slobodu govora". Izvor: Blic, Pravda
