Pravda

Piše : Miloš Zdravković Razoreni Alep je oslobođen od terorista svih boja 14. decembra, a more istraumiranog naroda još čeka da zameni izbeglički život svojim porušenim domovima. Iza ruševina i slika ljudske bede, analitičari u oslobađanju Alepa vide ključni događaj u sirijskom ratu. Alep je pokoren ili oslobođen, u zavisnosti od političog ugla, Zapadnog ili onog koji to nije, posle nekoliko godina kontrole od strane pobunjenika i nekoliko meseci uličnih borbi i bombardovanja i satiranja terorista od strane ruske avijacije. Tragična priča Alepa je priča o stradanju običnih Sirijaca uhvaćenih u unakrsnoj vatri između sirijske vojske, potmognute Rusijom, Iranom i borcima Hezbolaha i koktela raznih stranih paravojski, terorista, uglavnom radikalnih islamskih, koje uključuju i ISIS i Nusra Front, ekspozituru Al Kaide u Siriji. Sudbina Alepa je i priča o zapadnom licemernom svetu koji je u svojoj želju za kolonizacijom, mirne i opravdane zahteve za demokratizacijom Sirije koje je doneo talas Arapskog proleća, pretvorio u oružani ustanak, ali i o upetljavanju stranih sila, kao što su SAD, EU i njihovih bliskoistočnih saveznika, koje su Siriju iskoristile kao poprište za obračun sa Rusijom i Iranom i za prekrajanje ekonomske i političke mape ovog važnog regiona. Prljava politika je zahteve za demokratijom transformisala u sektaški sukob između sunita i šita koji, izvesno, neće ostati u granicama Bliskog istoka. Teško je shvatiti logiku Zapada koji je do skora finansijski i vojno podržavao svoje „smrtne neprijatlje“ ISIS i Al Kaidu u cilju obaranja predsednika Asada. Ali, to se dešavalo ispod slojeva propagande. Zvaničnici iz Pentagona su već 2012. godine u tajnom izveštaju informisali nadležne u Beloj kući da Al Kaida Iraka stoji iza oružane pobune u Siriji. Priča o Alepu je priča i o prljavom novinarstvu. Zapadni mediji su praktično stavljeni na raspolaganje teroristima. U istočnom Alepu prisustvo nezavisnih novinara je od 2012, bilo rizično, a postalo je nemoguće kada su 2014, pred kamerama novinarima DŽemsu Foliju i Stivenu Sotlou ritualno odsečene glave. Zadadne,demokratske i „civilizovane“ države su to prećutale. DŽihadisti su, profesionalne novinare zamenili „lokalnim aktivistima" koje kontrolišu i svaki pokušaj kritičnosti kažnjavaju torturom ili smrću. To su oni isti aktivisti koji se pominju u svakodnevnim vestima sirijske opservatorije za ljudska prava sa sedištem u Londonu. Stovoren je model za isključivanje nezavisnih novinara u budućim ratovima, što daje mogućnost vladama na Zapadu, pre svega Američkoj i Britanskoj da u velikoj meri orkestrira propagandu tako što organizuje i finansira medijsko treniranje aktivista. Nije preterana tvrdnja da u dosadašnjoj istoriji nismo imali rat koji je do ove mere bio multi-dimenzionalan i hibridan. (Izvor : Ričard Falk, Global Reaserch) Ekstremno nasilje rezultat je činjenice što na ratištima Sirije, Jemena, Libije i Iraka brojne sile potkusuruju račune. Od druge polovine 2011, uspeh svake strane u sukobu, nezavisno od ratišta, direktno je zavisio od podrške, u ljudstvu, novcu, oružju, vazdušnim napadima, koje su dobijali od svojih stranih pokrovitelja. Takozvani ustanici, džihadisti od Turske, Saudijske Arabije i Katara, a Sirijska strana od Rusije, Irana, Iraka i Hezbolaha. Alep je važna pobeda za Asada, za Siriju, za civilizovani svet. Radi se o najvećoj urbanoj celini koja je od početka rata bila pod mešovitom kontrolom džihadista i vladinih snaga. Većina civila kao i desetine hiljada boraca su prebačeni na zapad Sirije u pedesetak kilometara udaljeni Idlib, koji postaje prestonica onoga što Zapadni mediji nazivaju slobodnom sirijskom opozicijom. Pretpostavlja se da će Idlib biti sledeći na meti sirijske državne vojske, ali ima i mišljenja da će predsednik Asad proritet dati predgrađima Damaska pod kontrolom izolovanih i napuštenih terorističkih frakcija. Alep je izbacio na površinu bitne činjenice. Sirijska vlast je stabilizovana i Rusija je povratila značaj svetske sile. Nusra i Ahrar al-Šam su pobeđeni jer su ostavljeni na cedilu od inostranih sponzora. Obama je već duže rezervisan u vezi podrške islamistima, a novoizabrani predsednik Tramp je nedvosmisleno iste stavio na listu terorističkih organizacija. Putin i Erdogan trenutno rade na mirovnim pregovorima u koje nisu uključili SAD i EU. Neizvesna budućnost Srije i čitavog regiona, čini se postaje optimističnija, samom činjenicom da će po svemu sudeći Sirija ostati sekularna država. Dosadašnji rezultat su stotine hiljada mrtvih i izbeglištvo za više od polovine sirijske populacije od preko dvadeset miliona stanovnika. Posejana je klica budućih neprijateljstava. Jedini spas za svet je radikalna promena u vođenju međunarodne politike. Prelazak na pregovaračke stolove i aktvnosti zasnovane na međunarodnom pravu. Svet očekuje da novoizabrani američki predsednik Donald Tramp održi obećanje da SAD više neće nasilno da menjaju režime širom sveta. Internet, altermainstrim mediji su odneli pobedu nad „proverenim“ zapadnim sredstvima informisanja. RT je gledaniji od svih američkih tv stanica zajedno. P.S. Ono što se događa zadnjih dana vrlo je ironično, no u isto vreme istorijski vrlo važno. U istom trenutku, dok čitamo kako su američke obaveštajne službe kolektivno vrlo sigurne da je Rusija odgovorna za hakerske napade, koji su odlučili ishod američkih predsedničkih izbora, svet, onaj slobodni, je shvatio da ako je američku demokratiju dotukla navala istine, jer niko i ne spori istinitost objavljenog, onda je upravo američki sistem taj koji je zaslužan za vlastitu propast, a ne Rusija. Koliki je ruski uticaj bio na sve to skupa? Rusija se samo našla na pravom mestu i u pravo vreme da uzvikne: ''Car je go !''. Izvor: Pravda