Oni koji misle da uticaj njihove zemlje raste (67) vezuju to za jačanje njene vojne moći i vođenje "pravilne, nezavisne spoljne politike", ali i lične zasluge predsednika Putina. Istovremeno, 48 procenata anketiranih smatra da se u svetu prema Rusiji odnose loše, dok 42 odsto tvrdi suprotno. To su rezultati istraživanja Fonda "Javno mnjenje" iz poslednjih dana 2016. godine.
Interesantno je da je i u SAD pre desetak dana napravljeno slično istraživanje, gde je Centar za izučavanje javnog mnjenja "Ipsos" postavio pitanje građanima od koje zemlje im preti opasnost. Na prvom mestu najopasnijih je Severna Koreja. Tako misli 86 odsto ispitanika. Na drugo mesto najopasnijih 84 odsto Amerikanaca je stavilo Rusiju. O tome imaju gotovo identičan stav republikanci i demokrate. Na "rang-listi" opasnih zemalja slede Iran, Sirija, Kina, Saudijska Arabija, Kuba, Jemen.
Kad se zna da je Vašington inicijator sankcija protiv Rusije, onda je jasno zašto je Amerika za Ruse glavni neprijatelj. Za Amerikom slede Ukrajina, Turska, pa Poljska. Zatim dolaze Letonija, Litvanija, pa Nemačka, Velika Britanija, Estonija i na kraju Gruzija, s kojom su Rusi 2008. godine ratovali. Negativan odnos prema Evropskoj uniji ima čak 62 odsto Rusa.
Stepen nepoverenja u sadašnjim odnosima između Vašingtona i Moskve može se uporediti samo sa onim iz vremena najžešćeg hladnoratovskog optuživanja. Zahvaljujući modernizaciji ruskih elektronskih medija, do sada samouvereni Zapad kao da je uhvatila panika, pa se češće govori da gube informativni rat.
Da mnogima na Zapadu, a pogotovo rukovodstvu u Vašingtonu, smeta jačanje Rusije, smatra veliki broj ruskih političara. Pre nekoliko meseci je Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije, kazao da od vremena Ivana Groznog niko u svetu nije želeo snažnu i uverenu u svoju moć Rusiju.
Da raste netrpeljivost među velesilama, pokazalo je i istraživanje u julu 2016. godine. Tada je Ameriku kao glavnog neprijatelja doživljavalo 72 odsto građana Rusije, a odmah zatim su bile Ukrajina i Turska. To istraživanje "Levada centra" pokazalo je da je hladni rat koji se vodi pre svega preko elektronskih medija ubedio građane Rusije da na Zapadu imaju daleko više neprijatelja nego prijatelja.
Koliko je poraslo nepoverenje prema SAD, vidi se i iz poređenja sa onim posle petodnevnog rata u Južnoj Osetiji u avgustu 2008. Tada je negativan stav prema Amerikancima imalo 53 odsto Rusa, dok je njihovu politiku smatralo dobrom 12 odsto.
Formula poverenja
Ako predsednici Putin i Tramp nađu formulu pomirenja, brzo će se promeniti i politička retorika. Kad počne da se otapa "politički led", i većina građana Rusije kao i drugih zemalja počeće da menja svoje političke stavove. Sve je to viđeno pa će se u informativnim emisijama ponovo vratiti optimistički tonovi, a reporteri će nalaziti teme koje spajaju te velike narode. Po starom običaju, kad velesile uspostave bolje odnose, i manji saveznici će promeniti notne sveske. Tramp će skinuti sankcije Rusiji ali pod jednim uslovom. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Večernje novosti
