Mi bi smo mogli da posvedočimo da nismo pretnja, jer mi i nismo pretnja, ali ukoliko vas percipiraju kao pretnju, vi ste pretnja, objašnjava on u svojoj autorskoj tv emisiji „Duginova direktiva“.
Zato, nije važno šta mi mislimo, već šta o nama misli rukovodstvo SAD-a. Tako kako nas Tramp vidi, mi nismo opasnost. Pretnja po Ameriku je trenutno Kina, kaže uticajni ruski politikolog.
To znači da je Tramp odustao od klasične geopolitičke postavke utemeljene na konfrontaciji Zemlje i Mora, a na kojoj se temelji „Velika igra“ između Rusije i Velike Britanije u 19. i 20. veku – i to od Makindera do hladnog rata, pa sve do unipolarne atlantske globalizacije koju je sprovodila američka administracija do dana današnjeg, kaže Dugin.
Paralelno, to znači i da Kina dramatično menja svoj geopolitički status. S početka promena u Kini 1980. godine, Peking je posetila delegacija Trilateralne komisije koju su činili Zbignjev Bžežinski i Henri Kisindžer. NJihova misija je bila da odvoje Kinu od Sovjetskog Saveza, priključe je svom globalističkom sistemu kapitala i opkole Evroaziju, a Zemlju obuhvate anakondom.
Nakon toga, u skladu sa planovima globalista koji su formirani u Savetu za međunarodne odnose i Trilateralnoj komisiji, SSSR je morao biti razvaljen. U dokumentima Trilateralne komisije po pitanju kineskog pitanja figuriralo je i rusko odeljenje Trilateralne komisije, a reč je o Institutu sistemskih istraživanja akademika Gvišianija koji je za zadatak imao da razvali SSSR iznutra. Tu su bili i Čubais, Gaidar i Berezovski. Kako god, stvar sa Kinom je započeta.
To koliko je Kina bila pod okriljem Svetske vlade, videlo se u trenutku kada su kineske vlasti rasterale demokratske demonstrante na trgu Tjenanmen. Amerika je bila uznemirena, ali reakcije konkretne nije bilo, Amerika nije učinila nikakav potez. Kinu je bilo važno uključiti u globalizaciju i to je bilo najvažnije, kaže Dugin.
Ništa lično, što bi rekao Kisindžer, sve je to „diplomatija“. Dupli standardi su odavno bili prihvaćeni, čak šta više oni su bili obavezna norma, ističe ruski filosof.
Odatle i kinesko čudo sastavljeno od dva tipa totalitarizma: marksističkog u politici i liberalnog u ekonomiji. Demokratizacija – nula, kapitalizam – koliko god treba, navodi Dugin i dodaje da je Kina to iskoristila u svrhu svog rasta.
Kako su globalisti delovali striktno po klasičnim udžbenicima geopolitike, to Kina više nije bila Zemlja, a glavni neprijatelj je bila Rusija kao središna evroazijska zemlja Hartlend (Heartland). I to je bilo tako, sve do Trampa.
Tramp je u predizbornoj kampanji odbacio tu geopolitiku, možda i ne zna, možda ne veruje u nju. Nebitno, odbacio je sve. I to nama, iskreno rečeno, ide na ruku, kaže ruski politikolog Dugin.
Demontaža Kine prirodno proizilazi iz Trampovog antiglobalizma. On stvari posmatra jednostavno: Kina je totalitarna komunistička država sa ogromnom populacijom i kao takva je veliki izazov za interese SAD-a u Tihom okeanu, preti da aneksira Tajland, zatrpava Ameriku jeftinim đubretom, krade visoku tehnologiju čim je vidi i to sve Kina radi uspešno. Ogroman i ozbiljan rast Kine je veliki izazov za ekonomiju Amerike. Rusija je ovde u drugom planu sa svojom slabijom ekonomijom. Tramp to ozbiljno shvata i to su problemi sa kojima želi da se uhvati u koštac.
Rusija to treba da iskoristi, kaže Dugin i ističe da to ne znači napuštanje partnerstva sa Kinom i priključivanje Trampu. To ne bi bilo dostojanstveno za našu veliku državu, ali američko-kineski konflikt jednostavno nije naša stvar, kaže Dugin.
Ukoliko pažnja Vašingtona bude usmerena na Daleki Istok, mi imamo priliku da rešimo naše probleme na Srednjem i još važnije na prostoru Evroazije, poručuje ruski politikolog i dodaje da „ukoliko Tramp bude ignorisao geopolitiku, on na to neće obraćati pažnju“.
Što se tiče ideologije Kine, ja ne mislim da je tamo sve ispravno. Odavno je Mandat Neba, nekada ostavljen od Maoa, u krizi. Pod fasadom vidljivog uspeha kinesko društvo ide u propast, objašnjava Dugin i dodaje da je ipak i to, na kraju, samo kineska stvar.
Izvor: komersant.rs
