Prenosimo jedan deo intervijua. Šešelj je naveo da se njegov prvi susret s Aleksandrom Vučićem desio u jesen 1993. godine. Upitan da li je tada pretpostavljao da će Vučić jednog dana stići do ključnog čoveka u državi, lider radikala je odgovorio odrečno.
"Vučić je bio veoma obrazovan, neiskvaren mladić, pun skrupula prema starijima, autoritetima. Dovoljan je bio jedan njegov televizijski nastup na koji sam ga poslao da ga proverim da li bismo mogli da ga odredimo za narodnog poslanika. Ovladao je bio potpuno našom ideologijom. Rekao sam: ovo je dobar štof, treba mu samo malo dodatnog tkanja", naveo je Šešelj i dodao da ga je Tomislav Nikolić kumio i molio da se ujedine njihove tadašnje stranke - Srpski slobodarski pokret i Narodna radikalna stranka - u Srpsku radikalnu stranku.
Šešelj je opovrgao i spekulacije da je SRS formirala Udba, odnosno DB.
"Ono što Udba formira, to Udba ne ispušta", konstatovao je šef radikala.
On je i ispričao kako ga je Jovica Stanišić na njihovom prvom susretu upozorio da Brana Mićunović priprema atentat na njega.
"Ja sam Jovicu Stanišića upoznao tek kada sam postao narodni poslanik. Došao je Kertes: "Šef Udbe Jovica Stanišić hoće da razgovara s tobom. Hoćeš li?" Hoću, što neću, hoću sa svima. "Hajde izađi, sad će naići ispred Skupštine." Kažem - kako kad se ne poznajemo? "Poznaje on tebe dobro", kaže Kertes. Dolazi besna limuzina, neko čudo od auta, otvaraju se vrata pored zadnjeg sedišta. Stanišić kaže: "Izvolite, gospodine Šešelj, uđite." I on meni ispriča da imaju dojavu iz Crne Gore da Brano Mićunović sprema na mene atentat u završnici kampanje. A ja sam planirao da idem u Crnu Goru. Već je bio jedan atentat na mene 25. maja kada je jedan musliman bacio bombu i ranio 62 osobe. Čovek iz moje pratnje je bio dovoljno priseban da tu bombu šutne pod točkove tako da su sve povrede ljudi bile po nogama. I primim ja tu informaciju, a onda me zove Neđo Bošković koga sam upoznao u Saveznoj skupštini, kada je smenjen Aleksandar Vasiljević. I bez obzira na prisluškivanja, sve mi ispriča preko telefona. Kaže mi da imaju saznanja da se sprema atentat, i to na izlazu iz nekog tunela. Odustao sam od puta u Crnu Goru, ali ne zbog toga što sam se uplašio, nego zato što sam imao problema sa kičmom. Problemi su bili toliki da poslednjih dana nisam mogao na noge, a operisan sam na sam dan izbora 1992", rekao je prvi čovek SRS.
Izvor: Nedeljik
