Profesor Miljko Ristić, kardiohirurg Kliničkog centra Srbije i glavni koordinator za transplantaciju organa pri Ministarstvi zdravlja objašnjava da plivanje za Bogojavljenje predstavlja jedan test izdržljivost ljudskog organizma koji mogu da podnesu samo potpuno zdrave osobe.
– Dva ili tri puta sam bio na Zlatiboru, gde je još hladnije, da pregledam plivače. Bilo je onih koji se prijavljuju za to kao da je to svakodnevni događaj. Morao sam nekoliko njih da vratim jer nisu bili fizički spremni za plivanje, koje je predviđeno samo za osobe koje su potpuno zdrave i u dobroj kondiciji, dok za za ostale to može da bude veoma rizično i da se završi najgore – objašnjava prof. dr Ristić.
Prema njegovim rečima svako od potencijalnih učesnika bi trebalo da uradi kompletan kardiološki pregled.
– Svaki učesnik treba da uradi EKG, da mu se izmere pritisak i puls, urade laboratorijske analize. Tek na osnovu stvarno ozbiljnog kardiološkog pregleda može da se izda dozvola da ta osoba pliva za krst. Nije dovoljno samo pitati ulesnika da li se dobro oseća i da li može da pliva. Zeleno svetlo da osoba može da učestvuje na tom zimskom događaju mora da bude potkrepljena ozbiljnim kardiološkim pregledom – napominje prof. dr Ristić i dodaje da pri skoku u ledenu vodu može doći do prestanka rada srca:
– Skok sigurno može biti fatalan. Leti smo često svedoci vesti da je plivač preminu nakon skoka u vodu. To se dešava kada pregrejano telo skoči u hladnu vodu, a sada je rizik veći jer dolazi do ekstremnog rashlađivanja organizma. S obzirom na sve to plivanje ma minus 20 nije preporučljivo za osobe koje nisu fizički pripremljene kao recimo sportisti koji su navikli na promene.
Profesor fizičkog vaspitanja u Desetoj beogradskoj gimnaziji Željko Maksić, dugogodišnji šef spasilačke službe na otvorenim vodama kaže za naš portal da uglavnom za Časni krst plivaju iste osobe, koje su utrenirane. Napominje i da se plivači pripremaju preko cele zime za ovaj događaj, kao i da prolaze neophodne preglede.
– Plivači se pripremaju tokom cele zime i navikavaju na vodu tako što povremeno ulaze u reku da bi se adaptirali. I tog dana kada se pliva oni pre početak takmičenja privikavaju organizam tako što se s vremena na vreme pokvase i ulaze u vodu. Plivači imaju i lekarske preglede kako bi se isproveravalo da li su zdravi, da kojim slučajem nemaju neke probleme. Drugo, uvek su za plivanje za krst angažovane i spasilačke službe i ronioci, koji prate dogašaj, tako da ne može da se dogodi ništa loše a i ne pamtim da se ikada dogodilo – kaže prof. Maksić.
On dodaje da osim što za krst plivaju najsposobniji i zdravi, uglavnom plivaju uvek iste osobe:
– Da bi se neko prijavio za plivanje za Časni krst mora da trenira i da vežba.
Na pitanje koliko je dobro da deca plivaju na nekoliko stepeni ispod nule, Maksić objašnjava da je to obično samo simboličan ulazak u vodu, kada se deca samo bućnu i odmah izlaze iz reke.
Plivanje za Bogojavljenski krst i ove godine biće organizovano širom zemlje – na Adi Ciganliji, u Zemunu, kod kule Nebojša, u Pirotu, Babušnici, Dimitrovgradu, Beloj Palanci, Svrljigu, Kuršumliji…a prvi put i na Vlasinskom jezeru u Surdulici.
Izvor: Telegraf
