Pravda

Avokatska komora Beograda (AKB) ponovo je juče odbila da upiše Vladimira Vukčevića, bivšeg tužioca za ratne zločine, u imenik advokata, saznaje „Politika”. Rasprava o upisu Vukčevića u advokatski imenik bila je jedna od tačaka jučerašnjeg sastanka Upravnog odbora AKB, a kako saznajemo, negativna odluka po zahtevu nekadašnjeg tužioca za ratne zločine da pređe u redove advokata doneta je većinom glasova uz obrazloženje da on nije dostojan da se bavi advokaturom. Prema nezvaničnim informacijama, od ukupno 12 članova UO AKB za upis Vukčevića u advokatski imenik glasao je samo jedan član, dok je 11 bilo protiv toga. Stav većine članova Upravnog odbora AKB je da je bivši tužilac za ratne zločine nedostojan da se bavi advokaturom jer po njihovoj oceni nije obavljao profesionalno svoju tužilačku funkciju. Nezvanično, najviše mu je zamereno što je dozvoljavao da se Nataša Kandić, bivša direktorka Fonda za humanitarno pravo, meša u postupke koje je vodilo Tužilaštvo za ratne zločine. Na ovu odluku, Vukčević ima pravo žalbe Advokatskoj komori Srbije. Ovo je drugi put da AKB odbija da uvede u svoju evidenciju prijavu Vladimira Vukčevića za upis u imenik advokata. Prvi put je ovakva odluka doneta u septembru prošle godine uz obrazloženje da „nije dostavio kompletnu dokumentaciju”. Nedugo posle ove odluke, iz AKB je saopšteno da će stručna služba ove komore zatražiti od vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Skupštinskog odbora za KiM i Dokumentaciono informacionog centra „Veritas” mišljenje o radu nekadašnjeg tužioca za ratne zločine, a potom ponovo odlučivati o njegovom zahtevu da bude upisan u imenik advokata. Na sednici Upravnog odbora AKB održanoj u septembru prošle godine, članovi ovog tela su istovremeno sa odlukom da Vukčevića ne prime u advokaturu, odlučili da se za mišljenje da li je bivši tužilac za ratne zločine dostojan za bavljenje advokatskim poslom, obrate i institucijama za koje su smatrali relevantnim da to procene. Kako saznajemo, od ove ideje se kasnije odustalo. Vladimir Vukčević je prvi tužilac za ratne zločine. Ovu funkciju je obavljao od 2003. do 2015. godine, kada je penzionisan. Iako ima 67 godina, Vukčeviću godine nisu prepreka da bude upisan u imenik advokata jer Zakon o advokaturi ne propisuje starosnu granicu za bavljenje ovom profesijom. Procedura za prijem u advokatsku profesiju je takva da kandidat najpre podnosi svoju prijavu sa pratećom dokumentacijom, a onda Upravni odbor Advokatske komore zaseda i odlučuje o svakoj prijavi – da li će je uvrstiti u evidenciju kandidata, kako bi članovi komore mogli da se izjasne šta misle o stručnosti i dostojnosti budućeg kolege. Oni koji se ne slažu sa upisom kandidata, mogu da podnesu obrazloženi prigovor. Iako situacije nisu iste, može se reći da ovo nije prvi put da advokatura odbija da primi u svoje redove bivše visoke funkcionere iz pravosuđa. Bavljenje advokaturom nije dopušteno Snežani Malović, bivšoj ministarki pravde, i Nati Mesarović, bivšoj predsednici Visokog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda. Advokatska komora Beograda i Advokatska komora Srbije su prošle godine donele odluku da se odbije njihov upis u imenik advokata. Izvor: Politika