Pravda

Piše: Đoko Kesić Pokušavam zapravo da se prisetim postiji li društvo u Evropi, makar pod diktatorskom čizmom, u kojem vlasti imaju slobodu da u ekonomskoj politici rade šta im padne na pamet, nemaju potrebu da tu politiku bilo kome objašnjavaju, da bilo kome polažu račune osim MMF. Zbog toga je Srbija u poslednjih dvadesetak godina postala hipermarket, sve je na prodaju, na akciji. Zapravo, pre će biti da je to rasprodaja. Život je na ovim prostorima, u nekakvom praobliku, okrutna i masovna pojava. Opet nam u lice vraća one bajkovite njuške eksperata, koji su odmah posle Oktobarskog prevrata 2 000. najpre uništili i zatvorili naše a doveli strane banke. Sve vredne firme prodali su prvenstveno Hrvatima i Slovencima, ali se nisu zaustavili samo na tome. Sad je opet aktuelan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP),potpisan 2008. Projektanti i vlasnici masovne grobnice za Srbiju, eksperti Božidar Đelić, Ivana Dulić Marković, pod dirigentskom palicom Mlađana Dinkića i Miroljuba Labusa, potpisali su s EU SSP po kojem državljani EU nesmetano mogu da kupuju nekretnine i obradivo zemljište u Srbiji od 1. septembra 2017. Mlađan Dinkić, kradljiavc naših snova, čuveni ekonomski ekspert opšteg tipa, pozdravio je ovaj potpis rečima da je Srbija udarile čvrste temelje svoje budućnosti. Jer, Srbija je jedina zemlja u Evropi,koja i pre ulaska u EU dozvoljava prodaju svojih oranica stranim državljanima! Poljska je uvela stroge uslove po kojima stranci imaju veće šanse da dobiju sedmicu na lotou nego da kupe zemlju, a Viktor Orban je izmenio Ustav i zabranio prodaju obradive zemlje. Šta može da uradi Srbija i da li uopšte želi da ograniči SSP pre 1. septembra? Premijer Vučić nedavno je izjavio da će Srbija preduzeti mere zaštite, poput Poljske i Mađarske, a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović poručuje da  će biti „zaštićeni interesi Srbije“. Međutim, Srbija do sada nije tražila izmene SSP. Zemljoradnici u Vojvodini ne veruju vlastima, pa su cenu hektara oranice sa 500 podigli na 20.000 E.U Italiji cena hektara istog kvaliteta je oko 50.000E a u Danskoj do 70.000E. Profesor Miladin Ševarlić kaže da su vlade i fizička lica u Evropi, posle finansijske krize 2008. kupili više od 35 miliona hektara plodne zemlje, uglavnom u Istočnoj Evropi. U Rumuniji, koja nije štitila svoje interese budzašto su kupili 800.000 hektara. U opštoj kolektivnoj amneziji zaboravili smo sopstveni rodoslov. Ali, demokratske vlasti brinu o svemu, pa sad nemamo dilemu:Mama nam je Svetska banka, a tata MMF. Napravili su retard inkubator. Ekonomska politika Vlade Srbije nailazi na frenetičnu pohvalu EU i međunarodnih finansijskih institucija. Jer Vlada Srbije bez dileme i s neviđenim entuzijazmom sprovodi sve što se od nje traži. Tako su konačno uređene javne finansije, što jeste za pohvalu, mada bi se izvesne metode mogle osporavati. Evropska Unija, kaže Janis Varufakis bivši grčki ministar finansija, je bankarska unija, koja zajedno s međunarodnim finansijskim institucijama krajnje perfidno uvlače male i poslušne zemlje u svoju kolonijalnu mrežu. Cilj tih međunarodnih kontrolora je da Srbija proda strancima svoje resurse i kompanije. U tu mrežu uvlaće nas postepeno i perfidno, sve u strahu od pobune građana. Ne moarju da brinu, mi smo pod anestezijom. Za ovu godinu od Vlade Srbije traže da proda Komercijalnu banku, važnu domaću finansijsku instituciju. Najavljena je prodaja Galenike, jedine domaće fabrike lekova i Dunav osiguranja, takođe jedine domaće osiguravajuće kompanije. Vlada će raspisati novi tender za prodaju PKB, daće u koncesiju Aerodrom Beograd, a najavljuje se „restruktuiranje“ EPS?! „Restruktuiranje“ je ustvari najava da će u Elektroprivredu Srbije ući manjinski strani kapital, što je svakako najava da će EPS u dogledno vreme biti prodat strancima, tiho i bez pobune građana. Najavljuju se prodaje ili „manjinsko vlasništvo“ stranih investitora u lokalne vodovode, biće prodate banje, rezerve kvalitetne slatke vode, pa zašto ne i Banka poštanske štedioice... Ni jedna vlast u savremenoj istorijskoj memoriji nije toliko podanički predano slušala naloge međunarodnih finansijskih institucija kao vlasti u Srbiji. Počelo je s Vladom Zorana Đinđića, strane banke su prve osvojile prostor, postalo je jasno zašto je uništena SFRJ. Eksperti Đelić i Dinkić bili su glavne zvezde u srpskom Bulevaru sumraka, parlament i mediji bili su opčinjeni demokratskim vizijama DOS. Kad se ispostavilo da je DOS samo sumnjiva grupa ekipe s ulice, nasledio ih je Boris Tadić. On je bio sam svoj majstor, „Sam u kući“ sedmi deo, a Srbija njegova radnja za pelivanisanje. Bez njegovog amina nisi mogao da izgradiš ni poljski WC, a kamo li nešto manje. Imao je apsolutnu kontolu parlamenta i medija. Tadiću ni danas nije jasno da je izgubio vlast upravo zbog svog „majstorluka“, pa su došli „naprednjaci“. Ništa bitno u tehnici vladanja i odlučivanja nije se promenilo. I danas Parlament je zabranjeni grad za drugačija mišljenja, Vučić ima fiks ideju da uništi opoziciju, što je civilizacijska greška. Od Tadić, a i od Miloševića nasledio je navike da sam upravlja zemljom, za sve se pita, bez njeg niko iz vlasti ne sme ni kod vulkanizera. Ka ni njegovi prethodnici ne gradi demokratske državne institucije, i ne namerava. Mediji su opet poslušni, prešlo im u genetski kod, pišu slavospeve ili što je još gore – Ćute... Sve vlasti, od Miloševića do danas imaju konstantu. Sve tvrde da im je pastva glupa, neradna i nesposobna, nema modernih menadžera koji bi rukovodili domaćim kompanijama, banakma, institutima zato ih treba prodati strancima i Hrvatima. Verovatno zbog toga svake godine oko 30 000 tih glupih i neradnih napusti Srbiju, pa ih još gluplji menadžeri uglednih svetskih kompanija oberučke prihvate. Druga konstanta je da su perjanici koji su osvajali vlast bili apsolutno kvalifikovani za sve politike, od monetarne do spoljne.To je valjda neupitno, vidimo, radili su to nepogrešivo, po Domanoviću. Treća konstanta je kosmički faktor - Dinkić. On je udario temelje svih naših propasti, i sve vlade od 2 000. čuvale su ga kao kamen mudrosti. Sad zvanično nije u Vladi, da li je samo savetnik u Vučićevom kabinetu, to je tajna. Ako i nije, ostavio je svoje učenike, kao Isus posle raspeća, oni propovedaju njegovu nauku, u svim su kancelarijama u zemlji gde se pare broje. Pa srećna Vam kolonijalna 2017.