Pravda

Piše: Mirjana Bobić Mojsilović Nebitno je da li obožavate Hilari Klinton, ili mislite da je Tramp bolje rešenje za svetski mir, ako ni zbog čega drugog, onda bar zato jer ne želi loše odnose i rat sa Rusijom, kao što nije bitno da li vam je, posle svega, i dalje simpatičan Robert de Niro ili očima ne možete da ga vidite, da li prestajete da slušate grupu U2, da li mrzite Ruse, i da li ste obožavalac Novog svetskog poretka – ali inauguracija 45. predsednika SAD, i sve što je tome prethodilo, predstavlja apsolutni presedan u istoriji takozvane demokratije. Svi glavni mediji, televizije i vodeće novine, udruženim snagama su, plasirajući apokaliptične prognoze i sejući strah, pokušali da na vlast dovedu svoju pulenku Hilari Klinton. I kad im to nije pošlo za rukom, nezapamćena antitrampovska histerija se nastavila u još žešćem tempu. Si-En-En je čak objavio analizu – šta bi se desilo kad bi Tramp bio ubijen!!! Kad čuveni, po zanimanju filantrop, Đerđ Soroš, nije uspeo da sa svojim medijskim presstitutkama ubedi američku javnost da je Donald Tramp novi Hitler, na delo je stupila oprobana metoda – satanizacija i organizovanje spontanih protesta diljem Amerike, takozvana obojena revolucija, plaćeni batinaši, i potpuno javni oglasi za novi posao – 50 dolara dnevno za hajku na izabranog predsednika. Tome svemu treba dodati i proteste žena koje predvodi pevačica Madona, slikajući svoje međunožje s tetoviranim logom NIKE i porukom “Uradi to”, i koji su postali neka vrsta liberalnog svetskog projekta – i u Velikoj Britaniji se marširalo protiv Trampa, a čak su i u bednoj Srbiji promoteri liberalnih vrednosti pokušali da organizuju jedan takav marš! Zanimljivo je da su i kod nas neke žene pozivale na ženski marš protiv Trampa (!!!), kao što je, takođe, zanimljivo za opis stanja stvari, i to da ovde nikome nije palo na pamet da protestuje što je jedan Srbin pritvoren na 30 dana na KiM samo zato jer je nosio jaknu sa četiri ocila na leđima. Čitava holivudska mašinerija stavljena je u pogon. Vređanje i izvrtanje ruglu novoizabranog predsednika, i sa druge strane, kriminalizacija (uključujući i pretnje smrću) svake javne ličnosti koja bi se usudila da da podršku Donaldu Trampu, obeležili su poslednjih nekoliko meseci američke javne scene. Holivud i čitava mašinerija zabave upregnuta je u antitrampovsku kampanju, a čak je i čuveni Andrea Bočeli morao, na kraju, da otkaže svoj nastup na Trampovoj inauguraciji jer su njegovoj porodici stigle pretnje smrću. Upravo zbog toga, pametan čovek mora da gaji izvesne simpatije za Trampa. Proglašen za svetskog neprijatelja broj jedan, u očima fašistoidnog bankarskog kapitala, Donald Tramp je i u danu svoje inauguracije trpeo udarce udruženih korporativnih silnika i vladara novog svetskog poretka. Svetski centar za propagandu – Si-En-En i Bi-Bi-Si i dalje su slavili odlazećeg predsednika Obamu, dobitnika Nobelove nagrade za mir, koji je kao prononsirani mirotvorac samo u 2016. godini bacio oko 26.000 bombi, i za čijeg osmogodišnjeg vakta svet nije imao ni jedan jedini dan bez rata. Glavni operativac i najistureniji igrač ove nezapamćene kampanje bio je Đerđ Soroš, čovek koji voli da uređuje svet i koji je, poput Lakija, postao malo nervozan pošto je, izgleda, običan radni narod u Americi više verovao svojim očima nego njegovim medijima. Ipak, možda je najznačajnije u celoj ovoj priči to što što se prvi put mogla jasno videti tehnologija vladanja strahom, propagandom, ucenama i nasiljem. Ideja demokratije potpuno je izvrgnuta podsmehu, institucija demokratskih izbora dovedena je u pitanje, a teror medijske propagande i medijskog monopola, pokazan je u svom svojem užasu. Da stvar bude crnja, ispostavilo se da, tamo gde Soroš ne može da stigne da napravi haos, građanski ili neki drugi rat, na delu može da bude kopiranje akcija koje je upravo sprovodio u Americi – a koje za cilj imaju samo jednu jedinu stvar, da pokažu kako liberalnom kapitalizmu volja većine – ne znači ništa, i kako, poput vampira, svoju životnu snagu izvlači samo iz haosa, užasa i rata, na primer, sa Rusijom. Otuda nije ni čudo što je osim Donalda Trampa i Vladimir Putin bio omiljeni neprijatelj. Takođe, slučaj Tramp ispostavio se kao dobar predložak za razumevanje istorije, pa i naše skorije istorije, naravno za one koje uopšte zanima istina. Inače, nećemo biti svesni da zaista živimo u Orvelovom romanu, u matriksu koji je možda najtačnije definisao direktor CIA Vilijam Kejsi: “Znaćemo da je naš program dezinformisanja završen, kad sve u šta američka javnost veruje bude laž.” Izvor: Večernje novosti