Piše: Vilijem Engdal
Ovo prekrajanje mapa, bilo je deo strategije Sjedinjenih država, zarad njihovog kopnenog vojnog prisustva i kontrole svih većih nalazišta nafte i prirodnog gasa na Bliskom istoku. Svrha je bila da se tako kontrolišu ekonomija Kine, Evropske unije i omogući neposredno ucenjivanje tih zemalja.
Kako je Henri Kisindžer napisao sedamdesetih prošlog veka: 'Ko kontroliše naftu – kontroliše narode ili grupe naroda.'
Dok je bio potpredsednik 1999. godine, Dik Čejni je održao zanimljivo predavanje na Institutu za naftu u Londonu. Na tom predavanju, istakao je viđenje koliko će nafte biti potrebno svetu u narednih dvadeset godina, koliki će biti pad proizvodnje na starim poljima i koliko novih će morati da se otkrije. Tamo je rekao: "Postoji jedno mesto, sa najvećim rezervama nafte u svetu, ali je pod kontrolom bliskoistočnih država – Kuvajta, UAE, Saudijske Arabije, Iraka i Irana. Problem je u tome što su rezerve nafte pod kontrolom vlada ovih zemalja.' Drugim rečima, rekao je da mi, Sjedinjene države, moramo ovim državama da oduzmemo kontrolu nad tom naftom i predamo je u ruke privatnim firmama kao što su Britiš petroleum, Šel i druge.
Kada je Dik Čejni postao potrpedsednik, u vreme predsednikovanja Buša Mlađeg, njegov prvi zadatak bio je upravljanje Radnom grupom za energetiku. Pod njegovom kontrolom, grupa je detaljno proučavala mape od pre invazije Irana.
Dakle, ideja je se kontroliše nafta i, s obzirom da u EU raste značaj prirodnog gasa, da se kontroliše i gas.
I o tome se, u stvari, radi, kada je u pitanju projekat Velikog Bliskog istoka. Plan je prekrajanje mapa, stvaranje ujedinjenog Kurdistana, koji bi Vašingtonu bio geopolitički stožer za kontrolu okolnih zemalja i destabilizaciju Turske, Irana, Iraka i Sirije, koja igra ključnu ulogu u čitavom projektu.
Izvor: Katehon
