Pravda

Đukanović u intervjuu datom "Jutarnjem listu" govori o pokušaju terorističkog napada, političkom stanju Crne Gore, uticaju Rusije, Srbije, stabilnosti Balkana i vlastitim planovima nakon povlačenja iz izvršne vlasti. Prenosimo delove tog intervjua.

Da li se u Crnoj Gori 16. oktobra prošle godine dogodio pokušaj državnog udara? – Ako gledamo strogo pravno, specijalni tužilac to je delo kvalificikovao kao stvaranje kriminalne organizacije s namerom terorizma u pokušaju. Politički gledano, to je bio pokušaj preuzimanja vlasti protivno demokratskoj volji crnogorskih građana. Cilj te operacije bio je da se promeni strateški kurs kojim se Crna Gora kretala poslednjih dvadeset godina. Dakle, to je bio poslednji pokušaj da se osujeti ulazak Crne Gore u NATO, a verujem i njena evropska integracija. Jesu li tačne informacije da je krajnji cilj bilo i vaše ubistvo? – Ne bih rekao da je to bio krajnji cilj, već samo sredstvo ostvarenja cilja o kojem sam govorio – destabilizacije i promene strateškog usmerenja države. Dakle, meta nije bio Milo Đukanović kao osoba, već kao legitimni premijer i zagovornik politike evroatlantskih integracija. Osim toga, verujem da je cilj bio poslati i poruku na još dve adrese. Koje? – Prva je poruka bila upućena regiji – odnosno državama koje su poput Crne Gore u različitim fazama procesa integracije u zapadne strukture – a poruka je da nijedna od njih takve odluke ne može donositi isključivo temeljem vlastitih nacionalnih interesa. Druga poruka bila je adresirana na NATO savez i Evropsku uniju, i to da se u budućnosti neće moći širiti na području Balkana bez saglasnosti treće strane – Rusije. Kada ste prvi put dobili informacije o toj akciji i jeste li bili svesni da vam je život u opasnosti? – Nekoliko dana uoči izbora naše su sigurnosne agencije došle do saznanja da se priprema jedan takav scenario za sam izborni dan. Prema našim tadašnjim informacijama, cela akcija trebalo je da počene nakon zatvaranja izbornih mesta. Tome smo pristupili vrlo ozbiljno, jer su se te informacije poklapale s tadašnjim aktivnostima opozicije. Opozicioni čelnici su pozivali građane da se odmah u izbornoj večeri okupe ispred parlamenta kako bi – citiram – ‘ili proslavili pobedu ili sprečili krađu pobede’. Jasno vam je da je takva atmosfera veoma zapaljiva i zato smo shvatili da moramo biti oprezni. No, moram reći da o zlokobnosti celog plana nisam znao dok te informacije specijalno tužiteljstvo nije saopštilo i celoj javnosti. Kako ste se osećali kad ste dobili informacije da je postojao plan vašeg ubistva? – To sasvim sigurno nikome ne može biti ugodno saznanje, iako je olakšavajuća okolnost kad za to saznate u trenutku kad je takav plan već osujećen. S druge strane, mislim da je moja reakcija bila delom uslovljena i činjenicom da je to bio kraj verovatno najpersonalizovanije kampanje u istoriji Crne Gore, gde je opozicija doslovno nastupala pod izbornim sloganom ‘mi ili on’. Dakle, opozicija je celi svoj politički program svela na protivljenje meni, odnosno birače pokušavala uveriti kako je najveći problem Crne Gore – Milo Đukanović. Njegovim nestankom opozicioni bi se program ostvario. Nejasne reakcije stigle su iz Srbije. Premijer Vučić prvo je informacije o pokušaju puča u Crnoj Gori komentarisao s vrlo primetnom dozom sarkazma, da bi kasnije priznao kako su one ipak verodostojne. Otkud ta promena? - Korektno ste interpretirali poziciju mog doskorašnjeg kolege. Na sam dan izbora i sledeći dan u njegovim je izjavama uistinu bilo skepse oko verodostojnosti informacija koje su objavljivali crnogorski zvaničnici. Mislim da je bio i suzdržan zbog činjenice da je već iz prvog saopštenja specijalnog tužioca bilo jasno da su većina uhapšenih - koji je trebalo da budu neposredni izvršitelji - državljani Srbije. Uskoro nakon toga, očigledno nakon što je premijer Vučić dobio detaljnije informacije od sigurnosnih agencija Srbije, usledila je promena stava, pa čak i svojevrsno izvinjenje Crnoj Gori zbog sumnji u istinitost cele priče. Ipak, ono što je još i važnije, zahvaljujući saradnji s istražnim organima Srbije koju je koordinirao sam Vučić, uspeli smo rekonstruirati celi mozaik i prikupiti važne dokaze za sudski proces. Mnogi ipak sumnjaju da je takva operacija mogla biti pripremana na području Srbije bez znanja tamošnjih državnih struktura... - Nesumnjivo je da je teritorija Srbije zloupotrebljena kao platforma za pripremu tog terorističkog akta. Oni koji su to radili očito su smatrali kako je Beograd dovoljno blizu, ali i dovoljno daleko od Crne Gore da bi mogli sigurnije pripremati ono što se trebalo dogoditi 16. oktobra uveče. Jasno je da državni organi Srbije ne samo da nisu u tome učestvovali, već očito nisu posvetili niti dovoljnu pažnje jednoj akciji koja se očito pripremala mesecima, i to od grupe ljudi među čijim članovima je vrlo verovatno bilo i ljudi bliskih sistemu. Utoliko, mislim da je otkriće o postojanju takve operacije bilo vrlo ozbiljno upozorenje i za samu Srbiju. Verujete li da je takva operacija mogla biti provedena bez odobrenja ruskog državnog vrha? - O tome možemo samo spekulisati. Činjenica je da je službena Moskva na ove događaje u Crnoj Gori reagovala dvojako i - po meni - nekonzistentno. Prva reakcija je ona kojom su razni zvaničnici ruske države i vladajuće stranke direktno slali poruke Crnoj Gori da nipošto ne ulazi u NATO jer će takav korak neminovno značiti destabilizaciju zemlje. Kako se proces ulaska bližio kraju, tako su i te poruke bile sve jače, da bi na kraju rezultirale otvorenom i vrlo izdašnom podrškom ovdašnjoj opoziciji uoči parlamentarnih izbora. Opoziciji koja je antinatovska, antievropska i suštinski anticrnogorska - radi se o istim ljudima koji su na referendumu o nezavisnosti zemlje žestoko lobirali protiv obnove nezavisnosti. Moskva je te ljude aktivno podupirala s ciljem da oni, kad dođu na vlast, zaustave procese pridruživanja Crne Gore NATO-u, a kasnije i Evropskoj uniji. Druga reakcija iz Moskve je stigla nakon što je na dan izbora obznanjeno da je osujećen teroristički plan za nasilnu intervenciju u ovdašnji demokratski proces. NJome je utvrđeno da Rusija s tim nema veze. S obzirom na to da su se najave destabilizacije Crne Gore i podrške antinatovskoj i antievropskoj opoziciji potpuno podudarile s opozicijskom subverzijom izbornog procesa, koja je trebalo da bude uvertira u preuzimanje vlasti putem terorizma, reakcije iz Moskve smatram neuverljivim.