To su podaci iz izveštaja Državne revizije o upravljanju mineralnim sirovinama u kojem se ukazuje na niske nadoknade koje plaćaju koncesionari na izvorima nafte i gasa.
- Državna kancelarija za reviziju smatra da je naknada za dobijene količine ugljovodonika koja iznosi deset odsto tržišne vrednosti dobijenih ugljovodonika i nadalje preniska s obzirom na značajne količine nafte i gasa koje se eksploatišu u Hrvatskoj i da se radi o neobnovljivom izvoru energije - piše u izveštaju reviziji, u delu koji se odnosi na koncesioniranje nafte i gasa.
Tu se, za poređenje, navodi da se u Grčkoj i Sloveniji koncesionarima naplaćuje i do 20 odsto pridobijene vrednosti izvađene nafte i gasa, a u Albaniji porez na zaradu od pridobijenih sirovina ide i do 50 odsto.
U Hrvatskoj nema posebnog poreza na profit od koncesije, već kompanije plaćaju godišnji porez na dobit od 20 odsto, ali iz ukupnog poslovanja, a ne iz prihoda od eksploatacije nafte i gasa kao u Mađarskoj i drugim zemljama.
Budući da naknada iznosi deset odsto vrednosti izvađenih količina, ispada da su koncesionari imali prihod od bušotina 4,7 milijardi kuna godišnje. Kada bi država, na primer, uvela obavezu plaćanja od 20 odsto, koliko taj namet iznosi u Grčkoj i Sloveniji, mogla bi godišnje računati na prihod od blizu milijardu kuna. Umesto dosadašnjih pola milijarde. I to bez dodatnog oporezivanja na zaradu od izvađenih sirovina koju ostvaruju koncesionari.
Sada je na snazi propis prema kome država prisvaja pedeset odsto od uplaćenih naknada za koncesije na kopnu, a ostalo dele županije, gradovi i opštine. Od milijardu i 400 miliona kuna trogodišnjih prihoda od koncesija na naftu i gas, samo 470 miliona bili su prihoda na izvorima nafte, ostalo su platili koncesionari gasnih nalazišta.
Najveći deo prihoda od koncesija otpada na naknadu od pridobijenih sirovina, a manji deo na fiksne nadoknade na odobrenu površinu za istraživanje i eksploataciju (400 kuna po kilometru kvadratnom), kao i naknadu za administrativne troškove. Izvor: Slobodna Dalmacija
