Pravda

Predsednik Pokreta Dveri i kandidat za predsednika Srbije na predstojećim izborima, Boško Obradović, izjavio je u intervjuu za IN4S da je nacionalna vizija koju on zastupa u ime pokreta kom pripada – najtješnja saradnja Srbije, Republike Srpske i Crne Gore. On je povodom teškog položaja Srba u Crnoj Gori istakao da zvanični Beograd to ne osuđuje čak ni deklarativno, dok se povremeno mogu čuti izjave od pojedinih ministara „da će tražiti da se poštuju prava Srba u Crnoj Gori“. Kako je kazao, „Srbi u Crnoj Gori nemaju minimum političkih prava, niti prava u oblasti kulture, prosvete, informisanja, veroispovesti. Srpski identitet se zatire na sve moguće načine. Na sve to Vučić i Vlada ćute, nema nikakvog zvaničnog reagovanja tim povodom.“ Svi događaji vezani za izborni dan u Crnoj Gori, prema riječima Obradovića, ukazuju na veštu manipulaciju i dogovor Đukanovića i Vučića, kako bi se, pod izgovorom nasilnog svrgavanja režima, Milo Đukanović spasao izbornog poraza. O poslednjim dešavanjima u Republici Srpskoj, lider Dveri ocenjuje da Srpska treba da bude samostalna, nezavisna od veštačke i nametnute BiH, a u bližoj ili daljoj perspektivi, zavisno od promene geopolitičkih okolnosti, treba da bude deo Srbije.  Obradović se osvrnuo na bliske veze između Mila Đukanovića i Aleksandra Vučića, navodeći brojne malverzacije pomenutih, kojima je, kako kaže, cilj bio „da Subotić i Đukanović zavladaju i u Srbiji medijskim i političkim prostorom zarad svojih poslovnih interesa i ilegalnih aktivnosti“. Svesni ste činjenice da su Srbi u Crnoj Gori ugroženi i diskriminisani, da su praktično građani drugog reda, da se u kontinuitetu napada Crkva, jezik, ćirilica… Vi, međutim tvrdite, da danas zvanični Beograd to deklarativno osuđuje, ali suštinski podržava. Na šta konkretno mislite i kako argumentujete tu tvrdnju? Preciznije, zvanični Beograd to ne osuđuje čak ni deklarativno, povremeno se mogu čuti izjave od pojedinih ministara „da će tražiti da se poštuju prava Srba u Crnoj Gori“, obično kao iznuđeni odgovor na konkretno novinarsko pitanje o ugroženosti srpskog naroda. Oštrije reakcije mogle su se čuti samo povodom spoljne politike Crne Gore prema Srbiji kada je u pitanju Kosovo i Metohija, od ministra spoljnih poslova, ali i to je uglavnom u funkciji sticanja političkih poena. Međutim, nikada nismo čuli da je premijer Aleksandar Vučić osudio politiku Đukanovićevog režima koja je dovela do potpunog obespravljivanja Srba u Crnoj Gori ili da je Vlada Srbije izašla sa takvom ocenom i sa ozbiljnom strategijom za zaštitu prava srpskog naroda i u Crnoj Gori i u regionu i za zaštitu državnih interesa Srbije u Crnoj Gori i regionu. Srbi u Crnoj Gori nemaju minimum političkih prava, niti prava u oblasti kulture, prosvete, informisanja, veroispovesti. Srpski identitet se zatire na sve moguće načine. Na sve to Vučić i Vlada ćute, nema nikakvog zvaničnog reagovanja tim povodom. Od premijera smo do sada čuli samo da će „Srbija, u skladu sa svojim skromnim mogućnostima, da pomogne srpske ustanove kulture u Crnoj Gori“, i to nakon sastanka sa predstavnicima parlamentarnih stranka i kulturnih ustanova Srba iz Crne Gore, jer tada je morao nešto da kaže. Đukanović i Vučić su bliski godinama, međusobno se podupiru i pomažu u održavanju na vlasti, oni sprovode istu politiku, oni imaju iste gazde – Brisel, NATO, MMF, pojedine tajkune i kriminalce. Nastavljajući dosovsku politiku čiji je cilj zaštita interesa ovog odabranog društva koje sam naveo, Vučićev korumpirani režim je doveo Srbiju do ekonomskog i socijalnog kraha, ojadio građane, pomogao zaokruživanju državnosti lažne države Kosovo. NJega ne zanimaju ni interesi naše države niti građana, a šta mislite koliko ga se uopšte tiče položaj srpskog naroda u Crnoj Gori? I Đukanović je svoj politički opstanak obezbedio služeći verno ovim centrima moći, kao što to sada radi i Vučić. I Đukanović je na isti način uništio Crnu Goru i građane, posebno srpski narod kojeg je proglasio za svog neprijatelja. Nedavno ste zatalasali javnost tvrdnjom da je navodni državni udar režiran u saradnji Đukanovića i Vučića – gde je Vučićev interes u opstanku Đukanovića na vlasti i kako je i kada to parnterstvo nastalo? Đukanović i Vučić su već čitavu deceniju u vrlo bliskim biznis – političkim vezama iza kojih stoji kriminal. Oni su u vrhu mreže organizovanog kriminala, međusobno se podržavaju u opstanku na vlasti i širenju biznisa. Svi događaji vezani za izborni dan u Crnoj Gori ukazuju na veštu manipulaciju i dogovor Đukanovića i Vučića, kako bi se, pod izgovorom nasilnog svrgavanja režima, Milo spasio izbornog poraza. Zbog te predstave o pokušaju državnog udara u režiji Bebe Popovića i dalje se vodi postupak protiv 18 građana Srbije, a režim Aleksandra Vučića nastavlja da hapsi srpske državljane u ovom montiranom procesu. Nedavno je uhapšen Predrag Bogićević po Interpolovoj poternici i tužbenom zahtevu Crne Gore a da nije dostavljen nijedan dokaz. On se nalazi u običnom a ne ekstradicionom pritvoru, od 13. januara ove godine je u izolaciji i može da viđa samo članove svoje porodice preko stakla. To je i sramno i skandalozno i pokazatelj Vučićeve i Đukanovićeve samovolje, bahatosti, uzurpacije institucija, suspendovanja pravne države, u kojoj su i građani Crne Gore i građani Srbije žrtve. Pre nešto više od mesec dana u srpskom parlamentu postavio sam pitanja nadležnim institucijama – da li je Aleksandar Vučić uz pomoć svog bliskog prijatelja Mila Đukanovića, uplatio zajedničkom Pi-Ar šefu, Vladimiru Bebi Popoviću 5 miliona evra u jednoj austrijskoj banci na račun? Da li je Nebojša Stefanović, ministar policije, organizovao prevoz helikopterom, izvesnog Sinđelića, u danu izbora u Crnoj Gori, da bi taj Sinđelić danas bio zaštićeni svedok tužilaštva Crne Gore, u ovoj montiranoj aferi, koja je zapravo odlučila izbore u Crnoj Gori? Nisam dobio nikakve odgovore. Pitali ste me kada je to partnerstvo između Đukanovića i Vučića nastalo i gde je tu Vučićev interes. Nije tajna kada su te veze počele da se učvršćuju. Mediji su se i u Srbiji i u Crnoj Gori time detaljno bavili. Podsetiću vas da je to javnosti otkrio Đukanovićev kum Ratko Knežević 2009. godine i to upravo za crnogorski list „Vijesti“. On je u tom razgovoru iznosio informacije da je Milo Đukanović u sprezi sa Stankom Subotićem organizovao šverc cigareta kao jedan od najvećih biznisa na Balkanu i tada je obelodanio da su se u hotelu „Ric“ u Parizu, Vučić i Nikolić više puta sreli sa Subotićem i Đukanovićem. Naveo je da je do prvog susreta došlo u oktobru 2007. godine kada su ova dvojica još uvek bila na čelnim funkcijama u Srpskoj radikalnoj stranci.
Cilj je bio da Subotić i Đukanović zavladaju i u Srbiji medijskim i političkim prostorom zarad svojih poslovnih interesa i ilegalnih aktivnosti. U tom kontekstu su pravljeni planovi, podržane Vučićeve i Nikolićeve aspiracije da se odvoje od radikala, promene politiku, dobiju kompletnu logističku podršku zapadnih cenatara moći. Kada su naprednjaci došli na vlast onda se nastavila međusobna podrška i učvrstio taj biznis – kriminalno – politički model kojim su sebi obezbeđivali bogaćenje i opstanak na vlasti. Neizostavna karika ovog društva je i Darko Šarić. O vezama Subotića i Šarića govori i optužnica srpskog Tužilaštva za organizovani kriminal. Šarićev saradnik, Nebojša Jestrović koji je, prema navodima Tužilaštva, bio vlasnik i direktor nekih firmi koje su služile za pranje novca, 2009. godine je postavljen za direktora firme „Futura plus“ koja je bila u vlasništvu Stanka Subotića. Šarić i Subotić su bili u stalnoj komunikaciji. „Futura plus“ je distributivna mreža i imala je velike dugove prema izdavačima novina. Podsetiću vas na Vučićeve dnevne novine „Pravda“ koje su izlazile od 2007. Godine, a ugasio ih je kada je došao na vlast 2012. Postoje tvrdnje da je Šarić, kada je praktično preuzeo kontrolu nad poslovanjem „Future plus“ preko Jestrovića, odmah isplatio dugovanja ove firme prema dnevnom listu „Pravda“. A crnogorski mediji su obelodanili i da je firma Vučićevog prijatelja i saradnika, aktuelnog gradonačelnika Beograda Siniše Malog imala poslovne veze sa „Futurom plus“ i pružala im konsultantske usluge. Evo još nekih činjenica – za vreme Vučićeve vlasti Šarić se predao organima Srbije, Apelacioni sud je prošle godine ukinuo presudu Darku Šariću za šverc kokaina, za Stankom Subotićem prvo je povučena poternica i omogućeno mu je da se brani sa slobode, a onda je zbog nedostatka dokaza pravosnažno oslobođen optužbi za šverc cigareta. To je mreža organizovanog kriminala, a Vučićev i Đukanovićev režim su duboko u njemu. Nema nikakve sumnje u pogledu tih veza koje su počele da se učvršćuju i razvijaju 2007. godne. Nikolić i Vučić nisu demantovali Kneževićeve navode, oni su tada pokušali da sve prikriju objašnjavajući kako su s poslovnim partnerima iz Švajcarske, Rusije i Francuske razgovarali o izgradnji gasne elektrane u Novom Sadu pa su se tobože, slučajno, tokom pregovora u pariskom „Ricu“ sreli sa Đukanovićem. Laž je ubrzo otkrivena jer je Protokol o izgradnji gasne elektrane potpisan još polovinom 2006. godine, a do susreta u „Ricu“ je došlo 2007. Maja Gojković, koja je te 2009. Godine, kada je ova afera u medijima kulminirala, bila predsednica Narodne partije, rekla je da kao tadašnja gradonačelnica Novog Sada, 2007. godine, nije ništa znala o tim navodnim susretima Vučića i Nikolića sa investitorima, niti da su njih dvojica imala mandat da u ime Novog Sada vode bilo kakve pregovore, kao i da je njoj beogradski novinar Milomir Marić rekao da je video ovu dvojicu u društvu Đukanovića i Subotića u Parizu. Ko zaista upravlja našim državama i našim životima, čije interese zastupaju i štite Vučićev i Đukanovićev režim, ko su kriminalci i tajkuni koji sponzorisanjem stranaka utiču na političke odluke – to su važna pitanja koja treba sve da nas zabrinu. Veoma su opasne vlade koje su samo paravan za sprovođenje nečijih finansijskih interesa. Kada pogledate poražavajuće činjenice i shvatite da oni sve nas drže u jednoj kaljuzi organizovanog kriminala, da uništavaju i budućnost naše dece i naših država, ne možete da ostanete po strani. Ja sam se zato i kandidovao za predsednika. Hoću da se borim da Srbija bude dobro mesto za život, za stvaranje društva u kojem su interesi građana, pristojnih i poštenih ljudi i njihovih porodica na prvom mestu. Borim se za porodičnu, pravednu, solidarnu i jaku Srbiju. Došlo je vreme da se porazi ta politika i korumpirani, mafijaški sistem u kojem su novac i profit na prvom mestu, u kojem se štite interesi kriminalaca, tajkuna, krupnih kapitalista, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), stranih banaka, Brisela, NATO-a. Čovek i njegovo blagostanje moraju da budu na prvom mestu – to je suština politike Dveri. I Dveri i ja snažno podržavamo građane Crne Gore, srpski narod u nastojanju da porazi mafijaški Đukanovićev režim. Može li se u otporu sumanutoj ideji rasrbljavanja očekivati podrška od Srbije, ali i iz Banja Luke i na koga se Crna Gora može osloniti u pokušaju da sačuva svoju srpsku vertikalu? Podršku iz Srbije možete očekivati kada srušimo Vučićev režim, a njegov pad počinje na predstojećim izborima. Iz svega što sam prethodno objasnio jasno je da Vučića ne zanima ni srpski narod niti njegova prava. Republika Srpska je u teškoj situaciji, zapadni centri moći preko Sarajeva, muslimana i Hrvata pokušavaju da je unište, da sprovedu asimilaciju srpskog naroda. Za nas je Republika Srpska najveća pobeda srpskog naroda u poslednjih 100 godina. Preko 30.000 života je ugrađeno u temelje RS, onih heroja koji su sprečili da se po treći put na prostoru Bosne i Hercegovine dogodi genocid nad srpskim narodom. RS je i brana protiv bilo kakvog novog genocida nad srpskim narodom. Srpska treba da bude samostalna, nezavisna od veštačke i nametnute BiH, a u bližoj ili daljoj perspektivi, zavisno od promene geopolitičkih okolnosti, treba da bude deo Srbije.
Srbija, Republika Srpska i Crna Gora u najtešnjoj saradnji – to je nacionalna vizija Dveri. Mislim da većina građana sve tri države shvata da rascepkano srpstvo slabi jedinstvo i snagu našeg naroda. Srbija i Srpska treba da prošire svoje specijalne veze ka jednoj vrsti ujedinjenja u konfederalnu državu. I u Crnoj Gori treba da se postavi tema novog referenduma o prisajedinjenju i Crne Gore takvoj zajednici država. To je prirodna i legitimna želja srpskog naroda na Balkanu da ostvari svoju zajednicu država. Veoma sam zabrinut gde su Srbiju i Crnu Goru doveli ovi mafijaški režimi. To moramo da zaustavimo. Vučić i Đukanović imaju moćne saveznike, ali nisu nepobedivi. Na predstojećim izborima je šansa da se to uradi u Srbiji, vi u Crnoj Gori ste ozbiljno uzdrmali Đukanovićev režim, njegov pad je počeo. Želim da istaknem da mi moramo da se vratimo izvornim vrednostima. Bez svetosavske filozifije duhovne i moralne obnove, neće doći do političke i ekonomske obnove naših zemalja. Očekujete li da dolazak Trampa može promeniti situaciju kada je Balkan u pitanju, pa konkretno i biti vetar u leđa onima koji ne žele da Crna Gora, a ni ostale srpske zemlje završe kao deo NATO? Od ogromnog značaja za nas je i relaksacija odnosa na liniji Moskva – Vašington. Kako će oni podeliti svoje zone interesa, ostaje da se vidi, a nadam se da to ide u pravcu da Srbija, Republika Srpska i Crna Gora ostanu izvan NATO-a. Verujem da to novo strateško partnerstvo Amerike i Rusije podrazumeva da srpski narod konačno bude vraćen na svoje prirodno mesto na Balkanu. Posmatrajući nove geopolitičke okolnosti u okviru strateškog dogovora SAD i Ruske Federacije, takva ideja postaje sve realnija. To neće biti tako brzo, ali se stvaraju temelji. Dveri su u srpskom parlamentu zauzele antiNATO poziciju. Ko vam je još partner u toj konkretnoj borbi i ko vam može biti partner na predstojećim izborima u Srbiji? Što se tiče predsedničkih izbora, Dveri imaju svog kandidata još od septembra kada je Glavni odbor doneo odluku da ja budem kandidat za predsednika Srbije. Ukoliko budu raspisani i parlamentarni izbori, mi smo potpuno spremni da samostalno izađemo na njih, a da li će biti neke saradnje sa drugim strankama o tome će odlučivati nadležni stranački organi. Tačna je vaša konstatacija, Dveri se snažno protive ulasku Srbije u NATO i to smo pokazali u parlamentu. Vučićev režim uvodi polako Srbiju u NATO. Sa NATO su potpisali IPAP sporazum. Time je uspostavljen najviši oblik saradnje sa ovom zločinačkom organizacijom, sledeći korak je samo ulazak u NATO. Nedavno se desio veliki skandal, Vučić je sam priznao da usmeno postiže nekakve dogovore sa predstavnicima NATO u ime Srbije o kojima niko ništa ne zna. Mi smo više puta zahtevali da se održi sednica parlamenta upravo na temu tog puzećeg uvođenja Srbije u NATO i kršenja Rezolucije o neutralnosti, ali nikada nisu hteli da je zakažu i obaveste građane šta rade iza kulisa u njihovo ime. Oštro se protivimo ulasku u alijansu koja je ubijala naše građane i koja nam otima Kosovo i Metohiju. Zalažemo se za intenzivniju saradnju sa Organizacijom za kolektivnu bezbednost i saradnju koju predvodi Rusija – ODKB, u kojoj trenutno imamo samo status posmatrača. Narodni poslanik Dveri, Zoran Radojičić je jedan od članova Stalne delegacije Narodne skupštine Republike Srbije u Parlamentanoj skupštini ODKB-a. Koliko je Vučić u rukama NATO i koliko ne sme da uradi ništa bez njihovog odobrenja pokazuje i primer „Rusko-srpskog humanitarnog centra“.To je običan humanitarni centar, nema nikakve veze s vojskom, ali Vučiću NATO i Brisel ne dozvoljavaju da osoblju ovog centra dodeli diplomatski imunitet, a to je uobičajena praksa. I Vučić ispunjava te naloge. Inače, predstavnici zločinačke NATO alijanse u Srbiji imaju diplomatski imunitet. A ovo je običan humanitarni centar koji je pomagao našim građanima u svim vanrednim situacijama, hrabro su spašavali naše građane tokom poplava, i očistili su od mina više od četiri miliona kvadratnih metara i uklonili više od 1.500 eksplozivnih naprava. Vučić čak ni to ne sme, da osoblju dodeli diplomatski imunitet, koliko to daleko ide. Šta bi predsednik Dveri poručio čitaocima kako onim u Srbiji, tako u regionu i rasejanju? Borba srpskog naroda da sačuva svoj identitet, korene, kulturu, istoriju, duhovnost, to je borba koja traje vekovima i trajaće. Srpski narod je kroz vekove proganjan, obespravljivan, zatiran, ali opstao je. I danas to jasno vidimo i doživljavamo – gaženje svega što je srpsko, ponižavanje, vređanje, pokušaj promene našeg identiteta. Naš zadatak je da se sačuvamo, da opstanemo, da čuvamo i negujemo ono što je naše, jer ne mogu to u našoj duši da unište šta god radili. Srbima u dijaspori koji čeznu za svojom otadžbinom i žele da se vrate, ali misle da ovde nema budućnosti, poručio bih da se vrate kući, da nam pomognu da Srbiju zajedno učinimo dobrim mestom za život. Ja sam se i kandidovao jer verujem da je Srbija naša obećana zemlja. Srbija pripada svima i svaki građanin ima pravo na pristojan život. Dveri i ja hoćemo da promenimo tu katastrofalnu politiku da je Srbija prćija vladajućih stranka i njihovih tajkuna. Želimo ovde da ostanemo i da se borimo za stvaranje društva u kojem su interesi građana, pristojnih i poštenih ljudi i njihovih porodica na prvom mestu. Rukovodim se onom životnom devizom vojvode Živojina Mišića: Ko sme – taj i može! Od suštinskog interesa za opstanak Srbije je da Vučićev režim padne i da se njihova pogubna politika promeni. Dveri i ja kao predsednički kandidat jedini nudimo tu promenu. Na predstojećim izborima pred građanima je jasan izbor – promena ili dalje urušavanje svakog segmenta naših života i naše države. Izvor: IN4S