Izjavu novog ministra odbrane SAD DŽejma Matisa da bi pre smanjenja broja američkih vojnika na Kosovu "kosovske snage" morale dobiti mandat da formiraju vojsku, mnogi su videli kao dokaz da će Albanci imati saveznike i u novoj američkoj administraciji. Nepuna tri meseca pošto su u Prištini sa žalošću dočekali poraz Hilari Klinton i pobedu Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima, sada slave prvu poruku koja stiže od novih zvaničnika SAD. Ako se ima u vidu da je nedavno i francuski sud postupio politički i pustio Ramuša Haradinaja da se brani sa slobode po optužnici iz Srbije, može se ponovo govoriti o jakom uticaju albanskog lobija širom sveta, a pogotovo u SAD. Uz Bedžeta Pacolija, albanskog milionera koji se najviše založio za Haradinajevu slobodu, bitnu ulogu na svetskom političkom nebu igra i američko krilo albanskih lobista. Reč je, najpre, o njujorškom biznismenu Heriju Bajraktariju koji se još 2007. godine javno i otvoreno hvalio da je svojim novcem i uticajem lobirao za priznavanje Kosova. U poslednje vreme, biznismen koji je milionsko bogatstvo stekao trgovinom nekretninama na Istočnoj obali SAD, bavio se pitanjima demarkacije Kosova sa "susedima" i Zajednicom srpskih opština, odnosno odlaganjem njenog formiranja, pišu albanski mediji. Drugi bitan igrač u SAD je svakako i nekadašnji čelnik partije "Samoopredeljenje" Fljorin Krasnići. Krasnići, koji je do bogatstva došao trgujući oružjem u SAD, snažno je podržavao borbu za nezavisnost Kosova, a nakon nekog vremena vratio se u domovinu i okušao sreću u politici. Postao je vlasnik "Kosova Stil Group", nekadašnje Zastavine fabrike auto-delova. Dr Neven Cvetićanin sa Instituta za društvene studije objašnjava zbog čega Albanci sa Kosova imaju takav uticaj u Americi. - Albanski lobisti su finansijski moćni još od devedesetih godina, kada su započeli projekat nezavisnog Kosova. Što je najbitnije, pragmatični su, pa se lako prilagode kako demokratskoj, tako i republikanskoj administraciji, odnosno kako Klintonovom i Obaminom, tako i Trampovom kabinetu - ističe Cvetićanin i dodaje da albanski lobisti neće žaliti novca ni sada. Kako kaže, Srbija još ima šansu da iskoristi "istorijski momenat u svetu koji se događa jednom u 100 godina". - Trampovoj administraciji je trenutno primaran odnos sa velikim silama kao što su Rusija i Kina, odnosno kriza na Bliskom istoku, dok će se prema Balkanu vladati u zavisnosti pre svega od ovdašnjih državnih rukovodstva i lobističkih grupa, tako da još ima prostora za Srbiju, Republiku Srpsku i Crnu Goru da se pozicioniraju. U narednih šest meseci će se znati ko je ostvario kakav uticaj u Americi, a Albanci su vrlo ažurni. Ako želi da se bavi ozbiljnim lobiranjem u SAD, Srbija bi trebalo da izdvoji više od milion dolara godišnje, ali to bi joj se na kraju isplatilo - kaže Cvetićanin. Politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić nedavno je naglasio da albanski lobi u SAD funkcioniše na dva nivoa. - Jedan čine albanske zajednice, a drugi američke diplomate. U ovom drugom postoji nekoliko grupa koje se bave lobiranjem u korist Albanaca. Jedna od najznačajnijih figura u tim grupama je bivši kongresmen DŽozef - DŽo Diogardi, kao i njegov kolega Eliot Engl. Oni su lobirali i prema Haškom tribunalu, prenosili instrukcije kako bi trebalo da sudije gledaju na određena suđenja, uticali da pojedini okrivljeni dobiju lakše ili teže kazne - objašnjava Kesić. Lobiranje nije vezano isključivo za novac, već i za interes, smatra Kesić. - Znamo kakva je bila američka politika u poslednjih 20 godina. Oni su odredili jednog krivca za ratove na Balkanu i sada im je potrebno da se ta verzija iznova potvrđuje u presudama i politici. Imaju sopstveni interes da operu prošlost - naglašava Kesić.
Albanski analitičari: Nema promena
Prištinski analitičar Aljbinot Maljoku uveren je da se politika SAD prema Kosovu neće mnogo menjati. - Podrška iz SAD, a posebno administracije pod predsednikom Donaldom Trampom je dobrodošla. Međutim, oružane snage Kosova su prevashodno interes Kosova. Suštinski se neće promeniti politika SAD pod Trampom, ali neće biti ni ista. To će se osetiti svuda, pa i na Balkanu, ali neće biti tolikih promena kao, na primer, prema zemljama Bliskog istoka - ističe Maljoku.Izvor: Blic
