Pravda

Piše: Aleksandar Pavić Od UNHCR-a i Međunarodne organizacije za migracije, do ministara spoljnih poslova Nemačke i Francuske, koji su požurili da Trampa poduče o njegovim (zvuči li ovo poznato?) „međunarodnim obavezama“, kao i o zapadnim „zajedničkim vrednostima“, uključujući onu o „ljubljenju bližnjeg svog“, pa do generalnog sekretara Norveškog saveta za izbeglice Jana Egelanda, koji je prorekao da će Trampova mera učiniti veliku zemlju koju vodi „malom i zlom“. Kanadski premijer Trudo je brže-bolje tvitovao da su svi koji beže od progona, terora i rata dobrodošli u Kanadu, što je škotska premijerka ubrzo retvitovala. Negodovali su i zvaničnici Finske, Luksemburga, Norveške, Danske. (S druge strane, kao što se moglo pretpostaviti, podrška ovoj meri je došla od Gerta Vildersa, Marin Le Pen, Lige za Sever.) Imajmo na umu – sve ove reakcije – i druge slične, dolaze na račun jedne privremene mere, koju je jedna suverena država donela kako bi se njenim vladinim agencijama dalo vreme da naprave stroži sistem provere ljudi koji prelaze njene granice. Ova mini-lavina se nadovezala na reakcije na nešto raniju Trampovu odluku da ispuni (još jedno) predizborno obećanje o dizanju zida na granici sa Meksikom. Među zanimljivijim je bila ona od gradonačelnika Berlina, Mihaela Milera, koji je uputio javni apel: „Gospodine predsedniče, ne podižite ovaj zid“, uz argument da su Berlineri više od bilo koga drugog upoznati sa „bolom prouzrokovanim kada je čitav jedan kontinent bio podeljen bodljikavom žicom i zidovima“. Lepe reči, nema šta, od gradonačelnika glavnog grada zemlje najodgovornije za uspostavljanje granica između bivših jugoslovenskih republika i izbijanje krvavog građanskog rata. Još da se slično dirljiv način obratio javnosti povodom najvećeg svetskog konclogora na otvorenom – Kosova i Metohije – i Srba koji tamo žive kao u rezervatima, bez ikakve slobode kretanja, njegove reči bi možda delovale bar malo uverljivije. Da ne govorimo o tome da se radi o potpuno različitim principima – Berlinski zid je podignut da bi se narod sprečavao da izađe iz zemlje, dok je Trampov zid klasičan – radi sprečavanja ulaska. Nešto poput Kineskog, npr. Ili Hadrijanovog. No, tu hipokriziji nije kraj. Jer, ako ništa drugo, Tramp ipak nije – još uvek – dospeo ni na čiju crnu listu. Bar ne javnu. Ali ima ko jeste. Danska novinarka Iben Tranholm je nedavno saznala da je upravo ona dospela na crnu listu „IstStratkoma“, tela kojeg je Evropski savet ustanovio u martu 2015. radi pariranja navodnoj „ruskoj kampanji dezinformacija“ koja smrtno ugrožava evropsku demokratiju. Podnaslov sajta jednog od dva nedeljna biltena koje ova organizacija izdaje je prilično opisan: „Pro-kremaljska dezinformacija: lažni medijski izveštaji koji podržavaju politiku Rusije“. Tranholmovu je poslanica danskog parlamenta, Mari Krarup, nedavno obavestila da je dospela na IstStratkomovu listu „pro-ruskih propagandista“ i da je optužena za „širenje ruskih dezinformacija“. Krarupova se, saznavši za ovo, obratila danskom ministru spoljnih poslova Andersu Samuelsenu – inače jednom od onih koji su „zgroženi“ Trampovom poslednjom odlukom – tvrdeći da je ovo stavljanje na crnu listu ugrozilo ustavna prava Tranholmove na slobodu govora. Međutim, ministar ne samo da se nije složio, već joj je saopštio da neće preduzeti nikakve mere da ukloni Tranholmovu sa crne liste, jer je nju „najmio Kremlj da bi destabilizovao Evropu.“ Po rečima Tranholmove, „posledice mogu biti ozbiljne. Ako se sukob sa Rusijom zaoštri, država će imati pravo da me zatvori kao državnog neprijatelja“. NJene kolege su pisale razne apele ministarstvima, koje su prenele i društvene mreže – ali bez efekta. Čime je tačno Iben Tranholm zaslužila ovakav tretman i ugrožavanje svojih osnovnih građanskih prava? Načinila je dva ozbiljna prestupa: 1. povremeno piše za par ruskih medija na engleskom jeziku – RT i Raša insajder, i 2. piše protiv nekontrolisanog priliva muslimanskih imigranata na evropski kontinent. Pisala bi ona rado za svoje, domaće, ili neke druge zapadne medije – kad bi joj to bilo omogućeno: „Već godinama sam primorana da radim kao nezavisni novinar. Nema urednika koji će rizikovati da zaposli osobu koja otvoreno ispoveda svoju hrišćansku veru, a pogotovo katoličku veru, kao što je sa mnom slučaj. Hrišćani su društveno marginalizovani, omalovažavani i posmatraju se sa sumnjom, pa čak i kao mentalno poremećeni“. Konkretan članak zbog kog je dospela na crnu listu EU naslovljen je: „Pogrešno usmereno saosećanje može dovesti do propasti Evrope“. Po njenim rečima, članak se bavio „načinom na koji elite zloupotrebljavaju argumente hrišćanskog milosrđa da bi odustale od registrovanja ko ulazi u koju zemlju, i njihovim usvajanjem politike nekritički otvorenih granica kada je cunami izbeglica i imigranata zapljusnuo evropske granice 2015. godine“. Odnosno, članak se bavio migrantskom politikom EU. Evo ključnog dela tog članka: „Evropa je kao Juda, izdajući svoju hrišćansku tradiciju izdajničkim poljupcem lažnog saosećanja radi brisanja poslednjih ostataka hrišćanske civilizacije u Evropi. Istinsko milosrđe uvek proizilazi iz višeg moralnog apsoluta, iz jasnog razlikovanja između ispravnog i pogrešnog, dobra i zla. Lažno milosrđe nudi saosećanje za prestupnika umesto za žrtvu. Nema milosrđa za ženu koja je žrtva silovanja, već za počinioca, za silovatelja. Takvo sažaljenje predstavlja užasnu perverziju. Uprkos upotrebi – odnosno zloupotrebi – poziva ‘ljubi bližnjeg svog’, političari su lišeni hrišćanske osnove za razlikovanje između dobra i zla. Naši političari promovišu sile zla, pritom potpuno okrećući leđa žrtvama. Ovo je samo nastavak zapadne politike na Bliskom istoku od invazija na Irak i Avganistan. Zapadni političari stalno identifikuju zlo kao dobro, a dobro kao zlo. Oni puštaju rušilačke sile da nekontrolisano haraju, a tlače ono što je dobro – gde god se Zapad pojavi sa svojom vojskom ili ekonomskim ratovanjem. Žestoka mržnja koju zapadna politička elita ispoljava prema hrišćanstvu je lišila Evropu moralnog kompasa. Korišćenje hrišćanskih argumenata za ratovanje protiv hrišćanstva i hrišćanske kulture predstavlja odvratnu demonsku parodiju. Sa duhovnog stanovišta, jasno je da je Evropa sklopila nesveti savez sa islamizmom radi uništavanja sopstvene hrišćanske civilizacije. Ova dijabolična prevara je prerušena u ruho dobrote i humanitarizma, ali je zapravo manifestacija moralne propasti i lažnog altruizma koji prete da dovedu do propasti Zapada, do kraja hrišćanske Evrope“. Ovde možemo samo za trenutak da stanemo i konstatujemo koliko se gore napisano podudara sa zapadnom politikom prema našem, srpskom duhovnom nacionalnom i teritorijalnom prostoru tokom poslednjih četvrt veka, njenom korišćenju islamista, terorista i ekstremista svih vrsti, njenom otvorenom paktiranju s njima u ime „milosrđa“, „humanizma“, „demokratije“ i sličnih visokih ideala, koji se, nekako, jedino ne odnose na nas, pravoslavne hrišćane i one koji potiču iz te tradicije. Tranholmova možda nije Srpkinja, ali, po stavu danskog ministra spoljnih poslova, kao da jeste, s obzirom da paktira sa drugim baukom savremene sekularno-suicidne EUrope – Rusijom, i to Rusijom koja je poslednjih godina postala poslednja država-zaštitnik hrišćanskih vrednosti na svetu. A, pošto je to slučaj, onda ju je lako, štaviše nužno etiketirati, bez ikakvih dodatnih argumenata. Kako prenosi Tranholmova, danski ministar spoljnih poslova je pred parlamentarnim komitetom hladnokrvno izjavio da njen članak „sadrži laži i mitove koji se uklapaju u kremaljski narativ o propadanju Zapada“, i da njeni argumenti „nemaju nikakve veze sa realnošću“. Presuda donesena, samodovoljnim tonom Haške inkvizicije koji smo tako dobro upoznali. Kako zaključuje Iben Tranholm: „Možete se složiti ili ne sa ovim tumačenjem. Postavlja se, međutim, pitanje, da li me sve to čini ruskim agentom ili državnim neprijateljem. Radna grupa (zadužena za njen slučaj – prim. aut.) nije ponudila nikakav dokaz za postojanje ugovora između Kremlja i mene, iz vrlo dobrog razloga što takav ugovor ne postoji. To je samo optužba, kratko i jasno. Tokom konsultacija, ministar je odbio da se izjasni o principu stavljanja učesnika u društvenoj raspravi na tu listu. Jednostavno je odbacio moje izjave kao laži“. I to je ta slobodna i demokratska EU kojoj navodno treba težiti „zbog nas samih“ i „njenih vrednosti“. Tranholmova je razobličila pravo lice tih vrednosti. One su suprotne od onih koje se javno ispovedaju. Radi se o uništavanju ne samo nacija, već i civilizacijskih vrednosti na kojima su one zasnovane, i verskih iz kojih sve to proishodi. Radikalni islamizam je, očigledno, trenutno najdelotvornije oružje protiv njih, protiv hrišćanstva i svega što je iz njega politički, društveno i kulturno proisteklo. Objavom rata protiv radikalnog islamizma, Tramp je, hteo-ne-hteo, objavio i rat prvenstveno onim snagama koje ga koriste, pomažu, i dodatno radikalizuju: globalistima, Sorošu, neolibkonima, multikulti levici, korifejima identitetske politike, ultragrađanistima… Zato ništa što bude radio neće valjati snagama koje je Iben Tranholm tako elokventno opisala – i dospela na crnu listu EU. Crnu poput zastave ISIS-a. Izvor: Fond streteške kulture