Ukoliko je do sada bilo dileme da se u svetu događaju promene od kolosalnog značaja, protekla godina otklonila je i poslednje. Kratkotrajno razdoblje unimultipolarnog sveta, koje je obeležio prvi vidljivi otpor atlantističkoj višedimenzionalnoj agresiji, otvoreno je preraslo u konfrontaciju, koja je rezultovala potpunim zaustavljanjem evroatlantskih „integrativnih procesa“ i intervencionističke politike Stejt departmenta.
Trend i antitrend
Opšti trendovi koji karakterišu aktuelni trenutak su promena međunarodne strukture i odnosa moći, nestabilnost, usmeravane migracije sa dugoročnim geostrateškim ciljevima, dedolarizacija, kao i opšte slabljenje poluga moći političkog Zapada da utiče na ključne procese. Metodologiju koja ih prati karakterišu proksi sukobi, obaveštajne operacije najvišeg nivoa i zloupotreba medijskih i NVO sredstava u procesu urušavanja suverenosti država koje se opiru nametnutoj globalističkoj matrici.
Trendove obeležava specifična vrsta kontradiktornosti – sa jedne strane postoje visoke stope rasta pojedinih privrednih grana poput informacionih tehnologija, poljoprivrede i oporavka finansija, sve veće međusobno povezivanje, resuverenizacija, kao i svi pozitivni eksterni efekti koji iz toga proizilaze. Sa druge strane, notorne činjenice su potpuna dezintegracija država, novi hladni rat, konfrontacija na Pacifiku, kao i neizvesnost kao konstanta međuperioda između urušavanja sveta kakvog poznajemo i stvaranja nekog novog sa ne baš jasnim obrisima.
Pouzdano predviđanje je jedino moguće na osnovu trenutno poznatih premisa. Međutim, varijable koje se u međunarodnoj politici pojavljuju u kratkom vremenskom periodu mogu potpuno da izokrenu i samu matricu na osnovu koje je moguće vršiti predviđanja. Ipak, neki osnovni pravci se naziru na horizontu. Godinu pred nama obeležiće trend spasavanja preostalih američkih pozicija širom sveta posebno kroz reviziju ekonomskih sporazuma, sputavanje oponentskih međunarodnih transportnih koridora, pojačavanje pritiska sa levog i desnog ekstrema političkog spektra zbog naglog uvećanja prekarne radne snage, povlačenje latinoameričke levice oličene u teologiji oslobođenja, nuklearizacijom Irana itd.
Istorijsko iskustvo ideološke konfrontacije a zatim supremacije jedne sile na globalnom nivou doveli su do suparništva vrednosnih orijentira kao osnovnog faktora sučeljavanja slobodnog sveta sa onim što je preostalo od globalističkih elita. Novo doba u koje smo već zagazili karakterišu svojevrsni trend i antitrend, sa ključnim varijablama od kojih zavisi budućnost planetarnog odnosa snaga. To su pitanje budućnosti EU, odnosa Zapada prema Rusiji i Kini, način rešavanja bliskoistočnog pitanja, kao i ponovno raspetljavanje balkanskog čvora, čvrsto vezanog na štetu srpskog naroda i korist gotovo svih ostalih.
EU: novi "Ribentrop - Molotov" ili odumiranje
EU se nalazi u najvećoj egzistencijalnoj krizi od svoog nastanka. Čak i prilagođeni plan lorda Izmeja da „Britance treba držati unutra, Nemce dole, a Ruse napolju“ pokazao se kao kratkoročan. Angelu Merkel očekuju vrlo neizvesni izbori, na kojima je i dalje favorit, ali je očekuje nikad jača opozicija i sa leve i sa desne strane političkog spektra. Ukoliko se ima u vidu da ona predstavlja poslednji bastion odbrane atlantizma u „staroj Evropi“, a da joj je ključni protivnik suverenistička Alternativa za Nemačku, može se očekivati zaoštravanje antiruske retorike. Mutti računa da će je atlantisti održati u sedlu, pa je to jedina karta na koju može da zaigra iako verovatno politički samoubilačka. EU nije našla način za nivelaciju prirodnih ekonomskih razlika nastalih velikim proširenjima, i to će, po svemu sudeći, biti poslednji ekser u njenom kovčegu. Rešenja koja imaju u vidu Evropu a la carte ili „Evropu više brzina“ izmiču osnovni kohezioni cement iz njenih temelja. Izbori u važnim državama članicama sa predvidivim ishodima, klerikalne tendencije u Poljskoj, rusofobna histerija i migrantska kriza samo dodatno ubrzavaju njenu propast. Ipak, elementarna transatlantska bezbednosna arhitektura i osnovne institucije zajedničkog tržišta će biti očuvani. Bregzit će biti „mek“ i pre svega u interesu Sitija, odnosno očuvanja pristupa zajedničkom tržištu, što predstavlja direktno izigravanje volje birača koji su glasali na referendumu. Jaz između domicilnog stanovništva i neintegrisanih migranata postaće nepremostiv, što će voditi daljoj destabilizaciji, a gotovo sigurno i eskalaciji nasilja na ulicama zapadnoevropskih gradova. Diskreditacija desnih političkih opcija kao ekstremista će se nastaviti i verovatno pojačati, imajući u vidu da globalističke elite neće olako prepustiti decenijama sticane pozicije. U najoptimističnijem scenariju, EU će postati nešto nezavisniji globalni igrač, i to ne toliko svojom voljom, koliko pukim sticajem okolnosti i verovatnom orijentacijom nove administracije prema Pacifiku kao fokusu delovanja. Jedina mogućnost njenog fizičkog opstanka je u energetskom vezivanju za Rusiju i investicionom za Kinu. U suprotnom, ekonomski problemi će one političke pogurati ka ivici provalije. Rusija i SAD: recipročno približavanje? Nakon prvobitnog iznenađenja izborom američkih građana, preko negativnih reakcija na izbor pojedinih članova najužeg kabineta, napokon se došlo na realistične pozicije u pogledu promene na čelu SAD. Nova američka administracija će ostati ključna varijabla poretka u stvaranju, što će se verovatno odraziti kroz umereno popuštanje zategnutih odnosa sa Rusijom, a, sa druge strane, direktnom konfrontacijom sa Kinom. Međutim, sigurno je da će Tramp predsednik biti neuporedivo obazriviji od Trampa predsedničkog kandidata. Tome će u najvećoj meri doprineti inercija prouzrokovana dobro infiltriranim klintonističkim kadrovima. Zbog toga će on ostati na udaru onih koji se neće libiti da upotrebe sva raspoloživa sredstva kako bi ga, ako ne potpuno uništili, a onda makar zagorčali njegovu poziciju. Antiruske sankcije ne daju rezultate ni približno projektovanim, pa se kao izvestan scenario čini njihovo redukovanje na meru najmanjeg zajedničkog sadržaoca Kremlja i nove administracije u Vašingtonu. Porast cena nafte i investicija u Rusiju uprkos sankcijama rezultirao je rastom rublje. Takođe, Rusija je u izuzetno teškim okolnostima uspela da stabilizuje svoje finansije i ekonomiju trasira u pravcu diverzifikacije. Vreme radi suprotno interesima kreatora plana uništenja ruske ekonomije, pa se najverovatnijom čini forma u kojoj bi se Evropa pod američkim pritiskom održala u nešto mekšem režimu sankcija prema Moskvi, dok bi američki zid oslabio i dodatno pogurao rastuću trgovinsku razmenu dve države, a posebno udeo u energetskom sektoru. Trampovo popuštanje u odnosima sa Rusijom ne znači i prepuštanje dosadašnjih saveznika. U tom kontekstu je posebno važno očuvati drugu silu NATO u svojoj interesnoj sferi i stečene pozicije na ruskim granicama. Dalja dezintegracija Turske kroz prećutno podržavanje kurdskog separatizma i pokreta Hizmet deluje kao sasvim realističan scenario. U tom kontekstu, ni u kom slučaju ne bi trebalo isključiti mogućnost novog pokušaja puča ili nove obojene revolucije, poput one u Gezi parku. Takođe, Dejtonski scenario za Ukrajinu se u novonastalim okolnostima čini kao realistično rešenje, što militantno političko krilo u Kijevu ostavlja na tankom ledu. Na kraju, ruski „meki trbuh“ na krajnjem zapadu zemlje stavlja na iskušenja Minsk i baltičke prestonice, u različitim kontekstima. Za odnos SAD i Evrope u 2017. godini biće važno i pitanje magistralnih gasovoda. Nedavni zahtevi iz Kijeva u pogledu međunarodne arbitraže, kao i usvojeni kratkoročni modeli plaćanja gasa nameću zaključak da je nova gasna kriza, ako ne izvesna, onda ne sasvim isključena. Politički kapital kojim će neizbežno biti plaćena ruska energija potrebna evropskim tržištima će pogodovati suverenističkim opcijama, dok će one koje su na linku Vašingtona terati u duboku opoziciju ili na ivicu opstanka na sceni. Takođe, prelazak sa tranzitnih na direktne gasovode doprineće ekonomskim pozicijama država koje u takvim projektima učestvuju, poput Nemačke i Turske, dok će one koje se uzdaju u elementarnu racionalnost kijevske hunte i dalje umanjenim rastom BDP plaćati cenu nedostatka sopstvene spoljne politike. Ruska Federacija i SAD imaju mnogobrojne nesuglasice u pogledu viđenja globalnog poretka, ali su Rusija d.o.o. i America.inc sklone da pronađu zajednički jezik onda kada to zahteva obostrani interes u domenu realpolitike. "Velika šahovska tabla" uzvraća udarac? U nastupajućoj godini kineski megaprojekat Jedan pojas, jedan put dobiće zamah, što znači da su neizbežni pokušaji da se on osujeti u samom začetku. Tradicionalna nestabilnost u centralnoj Aziji i islamski faktor mogu da posluže ostvarenju tog cilja. Krak ovog projekta koji vodi ka luci Gvadar na Arabijskom moru prostor Pakistana stavlja u okvir šireg regionalnog bezbednosnog izazova, što u čitav kontekst uvodi indijsko-pakistanski rivalitet i nuklearni faktor, koji se često neopravdano zapostavlja. Transportni koridor Sever-Jug, glavni konkurent Sueckom kanalu koji bi trebao da poveže Indiju sa Rusijom, takođe će na početku realizacije naići na prepreke. Najveći izgledi da se to dogodi su u geopolitički kolebljivom Azerbejdžanu, koji je neizostavan deo ove slagalice. U oba slučaja blizina Avganistana kao izvoznika nestabilnosti igra ključnu ulogu. Bilateralno rešavanje problema Kineza sa susedima ozbiljno je pomrsilo američke račune na Pacifiku. Takođe, negativan odnos Trampa prema Kini i najava raskidanja transpacifičkog partnerstva deluju kontradiktorno. Dalje premeštanje dinamike svetske ekonomije u azijsko-pacifički region, kao i pronalaženje kopnenog puta čiji je cilj da iz igre izbaci višedecenijsku američku postavku na Pacifiku osetnije će prebaciti težište globalne geopolitičke igre sa Evrope i Bliskog na Daleki istok. Balkanski gambit: Jačanje Srbije u strateškom vakuumu Prostor Balkana je, suprotno od onoga što smo navikli, na dobrom putu da ove godine bude oaza stabilnosti u odnosu na makrookruženje. Za tržišta u rastu i razvoju poput našeg otvaraju se šanse u granama koje u prvim godinama od ulaganja beleže visoke stope prinosa. Takođe, diverzifikacija ruske ekonomije pod pritiskom sankcija omogućava veliku komparativnu prednost Srbiji, kako na izvoznoj, tako i na strani priliva direktnih stranih investicija zbog povoljnog trgovinskog partnerstva sa tom zemljom. Ipak, treba ostati oprezan. Balkanski vakuum podrazumeva prostor za jačanje Srbije i, shodno tome, trku u naoružanju kroz inicijalno naoružavanje antiidentitetskog luka od strane NATO. Što više bude slabio atlantistički kohezioni faktor, ravnoteža straha će prerastati u neravnotežu, a član 5. Severnoatlantskog uovora će izgledati poput relikta davne prošlosti. Zbog toga poseban značaj ima nabavka novih borbenih aviona Mig-29, sa sekundarnom funkcijom da, ukoliko zatreba, nanese udare i po dubini neprijateljske teritorije. Balkanski čvor ostaje strateška sfera transportnih koridora od prvorazrednog interesa za sva tri ključna globalna igrača. Imajući to u vidu, mrežne obaveštajne operacije sa NVO sektorom kao izvršiocem na više nivoa ostaće konstanta delovanja zapadnih ambasada po inerciji, mada verovatno po nešto labavijem modelu. Bliski Istok: Hobs protiv Sajs-Pikoa Na Zapadu je napokon došlo do makar delimične spoznaje da se liberaldemokratski pelcer iz razvijenih zapadnoevropskih društava ne može presađivati u arapske republike autoritarne tradicije. Celishodnog rešenja za Siriju neće biti, jer dve strane koje odlučuju o njenoj sudbini neće postići saglasnost oko prirode vitalnog gasovodnog pravca Južni Pars – Evropa. Postizanjem nuklearnog sporazuma sa Iranom ništa još nije gotovo. Usled pada makar dela spoljnjeg zida sankcija, može se očekivati pojačavanje već respektabilnog ekonomskog rasta, što će se odraziti i na regionalne ambicije te zemlje. Potpuno uništenje Bliskog istoka pod dirigentskom palicom klintonističke elite je pogodovalo Iranu. Novostvorene pozicije teokratskog režima u regionu preko Hezbolaha, Hamasa ali i svojih obaveštajnih struktura primoraće Trampa da u tom delu sveta vadi kestenje iz vatre. Takođe, verbalni konflikt SAD i Izraela dodatno podgreva uverenje pojedinih krugova o mogućoj unilateralnoj akciji Izraela u cilju osujećenja nuklearnog programa koji Islamska Republika nesumnjivo razvija. Saudijska agresija na Jemen doživela je potpuni fijasko, i može se očekivati još značajnije prelivanje ovog konflikta na teritoriju vahabitske kraljevine. Podstaknut niskim cenama nafte i regionalnim proksi-konfliktom sa Iranom, koji gubi, proces koji se odvija saudijskoj kraljevskoj porodici izmiče tlo pod nogama, građeno petrodolarima i atlantističkom podrškom. Šta smo saznali poučeni dosadašnjim iskustvom? Najpre to da rusofobija ne dobija izbore. To je jasno klintonističkoj eliti. Takođe, sa mirnom ekspanzijom atlantizma je završeno. To je jasno ukrofašističkom režimu u Kijevu, a nadamo se da je jasno i režimu u Podgorici. Kada je ekonomija u pitanju, pokazalo se da je ekonomska kriza trajno stanje koje se nakon gotovo decenije više ne preispituje, kao i da su kapitalizmi različitih verzija prihvatljivi i mogući uprkos upiranju neoliberalnih korifeja da dokažu suprotno. Međutim, ono što će se tek iskristalisati je činjenica da je politika uvek baza, a ekonomija samo nadgradnja, bez zakonitosti koje važe i funkcionišu izolovano. Bilo da smatramo da je „svet ponovo postao normalan“ ili da smo ušli u do sada nepoznatu fazu razvoja međunarodnih odnosa, 2016. godina je bila godina začetka nepovratnog procesa. Geopolitički prazan hod između uspostavljanja dva nova poretka neće trajati još dugo. Zato hrabro zakoračimo u novu 2017, godinu rađanja slobodnog sveta. Izvor: Novi Standard
