Postupak odlučivanja o molbi za izručenje Haradinaja biće sproveden po pravilima Evropske konvencije o ekstradiciji, potvrđeno je danas u najvišim srpskim pravosudnim krugovima.
Francuski apelacioni sud u četvrtak je odlučio da će Haradinaj ostati u pritvoru sve dok Srbija ne uputi zvaničan zahtev za izručenje, dok je srpsko Ministarstvo pravde najavilo da će to učiniti u što kraćem roku. S obzirom na to da je, uz zamolnicu za izručenje, neophodno proslediti i dokumentaciju prevedenu na francuski jezik, na osnovu koje će francusko pravosuđe odlučivati o ispunjenosti uslova za izručenje, u praksi to obično zahteva više dana, pa se slanje zahteva Srbije može očekivati počev od iduće sedmice. Ministarstvo pravde je već prosledilo dokumentaciju koja tiče se rešenja o sprovođenju istrage i određivanju pritvora Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, na osnovu kojih je za Haradinajem i raspisana poternica 2004. godine. Prema odredbama Konvencije, privremeni pritvor može da se ukine ako zahtev za izručenje i dokumentacija ne budu dostavljeni u roku od 18 dana od pritvaranja, ali se na na molbu države koja traži izručenje nekog lica taj minimalni rok može produžiti na 40 dana od pritvaranja. Ukoliko Francuskoj bude dostavljen zahtev za izručenje i prateća dokumentacija, pritvor Haradinaju nakon ovih rokova može da bude produžen do konačne odluke o izručenju ili da bude zamenjen nekom od mera za sprečavanje bekstva. Naime, Konvencija kaže, da je privremeno puštanje na slobodu uvek moguće, ako država preduzme sve potrebne mere za sprečavanje bekstva traženog lica, ali i da puštanje na slobodu ne sprečava mogućnost novog pritvaranja i izručenja, ako joj zahtev za to bude dostavljen kasnije. Bivši vođa OVK i haški optuženik, te lider Alijanse za budućnost Kosova, Haradinaj je u sredu uveče uhapšen na aerodromu u Bazel-Miluz, na francuskoj strani. Srbija ga traži zbog sumnje da je počinio zločine nad Srbima na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. godine koji nisu bili obuhvaćeni optužnicom Haškog tribunala po kojoj je pravosnažno oslobođen. U pitanju su ratni zločini protiv civilnog stanovništva u zoni odgovornosti Dukađini 1998. i 1999. godine. Evropska konvencija o ekstradiciji predviđa da se neće odobriti izručenje za dela koja su, prema oceni zamoljene strane, politička krivična dela, u šta, razumljivo, ne spadaju ratni zločini. Kršenje običaja ratovanja, i kršenje Ženevskih konvencija i Konvencije o sprečavanju genocida nisu politička krivična dela, navodi se u Evropskoj konvenciji o ekstradiciji. Izvor: Tanjug
