Potencijalni strateški partner bio je spreman da preuzme udeo MOL-a u hrvatskoj kompaniji, a postepeno i udeo koji u kompaniji imaju hrvatski penzioni fondovi.
Radilo se o češkom investicionom koncernu KKCG u vlasništvu milijardera Karela Komareka, jednog od najbogatijih Čeha. Predstavnici Komareka, koji su prvi kontakt sa Vladom ostvarili preko jedne velike međunarodne advokatske kuće su u više navrata posećivali Hrvatsku i sretali se sa zvaničnicima dve hrvatske vlade.
Jutarnji list imao je uvid u dokumenta koje su češki investitori prezentovali hrvatskoj Vladi.
Ukratko, piše list, KKCG je hrvatskoj Vladi ponudio vrlo kontroverzan model sopstvenog ulaska u Inu, gde bi značajan deo vrednosti transakcije otkupa Ininih akcija od MOL-a de fakto bio finansiran novcem same Ine.
Prvi korak trebalo je da bude Inino dugoročno zaduženje do nivoa od oko tri puta njene operativne dobiti (EBITDA), što bi značilo za dodatnih šest milijardi kuna. Taj novac Ina bi potom iskoristila za preuzimanje KKCG-ove kompanije naftne kompanije MND.
Iako se u dokumentima koje poseduje Jutarnji ne navodi cena otkupa, neki tvrde kako je KKCG svoju kompaniju vrednovao na oko milijardu evra.
Tih milijardu evra - uz dodatnu sopstvenu doplatu - češka kompanija potom bi iskoristila za otkup Ininih deonica od MOL-a, ali i - ako bi za to bilo interesa - dodatnih 6 odsto koje imaju hrvatski penzioni fondovi i mali akcionari. Na kraju, nakon sklapanja obe transakcije, ostatak gotovine u Ini nakon preuzimanja MND-a bio bi isplaćen akcionarima kroz posebnu dividendu.
Uz tu finansijsku konstrukciju Česi su imali i vrlo konkretan spisak zahteva za hrvatsku Vladu. Da bi kompanija bila spremna da uđe u Inu, Vlada se KKCG-u morala obavezati na prepuštanje operativne kontrole nad kompanijom, uz zadržavanje prava veta nad nekim "strateškim pitanjima", na zatvaranje sisačke rafinerije, uslovljavanje nove odluke o investiciji u riječku rafineriju o ishodu studije isplativosti, dugoročne garancije o kretanju cene prirodnog gasa i - što je možda i najvažnije - zaključenje svih pravnih sporova s MOL-om.
Ta činjenica, uz informaciju da je ceo aranžman finansijski trebalo da prati mađarska banka, u hrvatskoj Vladi je probudio sumnju da se radi o manipulaciji Mađara u jeku neizvesne pravne borbe koja se vodila između MOL-a i Hrvatske.
Pristajanje na takvu transakciju u Vladi su ocenili kao rizik, pogotovo zato što bi se ceo posao vodio bez mogućnosti da Vlada na njega utiče.
Ipak, čak i da se sumnje o mutnim pozadinskim igrama Čeha i Mađara stave na stranu, ovakva transakcija teško da je mogla biti prihvatljiva Vladi, jer bi dovela do trajnog zamrzavanja aktuelnih odnosa u Ini, ali samo sa drugim partnerom. Vlada bi njime postala suvlasnik nove, srednje velike češke kompanije, ali trajno odrekla bilo kakvog operativnog uticaja na poslovanje Ine, pa tako i mogućnosti da štiti vrednost svog ulaganja. Preuzimanjem značajnog novog duga Inin investicioni potencijal bio bi ugrožen, što bi se posebno kritičnim moglo pokazati u kontekstu nadolazećeg ulaganja u drugu fazu modernizacije riječke rafinerije.
Upravo zbog tih razloga, a verovatno i pod uticajem nestabilnog političkog stanja koje je u državi vladalo, KKCG-ova ponuda nikad nije dodatno razmatrana, piše list. Izvor: Jutarnji List
