Govori ovako Mihail Genadijevič Deljagin, jedan od najpoznatijih ruskih ekonomista. Kako ukazuje sagovornik, direktor Instituta za proučavanje problema globalizacije u Moskvi, ekonomske sankcije protiv Rusije, čiji su inicijatori i režiseri u Vašingtonu, imaju za cilj ne da se reši kriza na istoku Ukrajine već da se razruši privreda Ruske Federacije.

- U Hladnom ratu protiv Rusije učestvuje i globalni biznis, s obzirom na to da američkim kompanijama koje žele da imaju monopol u svetu ne odgovara da privrede Rusije i Kine, koje se međusobno dopunjavaju, stalno rastu i da se šire na nova tržišta. Namera Vašingtona je da ne dozvoli Rusiji da dođe do novih tehnologija koje su joj potrebne za privredni rast, ali im se taj plan neće ostvariti.

- Cilj Amerikanaca i njihovih vernih saveznika je da Rusija bude razdrobljena na male kvazidržave koje će samo prodavati sirovine.

- Na Zapadu je velika histerija oko sankcija koje nemaju taj efekat koji bi želeli u Vašingtonu. Mnoge zapadne zemlje su izgubile svoje tržište, pa su sve veće zamerke. Interesantno je da Amerikanci nisu stavili na listu zabranjene prodaje Rusiji lekove. Nije to zbog humanosti nego što je farmakobiznis moćan i na njemu odlično zarađuju.

- Ruskom ekonomijom upravljaju liberali koji šire priče da je to jedino dobro za Rusiju. Po njihovom mišljenju, ako se taj novac, a to je 109 milijardi dolara u američkim hartijama od vrednosti, uloži u Rusiju može da izazove inflaciju i zbog toga ga je bolje čuvati u SAD. Oni tvrde - ako te rezerve budu u rubljima poješće ih inflacija. Ispada da se našim novcem razvijaju konkurenti koji protiv nas vode hladni rat.

Sve češće se govori o zameni dolara u međusobnim plaćanjima zemalja BRIKS-a, među kojima je i Rusija?

- Zasad je to samo želja. Kinezi mogu sa jednim brojem zemalja da trguju obračunavajući u juanima. Rusija je u drugoj situaciji jer se nafta tradicionalno plaća i kupuje u dolarima. Mislim da će cene nafte još dosta dugo biti u dolarima. Za sada je BRIKS još uvek više klub nego organizacija.

- Naravno da postoji opasnost da Amerikanci zamrznu taj ruski novac ako se međusobni odnosi budu pogoršavali. Da su tih 109 milijardi dolara investirani u Rusiju, bila bi neusporedivo veća korist. Ali vlada i Centralna banka smatraju da je bolje da taj novac bude u Americi. Uveren sam da bi bilo mudrije da je taj novac uložen u zlato.

- Iako sam pisao o konkretnim ljudima i lopovlucima u vreme privatizacije, nije bilo nijedne tužbe. Te reforme su se pretvorile u pljačku državne imovine. Privatizacija je bila potrebna liberalima da se sami obogate. U toj privatizaciji se stvorila klasa špekulanata koja je postala "ofšor aristokratija". Privatizacija je podelila društvo na lopove i pokradene, ovi prvi, lišeni su patriotizma... jedan broj novih bogataša Rusiju ne doživljava kao svoju domovinu.

- Sadašnji penzioner iz Majamija, Kozirjev, i sada piše povremeno tekstove za američke listove, a biće zapamćen po sramnoj ulozi ispunjavanja zadataka koje je dobijao od Vašingtona. U decembru 1991. je bio u timu onih koji su zajedno sa Jeljcinom sahranili SSSR. Kozirjev se u to vreme osećao kao vlasnik ruske spoljne politike. On se tako dodvoravao Amerikancima da je sve više bilo onih koji su tražili od Jeljcina da ga smeni sa mesta ministra. U novembru 1993. Kozirjev je šokirao bivšeg američkog predsednika Niksona za vreme njegove posete Moskvi. Tada je rekao Niksonu da je jedan od problema SSSR-a bio što je previše pridavao pažnje nacionalnim interesima. "Sada više mislimo na ljudske vrednosti... ali bilo bi dobro ako možete da nam sugerišete kako da odredimo naše nacionalne interese. Bio bih vam jako zahvalan", rekao je. Nikson je bio u šoku.

- Kozirjev je krajem maja 1992. bio inicijator da se Rusija pridruži sankcijama protiv Srbije i Crne Gore. On je smatrao srpsko rukovodstvo "nacional-komunističkim". Ali on je tako nazivao i ruske patriote. Aktivno je i podržavao formiranje Haškog tribunala i učestvovao u njemu, koji je postao instrument za obračun sa Srbima. Ponavljao je uporno ono što su tada Amerikanci govorili, da su za sve krivi Srbi.

- U januaru 1998. Kozirjev je ušao u savet direktora američke farmaceutske kompanije ICN čiji je vlasnik bivši premijer Jugoslavije Milan Panić. Možda je to bila plata Amerikanaca za sve što je za njih uradio Kozirjev. Nije slučajno što je skoro svaki Amerikanac kojeg je primao Boris Jeljcin, kao i oni iz Zapadne Evrope, na neki način sugerisao ruskom predsedniku da ostavi Kozirjeva na mestu ministra spoljnih poslova. Doveli su Jeljcina do toga da se sam zapitao "a što se oni toliko brinu za Kozirjeva".

- Ako se ne zaustavi sadašnji trend, Rusiju čeka znatno gora situacija nego, recimo, Nemačku. Došljaci iz Centralne Azije su sve agresivniji. Letos je bila pucnjava u sudu. U Samari je došljak iz Centralne Azije ranio dva policajca. Rusija bi morala da uvede vize onim zemljama Centralne Azije koje nisu članice Evroazijske ekonomske zajednice. U građevinarstvu se, međutim, vrti ogroman novac, a mafija koja njim raspolaže smatra da taj biznis ne može biti rentabilan bez jeftine radne snage koja stiže iz Centralne Azije.

Deljagin je završio ekonomski fakultet na "Lomonosovu". Od 1990. do 1996. bio je u ekonomskom analitičkom timu predsednika Borisa Jeljcina, a od 1997. savetnik potpredsednika Vlade Borisa NJemcova.

Od oktobra 1998. do maja 1999. bio je savetnik potpredsednika vlade Jurija Masljukova, a od avgusta 1999. bio je u izbornom timu na predsedničkim izborima Jevgenija Primakova. Kasnije je bio i pomoćnik premijera Mihaila Kasjanova. Bio je jedan od osnivača partije Rodina na čijem čelu je bio Dmitrij Rogozin.

Autor je 18 monografija o procesu globalizacije u svetu, ali i o problemima Rusije kao i o njenoj budućnosti.

Pročitajte OVDE kako je Pandorina kutija u Španiji, otvorena na Kosovu 1999. godine.

Izvor: Novosti