Međutim, pitanje je šta se krije iza toga, i šta su čiji interesi u tim obostranim hvalospevima, naročito ako se ima u vidu da odnosi dve zemlje nisu oduvek bili ni tako skladni ni prijateljski. Još od Hladnog rata oni su počeli da blede, devedesetih su bili pod uticajem dešavanja na prostoru bivše SFRJ, a zatim i rata na Kosovu, a ne treba smesti sa uma i to da je Turska zemlja koja je podržala kosovsku nezavisnost.

Ipak, protekle godine, a naročito prethodnih dana, utisak je bio sasvim drugačiji, a prijateljstvo, investicije, ekonomska saradnja bile su ključne u skoro svakoj izjavi, i nešto poput najave “nove ere” odnosa između Beograda i Ankare.

To kaže i spoljnopolitički analitičar iz Ankare dr Erhan Turbedar, prema čijem mišljenju je poslednjih godina učinjeno dosta na razvoju bilateralnih odnosa.

- Oni su izgrađeni do te mere da je doček Erdogana podsetio na period prijateljstva između kralja Aleksandra Karađorđevića i Kemala Ataturka. Potpisani sporazumi i izjave pokazuju da su odnosi Turske i Srbije ušli u novo doba i da su počeli da se transformišu u neku vrstu strateškog partnerstva. Dok je više evropskih lidera sa ćutanjem pratilo puč u Turskoj prošle godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je bio među prvim liderima koji je podržao demokratski izabrane vlasti, i stao uz predsednika Erdogana. To je bila i jedna od prekretnica u zbližavanju dva predsednika - kaže on.

Kako navodi, Turska, kojoj je putovanje preko Srbije najkraća ruta prema Evropi, Srbiju vidi kao ključan faktor očuvanja mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu.

- Postoje mišljenja da predsednik Erdogan pod uticajem Moskve gradi dobre odnose sa Srbijom, ali mislim da je to netačna i prividna analiza jer mesto Srbije u tusrkoj spoljnoj politici ne zavisi od Rusije - objašnjava on.

Ekonomski i politički uticaj su dve ključne stvari pojačanog interesovanja Turske za Srbiju, i uopšte region Zapadnog Balkana. Ekonomista i konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija navodi da je za Srbiju važna ekonomska saradnja sa bilo kojom državom, uz opasku da je Turska zemlja od 80 miliona ljudi, i da je prošle godine bila 12. najjača ekonomija na svetu.

- Dobro je imati ovakav početak sa velikom i razvijenom zemljom, ali je sada lopta u našem dvorištu. Ilustracije radi, dogovorili smo izvoz 5.000 tona govedine, ali je to smešno s obzirom na toliku populaciju. Međutim, ono što možemo jeste da sada toliko izvozimo, ali i da za recimo pet godina možemo da ponudimo 50.000 tona. To će onda biti dobra stvar, ali pre toga moraćemo sami da budemo u mogućnosti da toliko proizvedemo - navodi on.

Kaže i da nije siguran da ima baš toliko mesta za euforiju, i da ga pomalo brine šta bi Srbija mogla da ponudi Turskoj. NJihova ekonomija je, kaže, vrlo zanimljiva, i to gotovo sve grane privrede.

- Zato ne znam šta bi za njih bilo toliko interesantno što već nemaju, i što bi im se isplatilo da rade ovde - navodi on, uz opasku da su ovih dana iznošeni podaci da turske firme u Srbiji zapošljavaju oko 7.000 radnika, ali i da to nije ništa posebno “u zemlji u kojoj je zaposleno dva miliona ljudi”.

Politički uticaj Turske na Balkanu ne treba zanemariti s obzirom na Bošnjake u Sandžaku, u BiH i na Kosovu, i to da je veliki broj njih doživljava kao zemlju zaštitnicu.

- Tursku za saradnju sa čitavim Balkanom opredeljuje politički i ekonomski momenat. Zanima ih "zelena transferzala", odnosno potez od severozapada Grčke, preko Albanije, Makedonije, Sandžaka i u Srbiji i Crnoj Gori, odakle ulaze u centralnu Bosnu, jer se naseljena pretežno muslimanskim stanovništvom. Sam Erdogan često pominje Kosovo, a u Novom Pazaru je rekao da se oseća kao kod kuće - kaže Mahmut Bušatlija.

Upravo ovu činjenicu Turska može da koristi u pregovorima sa Briselom oko stvari koje su njoj važne.

- Zbližavanje Ankare i Beograda može samo pozitivno uticati na druge delove regiona. I EU, koja na tursko prisustvo u regionu gleda sa dozom protivništva i konkurentnosti, treba shvatiti ovu realnost. Štaviše, zajedničko delovanje Turske i EU na Balkanu bi moglo pomoći u otvaranju nove stranice u duboko zaleđenim odnosima između Ankare i Brisela - priča Turbedar.

Bušatlija navodi da će Srbija Turskoj biti najbliže mesto preko koga se mogu približiti EU jer su, kao i mi sada, u pregovorima, "doduše poslednjih 30 godina".

- Zbog geopolitičke situacije i svojih problema sa EU oni jesu otvoreni za saradnju sa svima, i to je dobro. Sve ovo može nama da koristi ako bismo imali dugoročno ekonomsko planiranje, koje nemamo. Ono daje prioritete, pa bi jedan od njih mogao da bude i saradnja sa Turskom - objašnjava Buštalija, uz napomenu da bi to trebalo da bude nešto što bi se njima isplatilo da rade u Srbiji i za svoje, ali i za druga tržišta.

I tokom posete turskog predsednika Erdogana Srbiji bilo je reči o gasovodu "Turski tok" koji bi, bar prema najavama srpskih zvaničnika, trebalo da prođe kroz Srbiju, što bi bila neka vrsta zamene za ruski "Južni tok" od koga se u međuvremenu odustalo.

- Predsednik Erdogan podržava i ideju da se Srbija uključi u projekat gasovoda "Turski tok". Jako je verovatno da i Moskva podržava istu ideju. Međutim, Beogradu bi povodom ovoga verovatno trebalo odobrenje iz EU - navodi Turbedar.

On objašnjava da je Srbija u poslednje vreme pokazala veliko interesovanje za turskim kapitalom. Između ostalog, najavljeno je da će jedna turska tekstilna kompanija u Kraljevu investirati 35 miliona evra, kao i da će Turska podržati izgradnji autoputa Sarajevo-Beograd čija se vrednost procenjuje na oko 800 miliona evra.

- I brojni sporazumi koji su potpisani prethodnih dana omogućiće da turski biznismeni budu još više zainteresovani za poslovanje u Srbiji - navodi on.

Podrška Turske u izgradnji autoputa Sarajevo-Beograd

Otvorena je turska “Halk banka” u Srbiji

Potpisan je prošireni Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske (izvoz soje, graška, ulja, stočne hrane, mantija...)

U Istanbulu je osnovano zajedničko trgovinsko predstavništvo Srbije i BiH za unapređenje privredne saradnje

Razgovori o gasovodu “Turski tok”

Potpisano 16 sporazuma o saradnji iz raznih oblasti

Interesovanje za banje i banjski turizam

Pročitajte OVDE kakav paket uslova i zahteva EU priprema za Srbiju?

Izvor: Blic