Posmrtni ostaci troje Božovića ispraćeni su u selu Kuče na groblju Martinika, u porodičnoj grobnici u selu Bjezovo kod Podgorice, gde je Giškin otac Gavra 1953. godine podigao grobnicu.
Sahrani je prisustvovao veliki broj rođaka, saboraca i prijatelja, među njima su bili biznismen Brano Mićunović, njegov brat Božidar Mićunović, fudbalska legenda Dušan Savić sa suprugom Marinom, Zvezdan Terzić, direktor FK Crvena zvezda.
Protojerej DŽomić video je i dodirnuo Giškino telo i on je objasnio da nije nepoznato, ali da jeste retkost da se nađu netruležni zemni ostaci i da je reč o božjem znamenju.
On dodaje da je očigledno da je Giška bio pod božjom vrstom tretmana i da je ovaj slučaj neki znak svima nama u ovom vremenu.
- Nije nepoznato da je Giška bio grešnik i da je imao buran život, ali je mnogima nepoznato da je bio i veliki pokajnik. Da je pod Ostrogom ispovedao svoje grehe kod pokojnog arhimandrita Lazara, igumana ostroškog, i da je stalno govorio da mu Gospod bude milostiv kao onom pokajnom razbojniku na Golgoti, koji je viseći na krstu pored Hrista rekao: "Seti me se, Gospode, u carstvu svome" - objasnio je protojerej.
Dodao je da je u Giškinoj porodici sačuvano Sveto pismo koje se skoro poderalo od čitanja i na čijim je marginama zapisivao svoja razmišljanja o božjoj reči.
Slavica Božović, Giškina sestra, objasnila je zašto je Giška prenet u Crnu Goru 26 godina od pogibije.
- Pričao je da mu je srce ostalo na groblju Martinika kada se prvi put ovde popeo i video spomenik. Pošto je ta grobnica već bila puna, Đorđe je odlučio da sagradimo drugu do nje, da prenese oca i da i on bude tu sahranjen. Govorio je da je zaljubljen u to groblje - kaže Slavica.
Božović je osnovao paravojnu formaciju Srpska garda zajedno sa vođom Srpskog pokreta obnove Vukom Draškovićem i Branislavom Matićem.
Kako su prijatelji govorili, bio je gospodin čovek sa manirima, obišao je svet, govorio nekoliko jezika. Cela njegova soba bila je u knjigama, od poda do plafona, na svim jezicima koje je govorio. Naučio ih je putujući i boraveći u zatvorima. Pričalo se i da je držao predavanja zatvorenicima, učio ih jezicima.
Ubijen je na ratištu u Gospiću 15.9.1991, samo dan pred rođendan. Intervu sa mati Atanasijom iz manastira Rukumija pogledajte OVDE. Izvor: Telegraf