Pravda

Želja oba tima da osvoje ceo plen, i tako ostanu u trci za jednom od dve pozicije koja vode u nokaut fazu nadmetnja, dovela je do toga da se prilično oštro igra na samom početku. U tome su se igrači Skenderbega nešto bolje snašli, uvodnih desetak minuta konstantno su probijali poslednju liniju odbrane rivala, koja se potom konsolidovala, pa je meč postao zanimljiviji na obe strane terena. Ipak, to što je nešto bilo taktički zanimljivije nego do tada, nije značilo i da je publika baš nešto naročito uživala, jer su nadmudrivanja dva trenera bila kako u smislu forsiranja određenih akcija, tako i - forsiranje određenih fudbalera. Skenderbeg je, naime, vrlo brzo pribegao taktici "hajde da iznerviramo Tavambu", i to zbog njegovog stila igre u kome je snažno ulazio u svaki duel, želeći da se kao jedini napadač Partizana izbori za šansu. I, često su padali domaći igrači kao da ih je udarao voz, a ne korpulentni špic crno-belih, što je samo "podgrevalo vatru" na tribinama, gde su se orile anti-srpske pesme u dobrom delu prvog poluvremena. Skandiralo se "UČK, UČK!", slaveći se tzv. "Oslobodilačka vojska Kosova", rugali su se pojedinci sa tribina Elbasan arene i igračima Partizana i Srbiji, a naročito su bili bučni kada bi Tavamba nešto uradio, vršeći tako pritisak na poljskog sudiju Stefanskog. On je posle pola sata javno opomenut, pa su tek onda njegovi čuvari počeli da padaju, čineći tako komičnim svoj nastup. Ipak, na ostatku terena vodila se prava fudbalska borba. Nedovoljno oporavljeni Zoran Tošić davao je sve od sebe da, zajedno sa Sumom, osmisli napade kojima bi se ugrozio gol rivala, ali ono što bi odbrana dobro uradila, vezni red crno-belih nije uspevao da kruniše dodavanjima za pogodak. Tako je i u drugom poluvremenu, posle prvog u kome kolosalnih šansi i nije bilo, Partizan u dva navrata prokockao izgledne pozicije za pogodak. Opredelivši se za nešto defanzivniju postavku na terenu, ne i blaži nastup u smislu borbenosti, crno-beli su vrebali svoje šanse iz kontranapada i polu-kontri, a dve takve "3-na-2" situacije okončane su lošim, slabim dodavanjima Jankovića i Sume, pa su prilike otišle u nepovrat. A dok je Lilaj sve vreme pokušavao da sa distance matira Stojkovića, koji je imao i jedno izvrsno istrčavanje kako bi sprečio mat domaćih, prvu veliku priliku gosti su imali u 63. minutu, kada je Suma divno uočio utrčavanje Miletića sa levog krila, proigrao ga iza leđa odbrane Skenderbeg, a defanzivac crno-belih, koji je možda mogao i da šutira, rešio je da proba da proigra Tavambu u sredini. To, međutim, nije donelo pogodak, jer su ga dva čuvara blokirala prilikom šuta sa peterca. U finišu su crno-beli dodali gas, baš kada su i publika i ekipa Skenderbega pomislili da će se do podele plena doći bez novih prilika. Rezervista Saša Ilić je u 89. minutu idealno, dijagonalom, uposlio Miletića na levom krilu, a ovaj odmah Ožegovića u sredini. Špic koji je odmenio Tavambu je uspeo da u padu odigra po ivici peterca za Sejdubu Sumu, koji se našao oči u oči sa golmanom i prokockao kolosalnu priliku - čuvar mreže Orges Sehi odbranio mu je šut i sprečio da tri boda odu za Beograd. Nije se rezultat promenio ni posle solidnog slobodnjaka Zorana Tošića: Kao ni posle kornera koji je omogućio Miletiću da glavom pošalje loptu na spoljnu ivicu stative: Mreže su do poslednjeg sudijskog zvižduka ostale da miruju u Elbasanu, pred novi susret istih rivala. Pred sam kraj meča došlo je i do čarki među igračima: Rezultati 3. kola B grupe: Skenderbeg – Partizan 0:0
Dinamo Kijev – Jang Bojs 2:2Tabela: Dinamo Kijev 7
Jang Bojs 3
Partizan 2
Skenderbeg 2 Kako je Crvena Zvezda prošla u duelu sa Arsenalom u Beogradu, pročitajte OVDE. Izvor: Blic