Pravda

Piše: Branislav Bulatović Do skoro dve i po decenije kada je otpočela velika svetska kriza, međunarodni poredak je ipak  počivao  na mogućem poverenju i uvažavanju, bez obzira na prisutno među blokovsko rivalstvo i sveprisutnu utrku za čisto ideološko ostvarenje prestiža. Zato bi trebalo uskladiti zaostali disbalans, pre svega prihvatljivim oblicima vlasništva i time naći pomirljiv odnos između privatnog i društvenog vlasnika. Ali, sada dodatno postoji i novi vid neimenovanog kapitala, koji usložava stvar, jer nije za stavku više državni - socijalizam i državni kapitalazam gde je pod kontrolom sistem, nego eksperimentalni globalni i manje predvidljivi, mada možda za  dugoročno pouzdaniji sistem - što će samo moći pokazati vreme.
Tako ostaje u pauzi da se iznađe prihvatljiv modus za moguću saradnju pri već postojećoj raznolikosti, bez obzira ko je odneo prevagu u zvaničnoj verziji.
Te neometano kako bi sa uvažavanjem gledali jedni drugima na političke  svetske infrastrukture. Dakle kodeks, pa sve ostalo.
Slično onom primeru kao što je raspuštena Kominterna 1943. a u svrhu ostvarenja poverenja kod zapadnhh saveznika, jer je rat otpočeo - ne samo zbog traženja revizije kolonija od strane osovine, nego i zbog Antikominterna pakta koji su isti potpisali 1936. godine. Znači, pravilnim spiskom prioriteta, ali proverom i svih nezadovoljstava i nedorečenosti kod ostalih strana na međunarodnoj sceni, čime se Zapad kasnije revanširao pristavši na stvaranje pokreta Nesvrstanih kao trećeg bloka.
Za razliku od ostalih zemalja, iz istočno evropskog područja, Srbija je zavredila sa promenama da ima umesto radničkog proleterijata i deo lumperproleterijata, koji su nezaposleni a i socijalno nezbrinuti, donekle privremeno utešeni otpremninama, ali ne i širim programom.
Takođe neuposlenim dovoljno potencijal uključijući, poljoprivrednici i zemljoradnici, jer im je promenjen realitet, kako od skoro premije slede najjačim činbenicima, a ne najslabijim za podsticaj, jer navodno jači pre obećavaju opstanak i razvoj u dobu previranja.
Domaćin je umanjen isto tako, i bez  vidnog u perspektivi, a to su takozvane kućne delatnosti.
Nedovoljno organizovan sindikat bez priknjučenja na svetsku mrežu sa širim ovlastima i okriljem, bilo koje radničke linije, stavlja nas na preispitivanje stavova po pitanju klasnog položaja.
Smanjen je bez opravdanog objašnjenja i suverenitet države od strane Brisela, a i od strane svetskih bankovnih institucija kroz uticaj na donošenje nekih odluka. Pre neku godinu u jednoj političkoj emisiji Korać i Paroški su pominjali nešto kratko novije učešče Srbije u Internacionali, ali je ostalo nezapaženo i čak nejasno mnogim socijalistima. Pred komitetom Brisela korporativni sistem je hvaljen i nagrađuje svaki postupak kandidaturi za učlanjenje u EU.
Za važniji primer, mogli bi pomenuti denacionalizaciju zemljišta, Ustavom iz 2006. gde je ostvarena promena kod korisničkih prava na zemljište koja su preinačena u vlasnička, a zakonom od 2009. je omogućeno isto sve kao u EU, pa znači i strancima, a ne kao pre samo u najam 99  godina. Recimo Britanija se borila za svoje ustupke do zadnjeg dana prisustva u EU, očekujući mekši stav od partnera i svakako nije pristala na ishod ispod sopstvenih već postojećih standarda. Takođe Orbanov režim u Mađarskoj je izdejstvovao manju  privilegiju zbog specifičnosti kod zemljišne situacije, a slično i Poljaci za neke druge normative, nešto različitije od strogo Liberalne demokratije koja dolazi za čudo od Anglosaksonskog sistema vrednovanja.
Valja pomenuti još Francusku i Tursku kao svoje domaćine. Turska  koja se oduprela u jednoobraznom mišljenju NATO po nekim gledištima u spoljnoj politici, a Francuska zvanična kulturna zajednica se požalila direktno Americi - za prekomerni izvoz životnog stila u Evropu, gde je vidno narušen tradicionalni način poimanja i opštenja kod umetnosti, mode i slično.
Medijski magnati takođe koji su neetički preuzeli većinsko učešće u tuđim državama, usudivši se da menjaju preko javnog mnjenja čak trendove društva i unutrašnju politiku ponudom tumačenja prilika.
Neka izvinu, ali nije sve na prodaju, a pogotovo dostojanstvo.
Ono zasigurno pripada u njihovo globalističko - korektno uslovljavanje, što ipak nemože biti prihvaćeno u prirodnim uslovima kod normalnih slobodnih ljudi.
Kod moderne filozofije predmeti nisu više ni roba ni znaci nego test, i zato birajmo realnije, a ne relativizirano.
Došli smo do činjenice da imamo nešto bolji standard, ali više nezaposlenja, a to opet dovodi fenomenu topljenja srednje klase, i tome sledstveno - mogućoj budućoj redukciji stanovništva.
Sačuvajmo tekovine, uvaživši prethodne vrle pregaoce, ostavivši tako više mesta i za one buduće nadolazeće. Izvor: Oslobođenje