Piše: Dragan Milašinović, Fond strateške kulture
„Što se mene tiče, dao sam odobrenje kao predsednik, a Vlada Srbije je posle današnje sednice dala odobrenje„, poručio je Vučić sa aerodroma Batajnica, gde je prisustvovao poslednjim pripremama za centralnu manifestaciju obeležavanja Dana oslobođenja Beograda. A još je i dodao:
„Mi smo spremni, što obećamo i potpišemo, mi to i uradimo … A i ovima, koji su garant ispunjavanja obaveza, ni 1.643. dan im neće pasti na pamet da ih opomenu“, rekao je Vučić i naglasio da je važno da je Srbija pouzdan partner.
Ovo o „ovima“ i „1.643 dana“ još je jedna bljutava predstava Vučića kao netalentovanog glumca. „Ovi“, koji su se navodno Vučiću toliko smučili da ni ime neće da im pomene, su naravno „EU“, a 1.643 je precizan broj dana za koji Šiptari nisu primenili bazični Briselski sporazum (još više bi nas fascinirao da je to pretvorio u sate, ili minute), pa o tome Vučić koji je, za tu priliku i ulogu, navukao masku sarkastičnog intelektualca kaže:
„u pravu su, mi smo cela dva dana zakasnili, a danas je 1.643. dan kako oni nisu primenili prvi bazični Briselski sporazum“.
Naravno, nije smešno. Vučiću sarkazam dobro ide samo protiv svog naroda. A više nikoga i ne može da zavara. Ali, može da itekako otvori pitanje – zašto Srbija i dalje primenjuje Sporazum ako Šiptari to ne čine 1.643 dana (ili, da pomognemo Vučićevu ideju, 39.432 sata, odnosno 2.365.920 minuta)?!? Zašto, onda, to radi Vučić?
Zato što je odgovoran, odgovara nam on. Problem takve „filozofije“ je u tome što čak i mala deca znaju da neko ko dvostrani Sporazum primenjuje jednostrano na svoju štetu, nije odgovoran već krajnje neodgovaran, da ne upotrebim neku težu reč.
Tu se valja zapitati i kome je to Srbija pozdan partner. „Onima“ koji neće da primene potpisano 1.643 dana (Šiptari), ili „onima“ koji to nemo posmatraju iako su garanti tog sporazumevanja („EU“)? I zašto bi mi bili pouzdani, ako to oni već nisu? Zar nam, Vučiću, vređaš inteligenciju?
No, da pogledamo i šta stvarno znači taj Sporazum o pravosuđu o kome Marko Đurić onako drsko i otvoreno laže da donosi dobrobit Srbima.
“Prema Sporazumu predviđen je jedinstveni pravosudni sistem, odnosno jedan osnovni sud i jedno osnovno tužilaštvo za ceo region Mitrovice. Kako su tada kosovski zvaničnici izjavili, sudije i tužioci će raditi zajedno i neće biti podeljeni po etničkoj osnovi. Krivični predmeti biće procesuirani u objektima suda na severu, dok će se građanske parnice voditi u objektima suda na jugu”.
Eto, to Vam je suština. Ujedinjenje još jedne važne institucije pod šiptarskom zastavom! Na to Vučić i Vlada Srbije daju pristanak!
Čak je i stav “broj sudija i administrativnog osoblja biće srazmeran broju i strukturi stanovništva u tom delu Kosova”, na koji se Vučićevi glasnogovornici pozivaju kao na nekakav “uspeh u pregovorima”, potpuno irelevantan. Prvo, on se podrazumeva svuda u svetu gde postoji lokalna samouprava, a drugo pošto se sud tretira ujedinjujeno “broj i struktura” se utvrđuje na nivou cele Kosovske Mitrovice i njoj pripadajućih naselja, pa će Srbi ostati u manjini.
No, čak da Sporazum donosi kosmetskim Srbima i desetine privilegija kojih obespravljeni narod nema ni u Srbiji, prihvatanje i primoravanje sudija, koji su do juče pripadali pravosudnom sistemu Srbije, da polažu zakletvu drugoj para-državi na sopstvenoj teritoriji, najdirektnije je kršenje Ustava i otvoreno izdajstvo. Baš kao i potpisivanje Sporazuma koji to predviđa.
Ostaje nam da se zapitamo, da li Tužilaštvo u Srbiji gleda i sluša ovako javno izneta priznanja krivičnih dela. Nemušto objašnjenje Ustavnog suda da nije nadležan pošto je Briselski sporazum politički akt ne može se primeniti u ovom slučaju jer Sporazum o pravosuđu kao jedan od Aneksa tog opšteg Sporazuma proizvodi konkretno pravno dejstvo! Ili je zaista tačno da pravosuđe u Srbiji sankcioniše samo siromašne?
U svakom slučaju, gledano sa aspekta političke analitike, priznanje ovog čina pred kamerama javnog servisa nije usledilo zbog hrabrosti ili osionosti jednog čoveka, već zbog očiglednog fijaska koji doživljava Vučićeva politika prema Kosovu. Pre samo par nedelja on se pravio da nije imao veze sa odlukom Srpske liste o ulasku u koaliciju sa zločincem Haradinajem, ali da je podržava. Sada, on istupa kao poslednji autoritet u primoravanju srpskih sudija da prihvate neprihvatljivo. Iza toga ostaju samo prinuda, ucena i sila, a time i potpuno ogoljena izdaja …
Neka i Srbi sa Kosmeta, i sudije, a posebno Srpska lista, svako za sebe razmisle šta to znači…?!? Izvor: Fond strateške kulture
