Pravda

Reljić između ostalog kaže: "Proces sloma zapada su ubrzava. Stvari se radikalno i vrlo brzo menjaju. Ti procesi u istoriji su nepovratni. Otvoreno je toliko frontova koje zapad ne može više da drži. Kad sam bio glavni urenik NIN-a došao mi je čovek koji je pisao Španski ustav koji mi je rekao da je u trenutku kad je on počeo da piše Ustav imali su dva zahteva za autonomiju. Sada ih ima pedeset! Katalonija je samo početak". Govoreći o kolonijalnom statusu Srbije Reljić kaže:" Mi živimo u mekoj okupaciji koja funkcioniše kao kolonijalna demokratija. Posle izbora naši vlastordršci odlaze u kafanu "Kolonijal san" na Dedinju gde su se okupljali ljudi sa preuzetim obavezama prema američkom i drugim ambasadorima. Kad oni idu tamo ambasador njima daje uputstvo ko bi trebao da bude premijer i precizira se tempo izvršenja obaveza. To je bukvalno tako.Ovo na šta su prisiljni naši političari to mora da nije ni njima lako. Sve se to završava potpisom da mi nećemo da ometamo Kosovo na tom njihovom maršu kroz institucije. To je krajnji cilj ove operacije". Govoreći o "blagodati" stranih investicija Reljić nastavlja:" Svaka njihova kolonizacija završava se štetom po koloniju. Tako npr.Belgijanci održavaju decenijama građanski rat u Kongu držeći ga u neprestanom stanju sukoba. Na taj način održavaju kontrolu nad proizvodnjom plemenitih ruda i dragog kamenja. Dakle, ne postoji ni jedna zemlja koja je napravila preokret sa stranim kapitalom. Ni Srbija nije izuzetak. Kad mi budemo pričali našim unucima da je bolje da dajemo pare da nam ih čuvaju strane banke, da je bolje da nam udžbenike štampaju Nemci nego mi sami, da je bolje da nam MMF uređuje državu nego mi sami, deca će se valjati od smeha.To toliko izmiče svakoj, čak i najelemntarnijoj logici." Govoreći o izboru deklarisane lezbejke na čelo vlade Srbije Reljić upozorava:" Igra sa tim simboličkim stvarima nije tako jednostavna. To ne znači da u nekom trenutku to neće da postane problem, kao što ne znači da neće da postane problem kada u jednom trenutku srušite hrast star 600 godina za 100 metara asfaltnog puta. To nisu stvari koje mogu da se zaborave, one ne mogu da se zaborave. One će se vratiti na naplatu u nekom trenutku, jer se radi o pokuštaju poništenja zdravog razuma." Intervju sa monahinjom Magdalenom iz Minska pogledajte OVDE. Izvor: Pravda/HelmCast