Simonida je dobitnik prve nagrade nedavno održanog 15.Satira festa u organizaciji Beogradskog aforističkog kruga, drugoplasirana u konkurenciji za najbolju „udvoričku“ pesmu, a prošlogodišnju nagradu Književnog festivala Društva književnika Vojvodine još uvek nije dobila, iako je taj prihod nameravala da pokloni u dobrotvorne svrhe. Etnomuzikolog po profesiji, Simonida Banjeglav u emisiji govori i o sudbini koja je pre 15 godina ostavila bez vida, posle čega je otišla u invalidsku penziju i posvetila se poeziji, uglavnom angažovanoj.
„Vreme u kojem živimo bogom je dano za pesnike, jer inspirše svakodnevno. Ponosna sam što nisam najveća šlihtara i što sam osvojila drugo mesto na konkursu za najbolju udvoričku pesmu. Ne znam kakvo bih mišljenje imala o sebi da sam do kraja uspela“ – u duhu svoga stvaralaštva, satire, govori u emisiji Simonida Banjeglav. Ona će izneti i stav da ne postoji kulturna politika u izdavaštvu, zbog čega je četiri svoje pesničke zbirke morala da objavi kao autorska izdanja i sama ih isfinansira.
„Vlast posebno ne voli satiričare i satira žilavo odoleva, ali je na kolenima, prenosi se uglavnom usmeno, na festivalima na kojima autori čitaju svoje aforizme i recituju pesme. Ceo jedan serijal mojih pesama su ode sa brojevima, naravno svi jednocifreni posvećeni su broju jedan, vladaru naših sudbina, ali mislim da ne bi bio zadovoljan njihovim sadržajem“ – kaže Simonida Banjeglav, najavljujući, posle višegodišnje pauze ambiciozniju i bogatiju zbirku poezije koja će se, naravno, baviti svim onim što nam se događa. „Smisao pisanja danas je angažovanje, a umetnik smeta vlasti na isti način na koji su to činili izvrgavajući ih ruglu Nušić, Domanović ili Petar Kočić. Poznate su nam i njihove sudbine, bio je to rat svoje vrste. Političare smo zaboravili, pisce, ipak, pamtimo“ – kaže Simonida.
