Identitet se najprostije definiše kao kolektivno samoodređenje jedne grupe, kao ono što nju čini tim što ona jeste. Uzevši u obzir sve komponente koje čine srpski identitet, dve su imale presudnu ulogu u našem formiranju i samoodređenju; naša istorija i naša SPC. Ove dve naročito, ostale manje-više.
Uzevši u obzir prvu komponentu, našu istoriju, vidimo da na najveći deo nje možemo biti sa pravom ponosni i da je ona bitna u (samo) određenju u smislu svesti o sopstvenoj, nekadašnjoj, veličini, snazi, moći i uticaju. Međutim, ona ne bi trebalo da posluži kao "sedativ" za nacionalnu uljuljkanost i komfornost, te "maštanja" o prošlim vremenima i lamentiranja nad njima, naprotiv, već kao podsticaj da dostignemo staru slavu i stari sjaj.
Što se tiče SPC, u periodu kada nismo imali državu, Crkva nam je bila i Crkva i Država. NJena presudna uloga u očuvanju srednjevekovnog nasleđa i njegovog "usađivanja" u novovekovni srpski identitet je nemerljiv.
Na ova dva stuba se formirala srpska nacija. Pored njih, veliku ulogu su imale i one manje prijatne i lepe pojave i procesi; seobe, stradanja, egzodusi, preveravanja, genocidi.
Na snazi i samosvesti Srba preko Drine, najviše se vidi sjedinjenje ovih elemenata. Tako združeni, oni su inspirisali Srbe na sve hrabre poduhvate u periodu 1992-1995.
Dok je odsustvo države u periodu NDH bilo glavni razlog za srpsko stradanje, dotle je Republika Srpska bila (i ostala! ) garant za srpski o(p)stanak preko Drine, tj. između Drine, Une i Save.
Voditelj emisije je Nikola Jović. Izvor: Pravda/HelmCast
