Ne možete sedeti na dve stolice istovremeno, naročito ako su tako daleko - poručio je srpskim vlastima i javnosti zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Hojt Brajan Ji.

I dok su neki, poput šefice pregovaračkog tima za pregovore sa EU, za izjavu američkog zvaničnika rekli da je loše protumačena, Aleksandar Vulin, poznat po tome što više naginje ka ruskoj stolici, smatra da je ovo do sada najteži javni pritisak Zapada na Srbiju. On je za izjavu Jia rekao da „nije izjava prijatelja niti nekoga ko poštuje Srbiju“.

Najvažnija tema svih razgovora Jia sa političarima u Srbiji, kako vladajućih tako i opozicionih, bio je odnos Srbije s Rusijom. Za ruski humanitarni centar u Nišu rekao je da predstavlja opasnost po region i da su iz njega koordinisane sve aktivnosti, uključujući prošlogodišnje nemire u Crnoj Gori.

Spoljna politika svih vlada u poslednjih pet godina bila je jedan od  segmenata bez većih trzavica. To je, između ostalog, bilo moguće i zato što nije bilo većih pritisaka ni sa jedne „stolice“. Ipak, približavanje evropskoj porodici to će neminovno promeniti.

Akademik i bivši diplomata Ninoslav Stojadinović kaže  da na prvi pogled politika „dobro sa svima“ ili i Evropska unija i Rusija izgleda primamljivo.

- Politika i EU i Sjedinjene Države i Rusija i Kina je nažalost moguća na kratke staze. Svako dalje približavanje EU zahtevaće i ponašanje u skladu s pravilima i preporukama Brisela. Sreća je naša što smo još daleko od ulaska u EU, pa ovi zahtevi Vašingtona i Brisela nisu do sada bili ultimativni - navodi Stojadinović.

On objašnjava da bi implikacije ove politike bile jasne kada bi nam EU ponudila brzo priključenje.

- Onda bi državni vrh morao da preseče i to bi bio trenutak istine - ističe akademik i naglašava da Rusija ima arsenal odgovora, od energetike do Saveta bezbednosti, gde smo do sada imali podršku. U pat poziciji smo, tvrdi, a prostor za manevar je sve uži.

Stručnjaci kažu da “balansiranje” nije prepreka za otvaranje poglavlja 31 koje se tiče spoljne i bezbednosne politike, ali i da ono neće moći da bude zatvoreno bez potpunog usaglašavanja.

- Trenutno, očigledno možemo da balansiramo na dve stolice - kaže  Boban Stojanović, saradnik Fakulteta političkih nauka.

On ističe da će to biti moguće dok Srbija ne dođe pred vrata Unije.

- Ne mislim čak ni na ulazak, već na zatvaranje poslednjih poglavlja. Mislim da će poglavlje koje se tiče usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU biti najteže za zatvaranje. To će značiti da potpuno sledimo spoljnopolitičke smernice EU - navodi Stojanović.

Do tog trenutka moći ćemo da balansiramo ili, kako on kaže, da na putu ka EU koketiramo i sa drugom stranom.

- Odnos s Rusijom koristimo i da bismo ponekad oko nekih pitanja pritisli Evropsku uniju kako bi se neke stvari radile brže i jednostavnije. Nisam siguran koliko nam to uspeva - navodi on.

Saradnik FPN-a kaže i da će članstvo u EU značiti da će Srbija morati da uvede sankcije Rusiji. Stojanović smatra da ne postoji ništa čime bi Rusija mogla da nas uceni.

- Narušili bi se prijateljski odnosi, ali Rusi znaju da će sankcije u jednom trenutku postati tema. Stavovi Rusije kada je reč o Kosovu sigurno se neće menjati - zaključuje Stojanović.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić odbacio je izjavu američkog zvaničnika Hojta Brajana Jia da Srbija “sedi na dve stolice” i ocenio da je to glupost i da su neki u Stejt departmentu previše gledali “Rat svetova” i naučnofantastične priče.

- Srbija radi i radiće u skladu sa svojim državnim i nacionalnim interesima bez obzira šta neko govori sa strane. Srbiju uopšte ne interesuju tuđe stolice, niti ima dve stolice, već samo jednu, a to je Srbija - jasan je Dačić.

- Pogrešne su tvrdnje da se Srbija nalazi razapeta u svom spoljnopolitičkom opredeljenju između istočnih i zapadnih sila ili, kako je ovih dana isticano, da sedi na dve stolice. Bez obzira na veličinu naše teritorije i brojnost stanovništva, prenebregava se ne samo činjenica da su po Povelji UN sve države u međunarodnim odnosima ravnopravne, već i jedna mnogo veća i dublja vrednost kod našeg naroda. Mi smo oduvek želeli slobodu i samostalnu, nezavisnu državu. To ne znači da mi ne razumemo svetsku politiku i njene odnose i zakonitosti. Ali u najvažnijim nacionalnim pitanjima mi imamo samo svoju srpsku stolicu i svoje srpske interese. Dakle, nisu dve stolice, niti smo razapeti između drugih sila i njihovih interesa, već smatramo da je saradnja sa Rusijom i odbrana teritorijalnog integriteta na Kosovu, uz oslonac u međunarodnim odnosima na one države koje nas u toj odbrani podržavaju, legitiman stav Srbije i kao slobodan narod, sa slobodnom državom, od njega nećemo odustati.

Zašto bi se neko u državi kojoj su neophodne ekonomske i političke reforme uporno držao Moskve? Rusija ima ekonomiju koja po veličini odgovora španskoj (uključujući i Kataloniju) i politički sistem koji se oslanja na progon i ubistva da bi eliminisao konkurenciju. Iako je Rusija bila donekle uspešna u intervencijama u Ukrajini i Siriji, njene mogućnosti da zaštiti prijatelje i saveznike ni približno ne odgovaraju zapadnim...

Uprkos tome, u Srbiji ima ljudi koji osećaju da im je potreban “topao zagrljaj ruskog medveda”, kako mi je rekao jedan državljanin te zemlje.

U osnovi je to politički odnos, ali naklonost Beograda Moskvi takođe podrazumeva vojnu saradnju, ekonomske interese i slovenske kulturne afinitete. Rusi su Srbima dali “migove”, uključili Srbiju u vojne vežbe i uspostavili “humanitarnu” logističku bazu nedaleko od Niša. Oni sprečavaju Kosovo da uđe u Ujedinjene nacije. Takođe, preuzeli su veći deo energetskog sektora u Srbiji.

Ruski zagrljaj takođe za sobom povlači i prihvatanje Putinovih standarda upravljanja.

Predsednik Vučić ako ne bi izabrao evropsku stolicu u tom slučaju bi morao da se odrekne kontrole nad medijima i prihvati znatno nezavisnije sudstvo, spremno da se uhvati u koštac sa korupcijom i drugim zloupotrebama položaja.  "Vučić zasad blefira, ali možda pređe u ofanzivu". Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Blic