Ukupan broj regiona čije bi se administracije uskoro mogle promeniti je blizu 10. Kako prenosi “Komersant,“ uz to su moguće administrativne reorganizacije u jednom ili dva ključna regiona Severnog Kavkaza.
Neke od ovih ostavki su se već dogodile. 27. septembra su se pojavili izveštaji – bez ikakve zvanične potvrde još uvek – da je šef teritorije Krasnojarsk, koja čini ogroman deo sibirskog regiona (više od 2.366.000 kvadratnih kilometara) i bogat je prirodnim resursima, podneo ostavku zajedno sa šefom autonomnog okruga Nenecija (region u evropskom delu Rusije).
Štaviše, 26. septembra je otpušten guverner regiona Nižnji Novgorod, Šancev. Kako je navedeno, ova otpuštanja se ne dešavaju samo u regionima Rusije, već i u nacionalnim republikama. Za one koji nisu upoznati sa državnim sistemom Rusije, struktura nacionalne i administrativno-teritorijalne politike obuhvata i “ruske“ regione i teritorije, i one nacionalne republike i okruge koje je savremena Ruska Federacija nasledila od SSSR-a.
Međutim, ono što je vrednije našeg fokusa je naširoko razmatrana vest o ostavci šefa Republike Dagestan, Ramazana Abdulatipova, koji je svoju ostavku najavio tokom intervjua uživo za radio Govorit Moskva. Sledećeg dana, 28. septembra, ruska štampa je objavila članke o najverovatnijim kandidatima za mesto šefa tog regiona. Međutim, zvanični izveštaj o potvrđivanju ostavke Abdulatipova se još nije pojavio.
Zaista, ne može se u potpunosti isključiti da su ovo delovi “lažnih vesti“ kojima su neki, inače ozbiljni stručnjaci o političkoj eliti Severnog Kavkaza, toliko skloni. Složenost situacije u Dagestanu je pogoršana postojanjem višestrukih etno-religijskih i etno-političkih problema, jer je Dagestan najnaseljenija (više od tri miliona stanovnika) i etnički najkompleksnija republika Severnog Kavkaza, sa 14 jezika u upotrebi i zajedničkom granicom sa Gruzijom i Azerbejdžanom. U severnom delu Azerbejdžana žive Lezgini, Avari i niz drugih etničkih grupa koje pripadaju kategoriji naroda Dagestana. Iako teritorijalna potraživanja nisu zvanično proglašena ni sa jedne strane granice, postoje ozbiljne tenzije oko promene granične linije.
Da stvari budu gore, Dagestan je jedan od glavnih centara širenja salafizma, ideologije koja govori o “čistoj“ Islamskoj državi, u Severnom Kavkazu. Brojni militanti iz Dagestana se bore u redovima Islamske države u Siriji. Iako su stručnjaci za islamizam istakli da su ruske agencije za sprovođenje zakona postigle značajne uspehe poslednjih godina u borbi protiv salafističkog podzemlja u Severnom Kavkazu u celini i posebno u Republici Dagestan, ni jedan mali deo u tome nije odigran odlaskom mnogih salafista u Siriju da se bore za ID. Štaviše, to ne poništava druge probleme, naročito ne socio-ekonomske prirode, koji su toliko akutni u tom regionu.
Većina stručnjaka se ipak slaže da Abdulatipov nije dobro nosio sa odgovornošću da bude efikasan lider u ovako kmpleksnom regionu. Prema tome, izveštaji koji navode da je Abdulatipov podneo ostavku, nisu bili iznenađenje.
Najavljeni niz ostavki do 10 regionalni lidera iz 85 ruskih regiona je prilično radikalna mera, i stoga ukazuje na ozbiljnost namera. Nema sumnje da je vrhovno političko rukovodstvo Rusije, u očekivanju predsedničkih izbora u martu 2018. godine, sve više pažnje se posvećuje socio-ekonomskim i etno-političkim situacijama u nacionalnim republikama i regionima, naročito u tako etno-religijskom kompleksnom mestu kao što je Republika Dagestan i tako ekonomski vitalnom regionu kao što je Krasnojar. Socio-ekonomka situacija i domaća politička stabilnost su verovatno glavni (ako ne i jedini) kriterijum koji se koristi za procenu efikasnosti šefova ovih regiona.
Naravno, svaka analiza ove teme uključuje mnogo kompleksniju procenu. Tokom vladavine Šanceva u regionu Nižnji Novgorod, stanovništvo je opalo za 5,72% ili sa 3.445.000 u 2005. godini na 3.248.000 u 2017. godini. Smanjenje stanovništva u ovom značajnom regionu nije toliko vezano za ukupnu dinamiku stope rađanja i smrtnosti (stopa nataliteta u ovom periodu je zapravo porasla za 33,71% a mortalitet je smanjen za 23%), već za očiglednije domaće migracione procese i preseljenje dela socijalno aktivnog stanovništva u druge regione, pre svega u Moskvu. Međutim, unutrašnja migracija može biti kriterijom za ocenjivanje kvaliteta života za bilo koji region. Masovno iseljenje stanovništva u druge regione u zemlji je zapravo potvrda nezadovoljstva stanovništva.
Od ne tako malog značaja kao kriterijum za procenu regionalnih šefova je i “ocena“ korupcije. U današnjoj Rusiji, samo određeni deo istrage protiv korupcije stiže do sudova.
Naročito uoči predsednikih izbora, savezni centar nema potrebu za regionalnim šefovima koji su vezani za trgovniske šeme preko svojih zvaničnih pozicija. Ako su ova razmatranja tačna, onda će se ove serije ostavki/otpuštanja odvijati u velikoj meri i uticaće ne samo na nivo guvernera, već i na više ili manje značajne sfere administracije kroz vertikalne vlasti (ministarstva i odeljenja) i horizontalne (u regionima).
Kao što možemo videti, ova čistka neće biti ograničena samo na čistu pripremu za predsedničke izbore u martu 2018. godine.
Porošenko je izabrao rat! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: webtribune.rs
